Због печата стижу притужбе привредника

Од 1. октобра привредници у Србији могу да пријаве све институције које им приликом пословања и даље траже печат, а који је ступањем на снагу новог закона о привредним друштвима и званично стављен ван употребе. Како би држава испратила да ли се овај закон примењује и на „терену”, од првог дана прошлог месеца на располагању им је електронска пошта [email protected] где могу да се пожале на све оне институције које и даље траже употребу овог симбола бирократије. До сада је, како открива Михаило Јовановић, директор канцеларије за ИТ и електронску управу, на назначену адресу стигло више од 70 различитих притужби привредника.

– Примили смо укупно око 200 мејлова, али се многи односе на исти проблем. У сарадњи и уз сагласност посебне радне групе, која је радила на укидању печата за привреднике, канцеларија за ИТ и е-Управу је свим институцијама послала обавештење о томе да је од 1. октобра укинута употреба печата и да треба све обрасце да прилагоде новим прописима, поштујући одредбе Закона о привредним друштвима. Ипак, понегде има понеки образац на којем стоји место за печат. Без обзира на то, број притужби није велик, поготово што је прошао тек први месец од ступања закона на снагу – истиче Јовановић.

Привредници су се, рецимо, жалили на Националну службу за запошљавање која, како су истакли, и даље на свом сајту има образац „Пријава потребе за запошљавањем” на којем постоји уредно место за печат. Још један пример обрасца са предвиђеним местом за печат, који је такође био предмет жалби привредника, јесте образац „НЗ-1 Списак обрачунатих накнада зарада и исплата накнада”.

Правило пословања без употребе печата важи само за привреду, нажалост не и за државну управу, која ће наставити да печатира још неко време. Зато ће, како је недавно најавила премијерка Ана Брнабић, држава даље радити на увођењу е-Управе, а следећи корак биће електронско архивирање. До краја године требало би да буде предложен скупштини закон о електронском архивирању, а надлежни очекују да ће ступити на снагу од јануара 2019.

Иначе, једна државна институција има и до 20 милиона страница докумената, због чега страда шума од 1.300 стабала. Трошкови за управљање тим документима износе милион евра, а око 100.000 евра потребно је за њихово одржавање и складиштење. Због такве ситуације, уз подршку британског Фонда за добру управу, влада те острвске земље издвојила је 5,2 милиона евра за развој електронске управе у Србији, што је чини највећим међународним донатором у тој области. Усвајањем Закона о привредним друштвима, ван снаге стављени су одредбе чак 10 закона и 107 подзаконских аката у којима се помиње печат. Како је подсетио Жељко Томић, председник Савеза за е-Управу НАЛЕД-а, потребно је да се из још 22 закона и подзаконска акта избришу други реликти бирократије, као што су: оригинал, фотокопија, подношење доказа о уплати или уручењу, јер у пракси и даље намећу обавезу доласка на шалтер.

Највише питања за Министарство за рад

За две недеље, откако је пуштен у функцију и нови сајт Владе Србије намењен двосмерној комуникацији са грађанима, стигло је 689 питања грађана, а највише њих упућено је Министарству за рад и запошљавање (157), потом Министарству грађевинарства (57), Министарству финансија (52) и Министарству здравља (52). Грађани су се обраћали влади и из делокруга послова за које је одговорна канцеларија за ИТ и е-Управу.

– Досад су имали два питања. Један грађанин је понудио решење за креирање идентификационе картице за онлајн визиткарте, док се други жалио јер није могао да се улогује на портал е-Управе. Овај проблем је одмах решен – открио је Михаило Јовановић, директор канцеларије.