Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Ekonomija

14.02.2022 u 14:55

Veliki broj radnika prima zaradu ispod minimalne

Zaposleni su često šikanirani, poslodavci neretko ne poštuju naloge inspekcije o vraćanju na posao, a veliki broj radnika prima platu ispod 35.000 dinara koliko iznosi ovogodišnji minimalac, neki su od zaključaka ankete koju je sprovela Regionalna informativna agencija „Jug pres”. Tako je na pitanje „da li znate nekog ko prima platu manju od minimalca”, čak 63,4 odsto učesnika potvrdno odgovorilo. Činjenica da je ovoliko ljudi reklo da poznaje osobu, ili više njih, koja ima zaradu nižu od zakonski dozvoljenog minimuma može biti jedna od ilustracija realnosti u kojoj živimo. Kako se utvrđuje minimalna plata, i ako se zna da je ona garantovana kategorija, otkud onda to da neki radnici primaju ispod minimalca? Stručnjaci za radno pravo podsećaju da se cena radnog sata od 201,22 dinara odnosi samo

Ekonomija

12.02.2022 u 19:53

Srbiji nedostaje od 7.000 do 10.000 profesionalnih vozača

Srbija nema dovoljno profesionalnih vozača, jer sve manje ljudi želi da se bavi ovim poslom. Mnogi odlaze u inostranstvo, zbog većih plata i boljih uslova rada, a veliki broj vozača teretnjaka ide i u zasluženu penziju. U Udruženju prevoznika tereta u međunarodnom drumskom saobraćaju „Međunarodni transport” podsećaju da zemlji nedostaje između 7.000 do 10.000 ovakvih profesionalaca, a među njima su i oni koji upravljaju niskotonskim vozilima, autobusima, specijalnim vozilima... – Došli smo u poziciju da ne možemo da prevezemo robu koju su proizvela preduzeća koja posluju u Srbiji. Nemamo vozača već odavno. Drugi problem se odnosi na obuku kadrova, a to ne možemo sami da rešimo, bez pomoći države. Zato smo je nedavno i zatražili. Najavljene su promene u školskom sistemu. Dosad je bilo pravilo da

Ekonomija

09.02.2022 u 22:23

Sprovedeno više od dve trećine mera za suzbijanje sive ekonomije

Koordinaciono telo za suzbijanje sive ekonomije Vlade Srbije predstavilo je juče program za 2022–2025, uz osvrt na dosadašnje rezultate ostvarene u borbi za fer konkurenciju i povoljan poslovni ambijent. Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će jedna od mera novog programa biti reforma Poreske uprave. Dodao je i da je najveći deo posla Poreske uprave digitalizovan i automatizovan. – Na pravi način smo definisali put kojim treba da idemo, jer borba sive ekonomije ne može da se završi jednim potezom. To je kontinuirana aktivnost. Program za suzbijanje sive ekonomije biće na javnoj raspravi do 28. februara. Već u ovom trenutku znamo da će on sadržati deo koji se odnosi na završetak e-fiskalizacije i uvođenja e-faktura, dalje rasterećenje zarada, jer je naš strateški cilj da iz

Ekonomija

06.02.2022 u 21:29

Kinezi, Turci i Rusi najčešće dolaze na rad kod nas

U Srbiji je stranim državljanima od početka ove godine, zaključno sa 31. januarom, izdato oko 1.709 dozvola za rad. Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) prošle godine su izdale 23.662 dozvole za rad strancima, što je znatno veći broj dozvola, bezmalo udvostručen, u poređenju sa 2020, kada se na legalan način u našoj zemlji posla domoglo oko 12.900 stranaca. U NSZ podsećaju da je od stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju stranaca u decembru 2014. godine, pa do sada, broj izdatih dozvola za rad strancima bio najveći upravo u prethodnoj godini. Kada je reč o poslodavcima, najveći deo radnika zaposlili su poslodavci iz Beograda. Inostrani radnici, inače, najčešće dolaze na rad u našu zemlju iz Kine, Turske i Rusije, ali i iz Indije, Ukrajine, Italije, BiH, Crne Gore, Hrvatske... Nije

Ekonomija

29.01.2022 u 19:18

Zbog masovnog zaražavanja i manjka radnika ugroženi procesi proizvodnje

Trenutna epidemiološka situacija, sa izrazito velikim broje zaraženih virusom korona na dnevnom nivou, u Srbiji uzrokuje osetan deficit radne snage, a to ne predstavlja problem samo za poslodavce, već i za one zaposlene koji nisu zaraženi i koji često moraju da rade dvostruko više od predviđenog da bi sistem mogao nekako da funkcioniše. Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS), otkriva da na adresu sindikata koji predvodi ovih dana sve više pristižu žalbe radnika na tu temu. – Zbog sve većeg zaražavanja građana dolazi do češćeg odsustvovanja sa posla. Poslodavci su prinuđeni da pristupaju preraspodeli radnog vremena, jer manjak radnika direktno ugrožava procese proizvodnje koja ne može normalno da se organizuje. To znači da oni koji se nisu razboleli

