Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.45	103.07	102.76
126.6	127.36	126.98

Zdravlje

04.04.2019 u 22:39

Naučnici Univerziteta u Ajovi utvrdili su da ljudi koji su uvek ljuti i besni na druge umiru ranije i više obolevaju od raznih bolesti u odnosu na one koji su smireni i pozitivno gledaju na život. Studija je pokazala da muškarci između 20 i 40 godina, koji ne znaju da kontrolišu bes, imaju jedan i po put veću šansu da umru 35 godina ranije od onih vršnjaka koji su smireniji. Naučnici veruju da se to dešava zbog povezanosti sa stresom jer adrenalin koji pokreće stres uništava DNK, što može da prouzrokuje nastanak smrtonosnih bolesti. Osećaji besa izazivaju pojačani odgovor u amigdali, delu mozga koji je povezan s instinktima preživljavanja. Bes i „ljute” emocije podstiču amigdalu da signalizira pojačano stanje teskobe prema ostatku mozga i tela, povećavajući protok krvi u nogama i srcu,

Zdravlje

04.04.2019 u 17:24

Nelečena hipertenzija skraćuje životni vek za deset godina

U Srbiji svaka druga osoba ima hipertenziju, a više od polovine pacijenata u svetu koji imaju visok krvni pritisak su mladi i sredovečni ljudi. Statistika pokazuje da polovina ovih pacijenata ima ubrzan rad srca, kao posledicu simpatičke hiperaktivnosti, to jest povećane aktivnosti autonomnog nervnog sistema. Profesor dr Goran Milašinović, načelnik Pejsmejker centra u Kliničkom centru Srbije, ističe da je tačno da hipertenzija ne zaobilazi mlade i sredovečne ljude, a da je osnovni problem što, kada se ne leči i kada dugo traje, uzrokuje oštećenja brojnih organa i skraćuje životni vek za pet do deset godina godina u odnosu na onaj koji bi bio ostvaren bez nje. Zbog toga, i onda kada hipertenziju nije moguće definitivno ukloniti, treba je rigorozno i posvećeno lečiti, i to primenom lekova

Zdravlje

03.04.2019 u 20:00

Za neke bolesti ima malo termina kod specijaliste

Pacijenti kojima je neophodan pregled kod gastroenterologa, endokrinologa ili kardiologa često moraju više puta da odlaze kod svog izabranog lekara da bi im zakazao specijalistički pregled, jer u kompjuterskom sistemu zakazivanja ne postoje termini za sve specijalnosti u svakom trenutku. Uglavnom se pacijentima savetuje da dođu u dom zdravlja prvih pet dana u mesecu da bi im zakazali pregled, jer se tada, u većini slučajeva, „puštaju” termini za zakazivanje u bolnicama. Osim toga, nekada se dešava da za određenu dijagnozu ne može da se dobije termin kod specijaliste, a za drugu može. Na primer, u nekim beogradskim kliničko-bolničkim centrima možete da zakažete termin kod urologa za tuberkulozu mokraćne bešike, ali ne i za običnu upalu. To potvrđuje i prim. dr Nevenka Dimitrijević,

Zdravlje

02.04.2019 u 21:00

Nekontrolisan pritisak vodi ka srčanom udaru

Svake godine u Srbiji više od 15.000 ljudi doživi srčani udar, a od posledica kardiovaskularnih bolesti godišnje umre više od 55.000 građana. To znači da svake godine ostajemo bez populacije jednog Zaječara, Prokuplja ili Bora zbog bolesti koje su povezane sa kardiovaskularnim sistemom. Zabrinjava i podatak da već u prvoj godini nakon infarkta miokarda kod oko 20 odsto pacijenata dolazi do ponovnog infarkta ili drugih komplikacija, kao što su moždani udar, zapušenje stenta ili kardiovaskularna smrt. Zbog takvih alarmantnih podataka kardiolozi preporučuju redovno kontrolisanje krvnog pritiska, bavljenje fizičkim aktivnostima, zdravu ishranu, posebno sa manje soli

Zdravlje

29.03.2019 u 22:00

Karcinom debelog creva može da se operiše i laparoskopski

U Srbiji svake godine od raka debelog creva oboli oko 4.500 ljudi. U zavisnosti od stadijuma bolesti, pacijenti po medicinskom protokolu prolaze put od zračenja, operacije do primanja hemoterapije. Savremena hirurgija omogućava da se, sem klasične hirurške intervencije, mogu obavljati i laparoskopske operacije, koje spadaju u manje invazivne intervencije i posle kojih se pacijent brže oporavi. Prof. dr Goran Barišić, iz Klinike za digestivnu hirurgiju – Prve hirurške klinike Kliničkog centra Srbije, pojašnjava da laparoskopska hirurgija podrazumeva izvođenje operacije pomoću specijalne kamere i instrumentima koji se u trbušnu duplju uvode kroz male otvore (5 do 12 milimetara), pri čemu se tok operacije posmatra na ekranu. Cilj laparoskopske hirurgije je maksimalna redukcija hirurške traume,

