Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Бракочевић

Економија

25.08.2018 у 21:21

Преквалификацијом до смањења ризика од губитка посла

Због стицања додатних или недостајућих знања, способности и вештина, ове године биће спроведени програми преквалификације и доквалификације запослених у приватном сектору, недавно је најавио министар за рад и запошљавање Зоран Ђорђевић. Циљ ове мере је очување радних места, а захваљујући изменама и допунама Закона о запошљавању и осигурању за случај незапослености уведена је и могућност организовања обука за стицање додатних знања и вештина запослених због обезбеђивања конкурентније радне снаге и превенције незапослености. Обучавање одређеног броја запослених могло би да почне, у најбољем случају, тек у децембру јер јавни позив државе за учешће у финансирању обуке биће затворен тек крајем новембра. Како истичу у Министарству за рад и запошљавање, Национална служба за запошљавање

Економија

23.08.2018 у 08:15

Сезонцима боље од наредне године

Сезонски радници, од којих у пољопривреди њих готово 95 одсто ради на црно, моћи ће да очекују бољи положај већ од почетка наредне године, јер тада почиње да се примењује Закон о поједностављеном радном ангажовању на сезонским пословима у одређеним делатностима. На тај начин требало би да буду легализовани сезонски радови, чиме ће само у пољопривреди између 66.000 и 77.000 људи бити уведено у легалне привредне токове. То подразумева и увођење електронског система за једноставно пријављивање сезонаца, по узору на мађарски модел. Ових дана управо је завршен јавни позив НАЛЕД-а за израду софтвера за електронску пријаву сезонских радника, коју је према новом закону послодавац дужан да поднесе Пореској управи. Како сазнајемо, на конкурс су пристигле четири понуде, а комисија НАЛЕД-а ће у

Економија

15.08.2018 у 22:00

Трговци неће ниске плате

Хитно потребан трговац. Нудимо посао продавцима. Тражи се касирка у трговини, са или без искуства, плата по договору. Овакви натписи често се могу видети на излозима дућана, трафика, бутика... Посла, рекло би се, има, али радника – и не баш. Иста је ситуација и у трговинским ланцима. Они углавном имају стално отворен конкурс за пријем трговаца, јер на тржишту радне снаге не могу да нађу људе који хоће да раде такав посао за мале паре. Поред ниских зарада, један од најчешћих разлога због којег трговци често избегавају да засуку рукаве јесу и лоши услови рада. Радослав Топаловић, председник Савеза самосталних синдиката трговине Србије, подсећа да у Србији тренутно има око 200.000 трговаца, који примају између 25.000 и 30.000 динара. – Тако је већ годинама. Синдикати зато сматрају да

Економија

10.08.2018 у 22:00

Пасош као економска улазница

Саша Ћиоринга, директор Истраживачког центра немачке компаније „Континентал” за Србију, који се бави софтвером и системским инжењерингом, пре неколико месеци постао је држављанин Србије. На отварању центра председник Србије Александар Вучић уручио му је српски пасош уз образложење да је Ћиоринга један од многих људи из Србије који раде у иностранству, где су стекли знања, али су се потом и вратили у своју земљу како би уложили у њу. Српска економија је, како је тада оценио Вучић, добила „вишу лигу инвестиција и инвеститора”, а грађани Новог Сада и Србије нових 500 радних места. Тек касније смо сазнали да је отварање радних места у овој индустрији држава субвенционисала са 19.000 евра по запосленом, што је наишло на велико негодовање ИТ сектора. Уручивање српског пасоша директору стране

Економија

10.08.2018 у 08:50

Две трећине привремено запослених задржи посао

Захваљујући програмима преквалификације, које спроводи Национална служба за запошљавање, као и креирањем нових радних места, Србија би могла да спречи одлив радне снаге. Тако тврди Зоран Ђорђевић, министар за рад и запошљавање, који је недавно указао на то да држава чини све како би се ангажовали сви ресурси и спречио недостатак радника у земљи. Какве резултате заправо даје преквалификација радника и колико се људи заиста трајно домогне радне књижице захваљујући додатним знањима и вештинама које нуди држава, питање је које највише интересује теже запошљиве, особе с недостајућим знањима које иначе траже послодавци и незапослене који су напустили школовање због стицања нових или квалификација у вишем степену образовања. У НСЗ-у подсећају да се управо на ту групу незапослених највише

