Наоружајте се стрпљењем

Када се очекује пик епидемије у Србији?

То засад није могуће рећи с извесношћу, јер великим делом зависи и од ригорозног спровођења противепидемијских мера. Могуће је, међутим, очекивати да ће током наредне две недеље доћи до одређеног убрзавања пораста броја оболелих. Све што радимо има за циљ да тај пораст не буде стрм, то јест да крива оболевања не буде експоненцијална, већ „спљоштена”. Ако то будемо постигли, сви заједно, сачуваћемо бројне људске животе, макар и по цену да се епидемија донекле „развуче”, то јест да се врхунац досегне нешто касније. Други важан нагласак је на томе да не допустимо да у додир с вирусом дођу осетљиве особе (старије особе, особе са хроничним болестима, особе с ослабљеним имунским системом).

Колики је, по вама, стварни број оболелих у односу на пријављени?

Свакако да је број заражених особа већи од броја особа код којих је инфекција откривена. То је увек тако када имамо посла са веома заразним патогеним организмом који се брзо преноси. У својим моделима и мерама сузбијања, епидемиолози ту чињеницу увек узимају у обзир. Такође, у овом тренутку нисмо у могућности да сасвим прецизно одредимо колико износи поменута разлика, али на основу расположивих индиректних показатеља (на првом месту, укупног броја особа код којих су уочени било какви знаци респираторне инфекције) знамо да разлика не може бити превелика. То је веома важно, јер нам даје простора да ригорозним мерама спречимо да дође до онога што на сваки начин настојимо да спречимо – експоненцијалног пораста броја оболелих. Умерени пораст је, дакле, сада неизбежан, али је неупоредиво мања претња по људске животе буде ли успешно ограничен, за шта имамо предуслове и могућности.

Да ли је Србија све учинила да се спречи веће ширење епидемије?

Да. Као што знате, уведен је читав низ ригорозних противепидемијских мера. Сада нам преостаје да сагледамо њихове резултате, који ће се веома брзо очитовати. Али да би нам поменуте мере помогле, неопходно је и да се безрезервно спроведу – а у томе учествујемо сви, што значи да ће исход великим делом зависити од свих нас.

Шта је још неопходно да држава уради?

Као што стручњаци говоре из дана у дан, мере се у сваком тренутку допуњују према текућој ситуацији. За очекивати је да ће ограничење кретања и друге мере с циљем да се што више смање међуљудски контакти у наредним данима бити и пооштрене. Али пре свега нам је неопходно да сви покажемо највећу могућу одговорност и солидарност.

Зашто се код нас не тестирају сви људи да би се видело да ли имају вирус корона?

Тестирање јесте веома важно да би се стекао увид у чињенично стање и динамику епидемије, али нигде у свету није могуће тестирати све особе за које постоји одређена могућност да буду заражене. Дакле, више тестирања је пожељно и очекивано (што је у складу и са препорукама СЗО), али је подједнако битно нагласити да у фази епидемије у којој се налазимо спровођење мера сузбијања не зависи од резултата тестирања – сви међуљудски контакти се сада морају свести на апсолутни минимум, независно од тога да ли је реч о тестираним или још увек нетестираним особама.

Када предвиђате да би могла да се заврши епидемија?

То засад заиста није могуће рећи. Важно је да се наоружамо стрпљењем, јер борба ће свакако потрајати.

Да ли људи треба сами да купују лекове за које су чули да лече ковид 19, попут оних против маларије и еболе, и узимају их превентивно?

Нипошто. Пре свега, антивирусни лекови нису намењени спречавању, већ лечењу инфекције, и то само у оним случајевима где је такво лечење потребно и сврсисходно, о чему, наравно, одлучују лекари одговарајуће специјалности, то јест инфектолози. Не могу довољно да нагласим да узимање лекова на своју руку ни на који начин неће помоћи у овој (или било којој) ситуацији, и да, штавише, и те како може и да одмогне.

Како, по вама, грађани треба да „јачају” имунитет како би се заштитили од болести?

„Јачање имунитета” нема практично никакву улогу у заштити од новог вируса корона. Специфичну заштиту пружа једино вакцина, а вакцину тренутно немамо и нећемо је имати још најмање годину и по до две. Наравно, то не значи да све препоруке о здравој исхрани и навикама немају места у дугорочној борби против епидемије, јер је веома важно да се на сваки начин трудимо да сачувамо своје опште здравље и благостање – како физичко тако и психичко.