Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Бракочевић

Економија

14.02.2022 у 14:55

Велики број радника прима зараду испод минималне

Запослени су често шиканирани, послодавци неретко не поштују налоге инспекције о враћању на посао, а велики број радника прима плату испод 35.000 динара колико износи овогодишњи минималац, неки су од закључака анкете коју је спровела Регионална информативна агенција „Југ прес”. Тако је на питање „да ли знате неког ко прима плату мању од минималца”, чак 63,4 одсто учесника потврдно одговорило. Чињеница да је оволико људи рекло да познаје особу, или више њих, која има зараду нижу од законски дозвољеног минимума може бити једна од илустрација реалности у којој живимо. Како се утврђује минимална плата, и ако се зна да је она гарантована категорија, откуд онда то да неки радници примају испод минималца? Стручњаци за радно право подсећају да се цена радног сата од 201,22 динара односи само

Економија

12.02.2022 у 19:53

Србији недостаје од 7.000 до 10.000 професионалних возача

Србија нема довољно професионалних возача, јер све мање људи жели да се бави овим послом. Многи одлазе у иностранство, због већих плата и бољих услова рада, а велики број возача теретњака иде и у заслужену пензију. У Удружењу превозника терета у међународном друмском саобраћају „Међународни транспорт” подсећају да земљи недостаје између 7.000 до 10.000 оваквих професионалаца, а међу њима су и они који управљају нискотонским возилима, аутобусима, специјалним возилима... – Дошли смо у позицију да не можемо да превеземо робу коју су произвела предузећа која послују у Србији. Немамо возача већ одавно. Други проблем се односи на обуку кадрова, а то не можемо сами да решимо, без помоћи државе. Зато смо је недавно и затражили. Најављене су промене у школском систему. Досад је било правило да

Економија

09.02.2022 у 22:23

Спроведено више од две трећине мера за сузбијање сиве економије

Координационо тело за сузбијање сиве економије Владе Србије представило је јуче програм за 2022–2025, уз осврт на досадашње резултате остварене у борби за фер конкуренцију и повољан пословни амбијент. Министар финансија Синиша Мали најавио је да ће једна од мера новог програма бити реформа Пореске управе. Додао је и да је највећи део посла Пореске управе дигитализован и аутоматизован. – На прави начин смо дефинисали пут којим треба да идемо, јер борба сиве економије не може да се заврши једним потезом. То је континуирана активност. Програм за сузбијање сиве економије биће на јавној расправи до 28. фебруара. Већ у овом тренутку знамо да ће он садржати део који се односи на завршетак е-фискализације и увођења е-фактура, даље растерећење зарада, јер је наш стратешки циљ да из године у

Економија

06.02.2022 у 21:29

Кинeзи, Турци и Руси најчешће долазе на рад код нас

У Србији је страним држављанима од почетка ове године, закључно са 31. јануаром, издато око 1.709 дозвола за рад. Филијале Националне службе за запошљавање (НСЗ) прошле године су издале 23.662 дозволе за рад странцима, што је знатно већи број дозвола, безмало удвостручен, у поређењу са 2020, када се на легалан начин у нашој земљи посла домогло око 12.900 странаца. У НСЗ подсећају да је од ступања на снагу Закона о запошљавању странаца у децембру 2014. године, па до сада, број издатих дозвола за рад странцима био највећи управо у претходној години. Када је реч о послодавцима, највећи део радника запослили су послодавци из Београда. Инострани радници, иначе, најчешће долазе на рад у нашу земљу из Кинe, Турске и Русије, али и из Индије, Украјине, Италије, БиХ, Црне Горе, Хрватске... Није

Економија

29.01.2022 у 19:18

Због масовног заражавања и мањка радника угрожени процеси производње

Тренутна епидемиолошка ситуација, са изразито великим броје заражених вирусом корона на дневном нивоу, у Србији узрокује осетан дефицит радне снаге, а то не представља проблем само за послодавце, већ и за оне запослене који нису заражени и који често морају да раде двоструко више од предвиђеног да би систем могао некако да функционише. Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката (АСНС), открива да на адресу синдиката који предводи ових дана све више пристижу жалбе радника на ту тему. – Због све већег заражавања грађана долази до чешћег одсуствовања са посла. Послодавци су принуђени да приступају прерасподели радног времена, јер мањак радника директно угрожава процесе производње која не може нормално да се организује. То значи да они који се нису разболели и