Društvo

27.03.2019 u 20:00

Na neke preglede se može i bez zdravstvene knjižice

Predlog novog zakona o zdravstvenom osiguranju, koji danas ulazi u skupštinsku proceduru, a koji je juče prihvatio skupštinski Odbor za zdravlje i porodicu, predviđa veća prava za one koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu. Do sada je ova grupa ljudi mogla da dobije hitnu medicinsku pomoć, a nacrtom novog zakona predviđeno je da, iako bez zdravstvenog osiguranja, imaju pravo na palijativno zbrinjavanje u bolnicama, obaveznu vakcinaciju i imunizaciju, kao i odlazak na skrining preglede. Koliko tačno ima ljudi u Srbiji koji nemaju uplaćeno zdravstveno osiguranje nije sasvim poznato, jer se taj podatak menja iz dana u dan. Najčešće su to zaposleni „na crno” ili u firmama koje im ne uplaćuju zdravstveno osiguranje, pa ne mogu da se uobičajeno leče u državnim domovima zdravlja i

Društvo

26.03.2019 u 20:00

Bez pravilnika nema doniranja reproduktivnih ćelija

Parovi u Srbiji kojima je jedina šansa da dođu do potomstva uz pomoć donacije jajnih ćelija, spermatozoida ili embriona, još čekaju na usvajanje pravilnika kojim će to biti moguće, iako Zakon o biomedicinski potpomognutoj oplodnji ovu stavku dozvoljava. Ovaj zakon je donet u maju 2017. godine, a pravilnici koji ga prate trebalo je da budu završeni u roku od 18 meseci. Međutim, to se još nije dogodilo, pa su parovi i dalje prinuđeni da izdvajaju velike svote novca kako bi ovu uslugu dobili u inostranstvu. Sandra Jovanović, predsednica Udruženja „Šansa za roditeljstvo”, naglašava da je Ministarstvo zdravlja na skupštini kada je usvojen novi zakon garantovalo da će posao biti završen do novembra 2018. godine, jer će radne grupe izraditi pravilnike koji će pratiti implementaciju

Društvo

21.03.2019 u 23:00

Ove godine presađeni organi samo četiri donora

Iako se očekivalo da novi Zakon o transplantaciji, koji se usvojen pre osam meseci, obezbedi veći broj donora i presađenih organa, za sada Srbija nije mnogo napredovala u odnosu na vreme pre usvajanja savremenih propisa iz ove oblasti medicine. Od početka godine ostaje zabeleženo da je bilo samo četiri donora, preminulih osoba čije su porodice dozvolile da se njihovi organi iskoriste za presađivanje teško obolelim građanima. Stručnjaci na ovu temu nerado govore, ali smatraju da je glavni razlog zbog kojeg u našoj zemlji nije došlo do većeg broja transplantacija nedovoljna koordinacija između bolnica gde se obavljaju ove operacije, sujeta lekara, slaba dijagnostika moždane smrti, bolja finansijska stimulacija medicinara koji su uključeni u proces transplantacije iako već dobijaju određen

Zdravlje

21.03.2019 u 16:55

Šok-talasom protiv reumatskih bolova

Gotovo da nema osobe koja se nikada u životu nije požalila na bolove u vratu, kičmi, kolenu... Razlog tome su uglavnom reumatske bolesti, koje posle respiratornih tegoba i kardiovaskularnih oboljenja muče najveći broj građana. U većini slučajeva reč je o tegobama koje se svrstavaju u grupu takozvanog vanzglobnog reumatizama, a u vezi su sa oboljenjima ili povredama mekih struktura to jest tetiva, tetivnih ovojnica, ligamenata, bursi (sluznih kesa)... Najčešće se javljaju kao rezultat hroničnih upala, ponavljanih manjih povreda, stalnih opterećenja zglobova i mišića, a praćene su bolom, ukočenošću i ograničenjem pokreta. Završavaju se stvaranjem takozvanih kalcifikata na obolelim mestima koji su otporni na klasične fizikalne terapije. Ako se ne leči problem, osoba može s vremenom da postane

Društvo

15.03.2019 u 22:00

Zubnu protezu u domu zdravlja neki i ne dočekaju

Najstariji pacijenti koji zbog manjka zuba čekaju stomatološke proteze u domovima zdravlja često i ne dočekaju dan da dobiju veštačke zube, jer se u nekim ustanovama na njih čeka šest i više meseci, ponegde i dve godine. To se, recimo, dogodilo i jednoj Aleksinčanki, koja nije dočekala ugradnju zubne proteze. Njena rođaka Milena Lazarević kasnije se raspitala i saznala da slučaj njene sada već pokojne tetke nije usamljen, jer se u Domu zdravlja Aleksinac na protezu čeka mesecima. Direktor ove ustanove rekao joj je da su njima ruke vezane jer imaju zabranu zapošljavanja, čak i kad je reč stomatolozima i protetičarima. U ovoj ustanovi i za „Politiku” potvrđuju da pacijenti na izradu stomatoloških proteza čekaju između osam i 10 meseci i da se na listi čekanja trenutno nalazi oko 200

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Danijela Davidov-Kesar