Zbog pečata stižu pritužbe privrednika

Od 1. oktobra privrednici u Srbiji mogu da prijave sve institucije koje im prilikom poslovanja i dalje traže pečat, a koji je stupanjem na snagu novog zakona o privrednim društvima i zvanično stavljen van upotrebe. Kako bi država ispratila da li se ovaj zakon primenjuje i na „terenu”, od prvog dana prošlog meseca na raspolaganju im je elektronska pošta [email protected] gde mogu da se požale na sve one institucije koje i dalje traže upotrebu ovog simbola birokratije. Do sada je, kako otkriva Mihailo Jovanović, direktor kancelarije za IT i elektronsku upravu, na naznačenu adresu stiglo više od 70 različitih pritužbi privrednika.

– Primili smo ukupno oko 200 mejlova, ali se mnogi odnose na isti problem. U saradnji i uz saglasnost posebne radne grupe, koja je radila na ukidanju pečata za privrednike, kancelarija za IT i e-Upravu je svim institucijama poslala obaveštenje o tome da je od 1. oktobra ukinuta upotreba pečata i da treba sve obrasce da prilagode novim propisima, poštujući odredbe Zakona o privrednim društvima. Ipak, ponegde ima poneki obrazac na kojem stoji mesto za pečat. Bez obzira na to, broj pritužbi nije velik, pogotovo što je prošao tek prvi mesec od stupanja zakona na snagu – ističe Jovanović.

Privrednici su se, recimo, žalili na Nacionalnu službu za zapošljavanje koja, kako su istakli, i dalje na svom sajtu ima obrazac „Prijava potrebe za zapošljavanjem” na kojem postoji uredno mesto za pečat. Još jedan primer obrasca sa predviđenim mestom za pečat, koji je takođe bio predmet žalbi privrednika, jeste obrazac „NZ-1 Spisak obračunatih naknada zarada i isplata naknada”.

Pravilo poslovanja bez upotrebe pečata važi samo za privredu, nažalost ne i za državnu upravu, koja će nastaviti da pečatira još neko vreme. Zato će, kako je nedavno najavila premijerka Ana Brnabić, država dalje raditi na uvođenju e-Uprave, a sledeći korak biće elektronsko arhiviranje. Do kraja godine trebalo bi da bude predložen skupštini zakon o elektronskom arhiviranju, a nadležni očekuju da će stupiti na snagu od januara 2019.

Inače, jedna državna institucija ima i do 20 miliona stranica dokumenata, zbog čega strada šuma od 1.300 stabala. Troškovi za upravljanje tim dokumentima iznose milion evra, a oko 100.000 evra potrebno je za njihovo održavanje i skladištenje. Zbog takve situacije, uz podršku britanskog Fonda za dobru upravu, vlada te ostrvske zemlje izdvojila je 5,2 miliona evra za razvoj elektronske uprave u Srbiji, što je čini najvećim međunarodnim donatorom u toj oblasti. Usvajanjem Zakona o privrednim društvima, van snage stavljeni su odredbe čak 10 zakona i 107 podzakonskih akata u kojima se pominje pečat. Kako je podsetio Željko Tomić, predsednik Saveza za e-Upravu NALED-a, potrebno je da se iz još 22 zakona i podzakonska akta izbrišu drugi relikti birokratije, kao što su: original, fotokopija, podnošenje dokaza o uplati ili uručenju, jer u praksi i dalje nameću obavezu dolaska na šalter.

Najviše pitanja za Ministarstvo za rad

Za dve nedelje, otkako je pušten u funkciju i novi sajt Vlade Srbije namenjen dvosmernoj komunikaciji sa građanima, stiglo je 689 pitanja građana, a najviše njih upućeno je Ministarstvu za rad i zapošljavanje (157), potom Ministarstvu građevinarstva (57), Ministarstvu finansija (52) i Ministarstvu zdravlja (52). Građani su se obraćali vladi i iz delokruga poslova za koje je odgovorna kancelarija za IT i e-Upravu.

– Dosad su imali dva pitanja. Jedan građanin je ponudio rešenje za kreiranje identifikacione kartice za onlajn vizitkarte, dok se drugi žalio jer nije mogao da se uloguje na portal e-Uprave. Ovaj problem je odmah rešen – otkrio je Mihailo Jovanović, direktor kancelarije.