Економија

29.12.2021 у 21:53

Ударнички темпо Деда Мразева пут до брзе зараде

За разлику од Велике Британије, у којој у овом периоду године недостају професионални Деда Мразеви, иако им послодавци нуде зараду и до 800 фунти дневно, у Србији ове радне снаге изгледа не мањка нити кандидати за овакву врсту ангажмана оклевају да обуку одело најпопуларнијег старца на свету, сакрију се испод црвене капе, беле браде, густих седих обрва и округлих наочара, све како би могли да зараде довољно новца за живот. Један од њих је и Београђанин Ђорђе Пантовић, апсолвент на Пољопривредном факултету, али и бруцош на глумачкој академији, који већ четири године, од краја новембра до краја јануара, ради као Деда Мраз. Каже да посао првенствено обавља из љубави према најмлађима, будући да већ деценију ради и као аниматор за децу, али и због добре зараде. – У децембру је највише

Економија

09.12.2021 у 23:36

Радници чешће напуштају велике него мале фирме

Предузећа најчешће не могу знатно да повећају производњу због недостатка обучених, доступних кадрова, па се управо мањак квалификоване радне снаге издвојио као један од кључних изазова са којима се фирме у Србији суочавају, показало је истраживање које је спровео Центар за високе економске студије међу 1.100 предузећа. Тако, на пример, 46 одсто привредника у томе види главно ограничење за повећање производње, у наредне две године. Овај проблем је посебно изражен у Шумадији, а очекивано мање у Београду, где предузећа више брине како обезбедити довољно квалитета при већем обиму посла. Према истраживању, чак две трећине малих и готово половина микропредузећа и предузетника наглашавају да не могу у већој мери да повећају производњу због недостатка ваљаних радника. Уз то, 31 проценат малих

Економија

07.12.2021 у 20:13

Радник у центру новог предлога Закона о раду

Више неће бити злоупотребе рада по уговору, као што је досад било. Неће постојати могућност да радници раде по пет, десет, чак и више од 15 година по уговору, него максимално годину дана, два пута по шест месеци, после чега морају да добију решење за стално. Пробни рад моћи ће максимално да траје три месеца. Уколико послодавац за то време не буде могао да оцени да ли је неки радник задовољио норму или није, нема потребе да га „држи” на послу по уговору наредних десет година. Минимална зарада биће дефинисана тако да мора да покрива минималну потрошачку корпу, а биће повећане и дневнице за прековремени, рад недељом и празником. То су, укратко, нека од решења новог предлога закона о раду који је у договору са Удруженим синдикатима Србије „Слога” урађен по моделу Центра за

Економија

05.12.2021 у 12:55

У „Србија каргу” убудуће без плата нижих од минималне

Сви радници у железничком предузећу „Србија карго” којима је коригован коефицијент за обрачун и исплату плата, од 1. јануара 2022. више неће примати плату испод минималне, што је досад био случај за око 40 одсто радника, од укупно 2.260 запослених у овом предузећу. Зараде ће им бити повећане за најмање 1.500 динара, па све до 4.000 и 5.000 динара. За то је држава недавно издвојила додатних 650 милиона динара, али је тај новац опредељен за повећање зарада на укупну масу плата, уз корекцију коефицијента, у сва четири железничка друштва – сем за „Србија карго”, и за „Србија воз”, „Инфраструктуру железница Србије” и „АД железнице Србије”, која су некада чинила ЈП „Железнице Србије”. Предузећу „Србија карго” припало је 160 милиона динара, а на тај износ додато им је још 55 милиона динара,

Економија

26.11.2021 у 20:00

Пандемија повећала обим посла и стварног радног времена

Током другог квартала 2021. запослени у ЕУ су радили укупно три одсто више сати на свом главном послу, у односу на први квартал. Повећања су забележена у већини земаља чланица, а највећи раст обима стварног радног времена примећен је у Грчкој – за чак 18 одсто, пренео је Евростат. Ови подаци могу се апсолутно пресликати и на Србију, уверен је проф. Зоран Стојиљковић, саветник у синдикату „Независност”, посебно на просвету, здравство, систем услуга, део администрације, поједине секторе индустрије, све послови из зоне социјалних контаката... – Сектор услуга, рад преко платформи, достава, али и део јавне администрације – све су то области рада у којима је потребно додатно ангажовање. Зато и јесте логично да се каже да је пандемија повећала обим посла. Иако звучи парадоксално, данас је

Претходна Следећа

Почетна / Марија Бракочевић

16.06.2026 у 12:08

Дмитријев: ЕУ покушава да спречи мировне преговоре са Украјином

16.06.2026 у 12:04

Бејзли поносан на фудбалере Новог Зеланда: Показали смо свету ко смо

16.06.2026 у 12:04

Откривено када би могла да почне одлучујућа битка за Донбас

16.06.2026 у 11:59

Фон дер Лајен отвара европска врата Зеленском без јасног датума чланства

16.06.2026 у 11:59

Вучић се уписао у књигу почасних гостију у згради парламента у Тбилисију

16.06.2026 у 11:58

МОЛ Група потписала Споразум о подели производње за истраживање нафте и гаса у Либији