Hiropraktika nije nadrilekarstvo

Bol u leđima pored respiratornih infekcija jedan je od najčešćih razloga zbog čega se ljudi obraćaju lekaru za pomoć i razlog odsustvovanja sa posla. Oduvek su ljudi znali da je takozvana kostobolja neizbežan pratilac starosti, genetike, uslova života, povreda i opterećenja kojima su naše telo a i psiha izloženi. Nekad više zbog fizičkog zamora i nepravilnih navika, a danas zbog psihičkih opterećenja i stresa uzrokovanog žurbom, neizvesnošću i napetošću i nepravilnih navika, gotovo svi ljudi u toku života upoznaju šta je to akutni bol u leđima ili vratu, pri čemu mnogi zbog neprijatnosti koje im je stvorio nikad ga posle ne zaborave. I onda kad ih kako narod kaže „uhvati” u leđima, pojašnjava dr Petar Dinić spec. fiziolog i profesor Lajf Univerziteta, oni obično prvo traže pomoć od lekara a nekad i od takozvanih kostolomaca i lažnih hiropraktičara.

– A zašto lažnih? Zato što je kostolomstvo i nadrilekarstvo na žalost kod nas poistovećeno sa hiropraktikom. Ovako pogrešno predstavljanje hiropraktike je, nažalost, stvorilo podozrenje prema ovom tipu mehanoterapije. Hiropraktika je kao sistem znanja, filozofija, nauka i umetnost primenjena u metodama korekcije kičme, pa onda i drugih zglobova i delova koštano- mišićnog sistema, koja se ozbiljno izučava u toku pet godina studija na fakultetu za hiropraktiku – pojašnjava dr Dinić.

Ovakve škole, fakulteti, postoje svuda u svetu, a najviše ih je (čak 20) u Americi, gde je hiropraktika i nastala 1895. godine, a onda i u Evropi (10), gde se ona studira zajedno sa medicinom u okviru opštih predmeta na prve dve godine studija.

– Onda se odvajaju da bi se budući doktori hiropraktike bavili više problemima vezanim za skeletno- mišićni sistem, njegovom dijagnostikom koristeći obavezno rendgen (kao zlatni standard u dijagnostici), kao i druge zvanične procedure medicinskog pregleda i dijagnostike nervno- mišićno- skeletnih problema. Ono što budući doktori hiropraktike posebno izučavaju pored dijagnostike, jesu tehnike palpacije i korekcije kičme i drugih zglobova, sa osnovnim ciljem da ni na koji način ne naškode pacijentu. Zato treba istaći da je stručna korekcija koju obavlja doktor hiropraktike potpuno bezbedna, bezopasna i prijatna za pacijenta i da samu korekciju pacijent često jedva može i da osetiti. Ovde nema nikakvih jakih ni grubih: uvrtanja, pritiskanja, istezanja ili čupanja, praćenih obično neprijatnim zvucima – ističe dr Dinić.

Cilj hiropraktike je da prirodnim putem (bez upotreba lekova i hirurgije), onda kada je to moguće, unapredi i optimalizuje stanje zdravlja, stimulisanjem i pospešivanjem prirodne obnavljajuće sile organizma. To se postiže uklanjanjem mehaničke prepreke (pritiska) i ponovnim uspostavljanjem biomehaničkog integriteta (pravilne strukture), čime se omogućuje smanjenje mišičnog grča (spazma) i pospešivanje funkcije nervnog sistema. Zbog ovog pristupa, smatra dr Dinić, ona je izvrsna dopuna ili komplementarni oblik lečenja konvencionalnoj medicini kod svih stanja vezanih za: akutni lumbalni sindrom sa ili bez diskopatije (diskus hernije), razne radikulopatije (bol i trnjenje duž noge, trnjenje u prstima ruku i bol u ramenu i ruci), zatim razne vrste glavobolja, od migrene, klaster i stres glavobolje, do posebno one sa pritiskom ili bolom u potiljku, ponekad udružene sa vrtoglavicom, zujanjem u ušima, padom koncentracije, osećajem gubitka ravnoteže i strahom kao pratećom pojavom.

– Hiropraktika se danas zvanično praktikuje u više od 100 zemalja sveta. U Americi ima oko 80.000 doktora hiropraktike, što znači da jedan doktor hiropraktike dolazi na 5.000 stanovnika. Engleska ima na primer oko 4.000 doktora hiropraktike, a sličan je broj i u zemljama zapadne Evrope. Sada postoji prilika da se kod nas u Srbiji, prvi put, radi na pravoj edukaciji iz hiropraktike. Po ugledu na neke eminentne Medicinske fakultete u svetu, Evropski centar za mir i razvoj u saradnji sa Medicinskim fakultetom u Kragujevcu, Rekreativno- banjskim centrom Vrnjačka Banja i četiri inostrana fakulteta: Life Univerzitet (Atlanta, USA), koji je najveća škola za hiropraktiku u svetu, Long Island Univerzitet (Bruklin, USA), VAMK Univerzitet (Finska) i Alma Mater Europea (Maribor, Slovenija), organizuju master program iz integrativnog- holističkog pristupa zdravlju. Program počinje 28. oktobra – dodao je dr Dinić.