Светска банка: могућ дугорочан раст од седам одсто

Србија може да оствари дугорочан раст од седам одсто годишње уз нови амбициозни програм реформи, који би јој омогућио да за десет година удвостручи БДП, наводе стручњаци Светске банке (СБ), који су јуче медијима и стручној јавности представили Економски извештај о Србији „Нова агенда за привредни раст Србије”.

Линда ван Гелдер, директорка Светске банке за западни Балкан, рекла је на конференцији за новинаре да је Србија пред изазовом, јер иако тренутне стопе раста повећавају доходак грађана, ипак им не омогућавају да брзо достигну просечни животни стандард у ЕУ. Она сматра да је реално да Србија остварује раст од седам одсто годишње и да су за то потребне нове реформе, које би отклониле препреке и повећале продуктивност и конкуренцију. По њеним речима, Србија је већ спровела програм амбициозних реформи, а сада када успорава раст у глобалној привреди, требало би да спроведе смео програм који би омогућио раст на дужи рок, а који би био усмерен на повећање инвестиција и њихове продуктивности, као и програм којим се подстиче приступ боље плаћеним пословима.

Пре два дана о томе су стручњаци Светске банке разговарали са председником Србије и премијерком и Ван Гелдерова каже да је Вучић затражио да тим ове међународне финансијске институције тесно сарађује са премијерком и владом на изради акционог плана за привредни раст Србије.

– Тражио је да дођемо поново пре краја децембра да му дамо додатне информације о активностима. До сада је реализовано неколико важних реформи, као што је јачање система за управљање јавним инвестицијама. То може да створи бржи и бољи раст у наредној години – рекла је директорка Светске банке за западни Балкан.

Галина Андронова Винслет, менаџер глобалне праксе у СБ, навела је би се уз годишњи привредни раст од пет одсто доходак по глави становника удвостручио тек за 14 до 15 година. На питање новинара да ли је нека земља у Европи у периоду после Другог светског рата имала стопу раста од седам одсто у континуитету, она је одговорила одрично. Али то не значи да Србија не може да га достигне, рекла је. По њеним речима, добар пример континуираног високог привредног раста је Пољска, која у последњих 25 година није имала ниједну епизоду рецесије, као и балтичке земље.

Новинаре је интересовало и да ли су стручњаци Светске банке узели у обзир чињеницу да су идуће године у Србији редовни избори, на шта је Стивен Ндегва, шеф Канцеларије Светске банке у Србији, рекао да су то делимично узели у обзир, да избори обично успоравају економске активности, али је и нагласио да је веома битно да се прихвати нова агенда.

– Избори су у демократији ствар која се природно дешава, али они дају и прилику за разговоре о оваквим великим реформама. Они не морају да буду реметилачки фактор, него нека врста мобилизације и прилика да се створи консензус у друштву да треба спровести нову агенду – рекао је Ндегва.

Водећи економиста у СБ Екатерина Вострокнутова рекла је да ће тек у овој години Србија достићи ниво БДП-а из 1990. године, да се привредни раст у последњих неколико година убрзао и износио између три и четири одсто, као и да је незапосленост смањена.

– Спровели смо симулацију на основу модела да видимо шта би се десило када би Србија имала амбицију да достигне Немачку за 20 година, израчунали која је стопа раста за то потребна и утврдили смо да би та стопа раста била седам одсто – рекла је она. Извори раста су више јавних и приватних инвестиција, унапређење квалификација радника, повећање продуктивности и извоза, поспешивање конкуренције и ефикасности, као и финансирање фирми у експанзији.

Према налазима из извештаја Светске банке, микро, мала и средња предузећа имају највећи потенцијал за раст, али истовремено најмањи приступ изворима финансирања. Такође, извозници су у просеку двоструко продуктивнији од осталих предузећа, а повећање извоза са 50 на 80 одсто БДП-а подстакло би привреду. Наводе да је само мала група фирми носилац раста запослености, а такозване брзорастуће фирме чине тек пет одсто фирми у Србији и допринеле су са 77 одсто отварању нових радних места. Смањење присуства државе у економији, посебно путем смањења државног удела у власништву или укидањем погодности које уживају државна предузећа, умањило би препреке конкуренцији, а како процењују у СБ, могло би да допринесе уштеди од најмање један одсто БДП-а. Такође, наводи се да би драстично смањење државне помоћи између један и 1,5 одсто и преусмеравање тих средстава у продуктивније сврхе, као што су јавне инвестиције, повећало раст. Ради одржавања високих стопа раста, у СБ процењују да је потребно остварити укупну вредност инвестиција, и јавних и приватних, од најмање 25 одсто БДП-а годишње, при чему би јавне инвестиције чиниле пет одсто БДП-а.