Уторак, 23.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Данијела Давидов-Кесар

Здравље

04.04.2019 у 17:24

Нелечена хипертензија скраћује животни век за десет година

У Србији свака друга особа има хипертензију, а више од половине пацијената у свету који имају висок крвни притисак су млади и средовечни људи. Статистика показује да половина ових пацијената има убрзан рад срца, као последицу симпатичке хиперактивности, то јест повећане активности аутономног нервног система. Професор др Горан Милашиновић, начелник Пејсмејкер центра у Клиничком центру Србије, истиче да је тачно да хипертензија не заобилази младе и средовечне људе, а да је основни проблем што, када се не лечи и када дуго траје, узрокује оштећења бројних органа и скраћује животни век за пет до десет година година у односу на онај који би био остварен без ње. Због тога, и онда када хипертензију није могуће дефинитивно уклонити, треба је ригорозно и посвећено лечити, и то применом лекова

Здравље

03.04.2019 у 20:00

За неке болести има мало термина код специјалисте

Пацијенти којима је неопходан преглед код гастроентеролога, ендокринолога или кардиолога често морају више пута да одлазе код свог изабраног лекара да би им заказао специјалистички преглед, јер у компјутерском систему заказивања не постоје термини за све специјалности у сваком тренутку. Углавном се пацијентима саветује да дођу у дом здравља првих пет дана у месецу да би им заказали преглед, јер се тада, у већини случајева, „пуштају” термини за заказивање у болницама. Осим тога, некада се дешава да за одређену дијагнозу не може да се добије термин код специјалисте, а за другу може. На пример, у неким београдским клиничко-болничким центрима можете да закажете термин код уролога за туберкулозу мокраћне бешике, али не и за обичну упалу. То потврђује и прим. др Невенка Димитријевић,

Здравље

02.04.2019 у 21:00

Неконтролисан притисак води ка срчаном удару

Сваке године у Србији више од 15.000 људи доживи срчани удар, а од последица кардиоваскуларних болести годишње умре више од 55.000 грађана. То значи да сваке године остајемо без популације једног Зајечара, Прокупља или Бора због болести које су повезане са кардиоваскуларним системом. Забрињава и податак да већ у првој години након инфаркта миокарда код око 20 одсто пацијената долази до поновног инфаркта или других компликација, као што су мождани удар, запушење стента или кардиоваскуларна смрт. Због таквих алармантних података кардиолози препоручују редовно контролисање крвног притиска, бављење физичким активностима, здраву исхрану, посебно са мање соли

Здравље

29.03.2019 у 22:00

Карцином дебелог црева може да се оперише и лапароскопски

У Србији сваке године од рака дебелог црева оболи око 4.500 људи. У зависности од стадијума болести, пацијенти по медицинском протоколу пролазе пут од зрачења, операције до примања хемотерапије. Савремена хирургија омогућава да се, сем класичне хируршке интервенције, могу обављати и лапароскопске операције, које спадају у мање инвазивне интервенције и после којих се пацијент брже опорави. Проф. др Горан Баришић, из Клинике за дигестивну хирургију – Прве хируршке клинике Клиничког центра Србије, појашњава да лапароскопска хирургија подразумева извођење операције помоћу специјалне камере и инструментима који се у трбушну дупљу уводе кроз мале отворе (5 до 12 милиметара), при чему се ток операције посматра на екрану. Циљ лапароскопске хирургије је максимална редукција хируршке трауме,

Друштво

27.03.2019 у 20:00

На неке прегледе се може и без здравствене књижице

Предлог новог закона о здравственом осигурању, који данас улази у скупштинску процедуру, а који је јуче прихватио скупштински Одбор за здравље и породицу, предвиђа већа права за оне који немају оверену здравствену књижицу. До сада је ова група људи могла да добије хитну медицинску помоћ, а нацртом новог закона предвиђено је да, иако без здравственог осигурања, имају право на палијативно збрињавање у болницама, обавезну вакцинацију и имунизацију, као и одлазак на скрининг прегледе. Колико тачно има људи у Србији који немају уплаћено здравствено осигурање није сасвим познато, јер се тај податак мења из дана у дан. Најчешће су то запослени „на црно” или у фирмама које им не уплаћују здравствено осигурање, па не могу да се уобичајено лече у државним домовима здравља и болницама. – Ништа