Економија

04.08.2018 у 22:00

Српски узлет на светском дигиталном тржишту рада

Графички дизајнер Матеја Миладиновић, некадашњи фриленсер, сада власник паушалне агенције, на првој глобалној платформи регистровао се пре две године. О могућностима зараде из сопствене фотеље за неког иностраног клијента сазнао је од колеге. У почетку му је посао дигиталног радника био само додатни извор прихода, али кад је остао без сталног запослења, такозвани фриленсерски ангажман није му био довољна гаранција за месечну зараду. – Нисам имао посао, плату, стан... али сам ризиковао и, ето, успео да изградим репутацију у дигиталном свету. Свако ко се тек региструје ипак треба да зна да је на некој од глобалних платформи у почетку нико и ништа. Због тога што такав посао нема гаранцију, мало њих се на крају одлучи да остане у тим водама. Јер, фриленсер нема право на боловање, одмор, у

Економија

28.07.2018 у 22:00

Више слуха за иноваторе

За претходне две деценије електротехничар Горан Митић из Ниша осмислио је и патентирао 15 проналазака. Досад ниједан није препустио тржишној утакмици нити је од своје проналазачке склоности икада имао било какве материјалне користи. У једној фирми на југу Србије ових дана се ипак „закувава” производња његовог изума – уређаја за спречавање прегоревања кућних апарата мање снаге, по систему аутоматског искључења Фидове склопке. За сада је, открива овај проналазач, направљена нулта серија од 15 комада, а циљ је испитивање потреба на домаћем тржишту. О иностраном може да сања, јер за заштиту патента нема новца. – Уређај сам патентирао у Заводу за интелектуалну својину, а верујем да ће његова производња уродити плодом. У нашој земљи то иде тешко, јер се иноватори сусрећу са мањком новца, док

Економија

27.07.2018 у 22:00

Нагли скок плата био би шок за економију

Просечна плата у мају прошле године била је 47.147 динара, што је тада износило 382 евра. Овог маја достигла је ниво од 50.377 динара, односно 426 евра. У динарима гледано, лични доходак порастао је 6,9 одсто, а у еврима целих 11,5 процената, или 44 евра за годину дана. Судећи према скорашњим најавама председника Србије Александра Вучића, просечна плата у Србији могла би до краја године да достигне цифру од безмало 500 евра. То значи да би у односу на мај ове године нето зарада могла да буде већа за чак 74 евра. Колико је то реално могуће, да ли је наша држава довољно економски јака да грађанима понуди знатно веће плате и може ли такав скок просечне зараде представљати дозу ризика по макроекономску стабилност земље? Милојко Арсић, професор Економског факултета у Београду, подсећа да

Економија

21.07.2018 у 22:00

За електровозила сунце боље од угља

Неразвијена инфраструктурна мрежа и недовољан број брзих соларних и електричних пуњача унутар земље главни су проблеми са којима се суочавају власници електричних возила у Србији којих је 174. Свима њима засад је на располагању тридесетак пуњача, док је само пет поставила држава на наплатним станицама у Суботици, Шиду, Димитровграду и Прешеву, као и на рампи „Бубањ поток” у Београду. У земљи има и оних који управљају хибридним возилима, а таквих је тренутно 240. Њима је у овом моменту знатно лакше, јер у држави имају довољно бензинских станица где могу да напуне резервоар, кад им зафали струје за електрични погон. Добра вест ових дана ипак стиже из „Путева Србије”, открива Милош Петровић, директор Центра за електрична и хибридна возила, јер то предузеће планира да до краја године

Економија

20.07.2018 у 22:00

У јуну се запослило 26.300 радника

У Србији је у току претходног месеца до посла дошло 26.300 грађана, што је око 6,5 процената више у односу на мај, показују најновији подаци Националне службе за запошљавање. Иако резултати с краја јуна потврђују да је земља на малтене историјском минимуму, када је у питању евиденција незапослених – има их око 597.000, треба имати у виду да је јун ипак донео већу понуду сезонских послова, па се и због тога, као и због миграција становништва, бележи повећање броја оних који су се домогли радне књижице, барем на одређено време. Како подсећа Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање, највише посла и даље има у прерађивачкој индустрији. – Једнако је добро и у области занатства, услуга и трговине. Самозапошљавање је такође важна мера, а у овој години ћемо имати око 3.600

Претходна Следећа

Почетна / Марија Бракочевић

17.06.2026 у 22:37

Ново изненађење на Мундијалу: фудбалери ДР Конго зауставили Португал и Роналда

17.06.2026 у 22:37

Млади Пољак нестао након најављеног пута у БиХ

17.06.2026 у 22:26

Директан судар два возила на путу између Бора и Зајечара

17.06.2026 у 22:25

Ћерка црногорског дипломате међу активним учесницима блокада у Београду

17.06.2026 у 22:19

Трамп: САД ће бомбардовати Иран ако се не постигне коначан договор у року од 60 дана

17.06.2026 у 22:14

Кремљ: Русија мора да настави да обавештава свет о зверствима кијевског режима