Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Данијела Давидов-Кесар

Здравље

10.12.2019 у 18:00

Тумор надбубрежне жлезде може да се уклони лапароскопски

Када добију дијагнозу тумора надбубрега, већина пацијената се запањи јер углавном никада нису чули за такав здравствени проблем. Надбубрег заправо представља жлезду с унутрашњим лучењем и ствара хормоне који имају веома важну улогу у нашем организму. Постоје две врсте тумора: они који луче хормоне и они који то не раде. Од тога и зависи какве симптоме болести има пацијент. Др Драган Радовановић (Фото: З. Анастасијевић) Професор др Драган Радовановић, руководилац уже специјализације лапароскопске хирургије на Медицинском факултету у Београду и хирург у Клиничко-болничком центру „Др Драгиша Мишовић”, појашњава да код пацијента с тумором надбубрега могу да се јаве симптоми као што су повишен крвни притисак с пратећим тегобама, гојазност, поремећај метаболизма шећера, масти

Друштво

09.12.2019 у 10:18

Наши лекари пресадили тестис – други пут у свету

У Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој успешно је урађена прва трансплантација тестиса у Србији и друга таква интервенција у свету. Тестис је трансплантиран пре три дана тридесетшестогодишњем мушкарцу коме је орган даровао његов брат, једнојајчани близанац. Захваљујући томе, овај мушкарац неће морати да прима јаку имуносупресивну терапију против одбацивања органа, што је случај при класичном пресађивању органа. Ова јединствена трансплантација трајала је шест сати и постоперативни поступак протиче у најбољем могућем реду. У разговору за „Политику” професор др Мирослав Ђорђевић, један од најбољих српских лекара и члан тима за трансплантације Дечје клинике у Тиршовој, објашњава да је прва трансплатација те врсте у свету, такође код једнојајчаних близанаца, урађена седамдесетих

Здравље

05.12.2019 у 18:00

Имунотерапија му помогла да не уђе у суморну статистику

Братислав Атанасковић из Крушевца, Удружење „Пуним плућима” (Фото: Лична архива) Новембар је месец борбе против рака плућа од којег годишње у Србији оболи око 6.000 људи, а умре њих 4.600. Мени је пре две године дијагностикован управо карцином плућа. Имао сам срећу у несрећи да добијем тип карцинома који ми је дао „улазницу” за лечење имунотерапијом, и то из донације. То ми је помогло да не будем само још један број у суморној статистици која се односи на рак плућа. Прву дозу имунотерапије сам добио средином априла 2018. године. Након десет дана од тада осетио сам први бољитак, а већ после три терапије, тумор се смањио за половину. Престали су болови, а ја сам полако могао да се вратим свом пређашњем животу, да се дружим са пријатељима и унукама. Поред

Друштво

04.12.2019 у 20:20

Операција нашег хирурга ушла у медицинске књиге

Када је тридесетседмогодишњи Ричард Ли Норис одлучио да се подвргне трансплантацији лица није ни слутио колико ће му ова интервенција променити живот. Чак 15 година након несрећног случаја, када је у лову себи пуцао у главу, живео је као пустињак изобличеног лица. Тим лекара, међу којима је био и стручњак нашег порекла др Бранко Бојовић (43), обавио је компликовану интервенцију и вратио овом пацијенту наду у лепоту живота. У разговору за „Политику” др Бојовић, шеф Службе за пластичну, реконструктивну и ласерску хирургију „Шрајнерс хоспиталс фор чилдрен” у Бостону, асистент хирургије у „Масачусетс џенерал хоспитал”, асистент-професор хирургије у „Харвард медикал скул”, каже да је та трансплантација Норису у потпуности променила живот

Здравље

03.12.2019 у 18:00

Због честе упале ушију деци оперишу трећи крајник

Око 70 одсто деце до треће године барем једном преболи упалу уха, а колико је чест овај проблем говори и податак да се управо за ову дијагнозу прописује највише антибиотика. У Европи се годишње на хиљаду деце болест појављује код 268 малишана. Упала уха или акутни отитис код деце захтева честе одласке на прегледе код лекара, одсуствовање малишана из вртића и родитеља са радних места, прописивање аналгетика, антипиретика, а у зависности од земље и антибиотика (више од 80 одсто случајева у Италији и око 40 одсто у Немачкој). Реч је о запаљенском стању које потенцијално може да доведе до компликација, а најчешћа је бактеријска инфекција мастоидитис и то управо у најранијем дечјем узрасту, до друге године. Др Владан Шубаревић (Фото: Лична архива) Како истиче