Друштво

26.03.2019 у 20:00

Без правилника нема донирања репродуктивних ћелија

Парови у Србији којима је једина шанса да дођу до потомства уз помоћ донације јајних ћелија, сперматозоида или ембриона, још чекају на усвајање правилника којим ће то бити могуће, иако Закон о биомедицински потпомогнутој оплодњи ову ставку дозвољава. Овај закон је донет у мају 2017. године, а правилници који га прате требало је да буду завршени у року од 18 месеци. Међутим, то се још није догодило, па су парови и даље принуђени да издвајају велике своте новца како би ову услугу добили у иностранству. Сандра Јовановић, председница Удружења „Шанса за родитељство”, наглашава да је Министарство здравља на скупштини када је усвојен нови закон гарантовало да ће посао бити завршен до новембра 2018. године, јер ће радне групе израдити правилнике који ће пратити имплементацију закона. –

Друштво

21.03.2019 у 23:00

Ове године пресађени органи само четири донора

Иако се очекивало да нови Закон о трансплантацији, који се усвојен пре осам месеци, обезбеди већи број донора и пресађених органа, за сада Србија није много напредовала у односу на време пре усвајања савремених прописа из ове области медицине. Од почетка године остаје забележено да је било само четири донора, преминулих особа чије су породице дозволиле да се њихови органи искористе за пресађивање тешко оболелим грађанима. Стручњаци на ову тему нерадо говоре, али сматрају да је главни разлог због којег у нашој земљи није дошло до већег броја трансплантација недовољна координација између болница где се обављају ове операције, сујета лекара, слаба дијагностика мождане смрти, боља финансијска стимулација медицинара који су укључени у процес трансплантације иако већ добијају одређен

Здравље

21.03.2019 у 16:55

Шок-таласом против реуматских болова

Готово да нема особе која се никада у животу није пожалила на болове у врату, кичми, колену... Разлог томе су углавном реуматске болести, које после респираторних тегоба и кардиоваскуларних обољења муче највећи број грађана. У већини случајева реч је о тегобама које се сврставају у групу такозваног ванзглобног реуматизама, а у вези су са обољењима или повредама меких структура то јест тетива, тетивних овојница, лигамената, бурси (слузних кеса)... Најчешће се јављају као резултат хроничних упала, понављаних мањих повреда, сталних оптерећења зглобова и мишића, а праћене су болом, укоченошћу и ограничењем покрета. Завршавају се стварањем такозваних калцификата на оболелим местима који су отпорни на класичне физикалне терапије. Ако се не лечи проблем, особа може с временом да постане

Друштво

15.03.2019 у 22:00

Зубну протезу у дому здравља неки и не дочекају

Најстарији пацијенти који због мањка зуба чекају стоматолошке протезе у домовима здравља често и не дочекају дан да добију вештачке зубе, јер се у неким установама на њих чека шест и више месеци, понегде и две године. То се, рецимо, догодило и једној Алексинчанки, која није дочекала уградњу зубне протезе. Њена рођака Милена Лазаревић касније се распитала и сазнала да случај њене сада већ покојне тетке није усамљен, јер се у Дому здравља Алексинац на протезу чека месецима. Директор ове установе рекао јој је да су њима руке везане јер имају забрану запошљавања, чак и кад је реч стоматолозима и протетичарима. У овој установи и за „Политику” потврђују да пацијенти на израду стоматолошких протеза чекају између осам и 10 месеци и да се на листи чекања тренутно налази око 200 пацијената.

Здравље

13.03.2019 у 18:26

Бахове капи у складу са природом

Иако некоме делује невероватно, у свету се осим стандардних лекова и препарата користе и цветне есенције. Оне су израђене од цветова 38 различитих биљака, које расту у појасу континенталне климе, нису отровне, немају никаквих нежељених дејстава и пријатног су укуса. Они који их користе у терапији кажу да је немогуће да се особа њима предозира, као и да су безбедне и за самостално коришћење. Углавном се пију, стављају се у виду облога или се користи крема са цветним есенцијама. Настале су давних двадесетих година прошлог века, када је др Едвард Бах, из Велса, изоловао 38 цветних монокомпонентних есенција помоћу којих је третирао негативне емоције и негативна осећања, а самим тим и физичке последице тих тегоба. Овај интерниста и хомеопата, увидео је да је прави узрок болести унутрашњи

Претходна Следећа

Почетна / Данијела Давидов-Кесар

23.06.2026 у 02:15

Променљиво облачно са кишом и грмљавином, температура до 32 степена

23.06.2026 у 01:57

Прево: Белгија издала визе талибанима за разговоре у Бриселу, важе један дан

23.06.2026 у 01:42

Техеран нема обавезу да купује пољопривредне производе из САД

23.06.2026 у 01:27

Русија у УН: напад на аутобус са децом, покушај Кијева да увуче Минск у сукоб

23.06.2026 у 01:06

Кинеска национална опера извела „Турандот” у Сава центру

23.06.2026 у 00:44

САД су успоставиле механизам за праћење крхког примирја у Либану