Naoružajte se strpljenjem

Kada se očekuje pik epidemije u Srbiji?

To zasad nije moguće reći s izvesnošću, jer velikim delom zavisi i od rigoroznog sprovođenja protivepidemijskih mera. Moguće je, međutim, očekivati da će tokom naredne dve nedelje doći do određenog ubrzavanja porasta broja obolelih. Sve što radimo ima za cilj da taj porast ne bude strm, to jest da kriva obolevanja ne bude eksponencijalna, već „spljoštena”. Ako to budemo postigli, svi zajedno, sačuvaćemo brojne ljudske živote, makar i po cenu da se epidemija donekle „razvuče”, to jest da se vrhunac dosegne nešto kasnije. Drugi važan naglasak je na tome da ne dopustimo da u dodir s virusom dođu osetljive osobe (starije osobe, osobe sa hroničnim bolestima, osobe s oslabljenim imunskim sistemom).

Koliki je, po vama, stvarni broj obolelih u odnosu na prijavljeni?

Svakako da je broj zaraženih osoba veći od broja osoba kod kojih je infekcija otkrivena. To je uvek tako kada imamo posla sa veoma zaraznim patogenim organizmom koji se brzo prenosi. U svojim modelima i merama suzbijanja, epidemiolozi tu činjenicu uvek uzimaju u obzir. Takođe, u ovom trenutku nismo u mogućnosti da sasvim precizno odredimo koliko iznosi pomenuta razlika, ali na osnovu raspoloživih indirektnih pokazatelja (na prvom mestu, ukupnog broja osoba kod kojih su uočeni bilo kakvi znaci respiratorne infekcije) znamo da razlika ne može biti prevelika. To je veoma važno, jer nam daje prostora da rigoroznim merama sprečimo da dođe do onoga što na svaki način nastojimo da sprečimo – eksponencijalnog porasta broja obolelih. Umereni porast je, dakle, sada neizbežan, ali je neuporedivo manja pretnja po ljudske živote bude li uspešno ograničen, za šta imamo preduslove i mogućnosti.

Da li je Srbija sve učinila da se spreči veće širenje epidemije?

Da. Kao što znate, uveden je čitav niz rigoroznih protivepidemijskih mera. Sada nam preostaje da sagledamo njihove rezultate, koji će se veoma brzo očitovati. Ali da bi nam pomenute mere pomogle, neophodno je i da se bezrezervno sprovedu – a u tome učestvujemo svi, što znači da će ishod velikim delom zavisiti od svih nas.

Šta je još neophodno da država uradi?

Kao što stručnjaci govore iz dana u dan, mere se u svakom trenutku dopunjuju prema tekućoj situaciji. Za očekivati je da će ograničenje kretanja i druge mere s ciljem da se što više smanje međuljudski kontakti u narednim danima biti i pooštrene. Ali pre svega nam je neophodno da svi pokažemo najveću moguću odgovornost i solidarnost.

Zašto se kod nas ne testiraju svi ljudi da bi se videlo da li imaju virus korona?

Testiranje jeste veoma važno da bi se stekao uvid u činjenično stanje i dinamiku epidemije, ali nigde u svetu nije moguće testirati sve osobe za koje postoji određena mogućnost da budu zaražene. Dakle, više testiranja je poželjno i očekivano (što je u skladu i sa preporukama SZO), ali je podjednako bitno naglasiti da u fazi epidemije u kojoj se nalazimo sprovođenje mera suzbijanja ne zavisi od rezultata testiranja – svi međuljudski kontakti se sada moraju svesti na apsolutni minimum, nezavisno od toga da li je reč o testiranim ili još uvek netestiranim osobama.

Kada predviđate da bi mogla da se završi epidemija?

To zasad zaista nije moguće reći. Važno je da se naoružamo strpljenjem, jer borba će svakako potrajati.

Da li ljudi treba sami da kupuju lekove za koje su čuli da leče kovid 19, poput onih protiv malarije i ebole, i uzimaju ih preventivno?

Nipošto. Pre svega, antivirusni lekovi nisu namenjeni sprečavanju, već lečenju infekcije, i to samo u onim slučajevima gde je takvo lečenje potrebno i svrsishodno, o čemu, naravno, odlučuju lekari odgovarajuće specijalnosti, to jest infektolozi. Ne mogu dovoljno da naglasim da uzimanje lekova na svoju ruku ni na koji način neće pomoći u ovoj (ili bilo kojoj) situaciji, i da, štaviše, i te kako može i da odmogne.

Kako, po vama, građani treba da „jačaju” imunitet kako bi se zaštitili od bolesti?

„Jačanje imuniteta” nema praktično nikakvu ulogu u zaštiti od novog virusa korona. Specifičnu zaštitu pruža jedino vakcina, a vakcinu trenutno nemamo i nećemo je imati još najmanje godinu i po do dve. Naravno, to ne znači da sve preporuke o zdravoj ishrani i navikama nemaju mesta u dugoročnoj borbi protiv epidemije, jer je veoma važno da se na svaki način trudimo da sačuvamo svoje opšte zdravlje i blagostanje – kako fizičko tako i psihičko.