Друштво

02.12.2019 у 20:00

Наш хирург у Руској академији наука

Српски васкуларни хирург професор др Лазар Давидовић, директор Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију Клиничког центра Србије, изабран је за иностраног члана Руске академије наука. Он је тек шести Србин који је одабран да буде део ове важне институције, а за чланство га је предложило Руско удружење ангиолога и васкуларних хирурга. Први Србин који је добио признање био је чувени политичар, дипломата и председник Српске краљевске академије Стојан Новаковић, а од актуелних личности данашњице ту се налази и академик професор др Љубиша Ракић. У разговору за „Политику” др Давидовић каже да је ово изузетно признање не само за њега већ за целокупну српску медицину и научну јавност. По његовом мишљењу, Русија је једна од најзначајнијих земаља у свету која је дала многе веома важне

Здравље

28.11.2019 у 18:00

Клиничка студија болесној жени спасила живот

Беба Голубовић, Удружење пацијената оболелих од меланома Најопаснији рак коже, меланом, откривен ми је у августу 2015, када сам имала 45 година. Суочавање са том дијагнозом је било тешко јер болест мења људе и мења свест. Када добију дијагнозу карцинома оболели почињу да преиспитују себе: шта су урадили у животу, да ли су могли нешто другачије, шта ће бити са њиховим најближима ако не победе болест, како их околина посматра... И мене је дијагноза карцинома променила. Имам много више стрпљења за друге људе и мало тога може да ме изнервира као пре почетка болести. Сада у сваком човеку тражим нешто добро и више нисам склона томе да осуђујем друге. Научила сам да угађам себи. Променила сам комплетан живот, једино начин исхране нисам. После више од 20 година брака сам се развела и то у

Здравље

28.11.2019 у 11:48

Лапароскопска хирургија на већем броју клиника

Од 52 хируршке јединице у Србији, у више од 40 обављају се различити видови лапароскопске хирургије, а захваљујући планираним обукама лекара за ову област медицине у плану је повећање броја клиника које ће се бавити овом минимално инвазивном хирургијом. Како је на јучерашњем скупу „Лапароскопска хирургија данас у Србији” у Српској академији наука и уметности (САНУ) нагласио професор др Драган Радовановић, руководилац уже специјализације лапароскопске хирургије на Медицинском факултету у Београду, у току је едукација друге генерације хирурга, што ће знатно допринети стручно и научно заснованој примени минимално инвазивног хируршког приступа у нашој земљи. – Поред упознавања са достигнућима у појединим областима лапароскопске хирургије, значајно је и сагледавање тренутног стања њеног

Здравље

27.11.2019 у 19:00

Оболели од ХИВ-а живеће квалитетније

Око 3.000 људи у Србији је крајем прошле године живело са ХИВ-ом, а међу њима 400 особа и није знало да је инфицирано овим вирусом. Важан је и податак да се сваке године код нас болест открије код отприлике 180 особа. И у свету ова болест није искорењена. Процењује се да тренутно на планети живи 37,9 милиона људи који имају ХИВ, међу њима 1,7 милиона чине деца. Иако се више од 30 година светски научници и лекари боре са овом инфекцијом, она и даље има епидемијске размере и представља један од највећих изазова здравственог система у целом свету. Да ли су стручњаци у Србији надомак потпуне контроле епидемије ХИВ инфекције покушаће да одговоре лекари који се баве овом облашћу медицине окупљени у струковно удружење „ХИВ асоцијација Србије” (ХИВАС) и то на скупу данас у Деканату Медицинског

Здравље

26.11.2019 у 18:00

После четрдесете једном годишње на мамограф

Подаци Светске здравствене организације показују да се рак дојке у свету годишње региструје око 1.670.000 жена, а да око 522.000 њих умре од ове болести. Ни у Србији ово, нажалост, није ретка болест. На овим просторима сваке године од рака дојке оболи око 4.600 жена, а 1.600 изгуби битку са болешћу. То практично значи да свака осма припадница нежнијег пола добије ову врсту карцинома. Највећи број оболелих има од 50 до 65 година, али се дешава да оболевају и знатно млађе жене. Наша земља се налази међу државама са високом стопом смртности углавном због касног откривања карцинома. Због тога је веома важно апеловати на жене да по савету лекара одлазе на ултразвучне прегледе дојки и мамографију и то код проверених стручњака, који одлично знају да „читају” резултате снимања. Како истиче

Претходна Следећа

Почетна / Данијела Давидов-Кесар

22.06.2026 у 13:37

Станковић: Потребни су нам преговори, договор и поверење, а не логика победника и поражених

22.06.2026 у 13:31

Влаховић: Светски конгрес економиста у Београду подиже углед Србије

22.06.2026 у 13:30

Монсунске кише у Индији, најављене обилне падавине

22.06.2026 у 13:27

Адвокати тврде да италијанске пресуде могу бити основ за поступке у Србији

22.06.2026 у 13:25

Свађа међу блокадерима после „Утиска недеље”: Мариника под ударом због наступа и односа према студентима

22.06.2026 у 13:18

Обрадовић представљен у Панатинаикосу: Велико задовољство што сам поново овде