Ekonomija

29.12.2021 u 21:53

Udarnički tempo Deda Mrazeva put do brze zarade

Za razliku od Velike Britanije, u kojoj u ovom periodu godine nedostaju profesionalni Deda Mrazevi, iako im poslodavci nude zaradu i do 800 funti dnevno, u Srbiji ove radne snage izgleda ne manjka niti kandidati za ovakvu vrstu angažmana oklevaju da obuku odelo najpopularnijeg starca na svetu, sakriju se ispod crvene kape, bele brade, gustih sedih obrva i okruglih naočara, sve kako bi mogli da zarade dovoljno novca za život. Jedan od njih je i Beograđanin Đorđe Pantović, apsolvent na Poljoprivrednom fakultetu, ali i brucoš na glumačkoj akademiji, koji već četiri godine, od kraja novembra do kraja januara, radi kao Deda Mraz. Kaže da posao prvenstveno obavlja iz ljubavi prema najmlađima, budući da već deceniju radi i kao animator za decu, ali i zbog dobre zarade. – U decembru je najviše

Ekonomija

09.12.2021 u 23:36

Radnici češće napuštaju velike nego male firme

Preduzeća najčešće ne mogu znatno da povećaju proizvodnju zbog nedostatka obučenih, dostupnih kadrova, pa se upravo manjak kvalifikovane radne snage izdvojio kao jedan od ključnih izazova sa kojima se firme u Srbiji suočavaju, pokazalo je istraživanje koje je sproveo Centar za visoke ekonomske studije među 1.100 preduzeća. Tako, na primer, 46 odsto privrednika u tome vidi glavno ograničenje za povećanje proizvodnje, u naredne dve godine. Ovaj problem je posebno izražen u Šumadiji, a očekivano manje u Beogradu, gde preduzeća više brine kako obezbediti dovoljno kvaliteta pri većem obimu posla. Prema istraživanju, čak dve trećine malih i gotovo polovina mikropreduzeća i preduzetnika naglašavaju da ne mogu u većoj meri da povećaju proizvodnju zbog nedostatka valjanih radnika. Uz to, 31

Ekonomija

07.12.2021 u 20:13

Radnik u centru novog predloga Zakona o radu

Više neće biti zloupotrebe rada po ugovoru, kao što je dosad bilo. Neće postojati mogućnost da radnici rade po pet, deset, čak i više od 15 godina po ugovoru, nego maksimalno godinu dana, dva puta po šest meseci, posle čega moraju da dobiju rešenje za stalno. Probni rad moći će maksimalno da traje tri meseca. Ukoliko poslodavac za to vreme ne bude mogao da oceni da li je neki radnik zadovoljio normu ili nije, nema potrebe da ga „drži” na poslu po ugovoru narednih deset godina. Minimalna zarada biće definisana tako da mora da pokriva minimalnu potrošačku korpu, a biće povećane i dnevnice za prekovremeni, rad nedeljom i praznikom. To su, ukratko, neka od rešenja novog predloga zakona o radu koji je u dogovoru sa Udruženim sindikatima Srbije „Sloga” urađen po modelu Centra za

Ekonomija

05.12.2021 u 12:55

U „Srbija kargu” ubuduće bez plata nižih od minimalne

Svi radnici u železničkom preduzeću „Srbija kargo” kojima je korigovan koeficijent za obračun i isplatu plata, od 1. januara 2022. više neće primati platu ispod minimalne, što je dosad bio slučaj za oko 40 odsto radnika, od ukupno 2.260 zaposlenih u ovom preduzeću. Zarade će im biti povećane za najmanje 1.500 dinara, pa sve do 4.000 i 5.000 dinara. Za to je država nedavno izdvojila dodatnih 650 miliona dinara, ali je taj novac opredeljen za povećanje zarada na ukupnu masu plata, uz korekciju koeficijenta, u sva četiri železnička društva – sem za „Srbija kargo”, i za „Srbija voz”, „Infrastrukturu železnica Srbije” i „AD železnice Srbije”, koja su nekada činila JP „Železnice Srbije”. Preduzeću „Srbija kargo” pripalo je 160 miliona dinara, a na taj iznos dodato im je još 55 miliona

Ekonomija

26.11.2021 u 20:00

Pandemija povećala obim posla i stvarnog radnog vremena

Tokom drugog kvartala 2021. zaposleni u EU su radili ukupno tri odsto više sati na svom glavnom poslu, u odnosu na prvi kvartal. Povećanja su zabeležena u većini zemalja članica, a najveći rast obima stvarnog radnog vremena primećen je u Grčkoj – za čak 18 odsto, preneo je Evrostat. Ovi podaci mogu se apsolutno preslikati i na Srbiju, uveren je prof. Zoran Stojiljković, savetnik u sindikatu „Nezavisnost”, posebno na prosvetu, zdravstvo, sistem usluga, deo administracije, pojedine sektore industrije, sve poslovi iz zone socijalnih kontakata... – Sektor usluga, rad preko platformi, dostava, ali i deo javne administracije – sve su to oblasti rada u kojima je potrebno dodatno angažovanje. Zato i jeste logično da se kaže da je pandemija povećala obim posla. Iako zvuči paradoksalno, danas

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marija Brakočević