Obrazovanje u stalnom dijalogu s privredom

Svaki upisni rok vraća nas važnom pitanju – kakvo je obrazovanje danas zaista potrebno mladim ljudima? Živimo u vremenu u kojem se tržište rada menja brže nego što obrazovni sistemi ponekad uspevaju da isprate. Neka zanimanja nestaju, nova nastaju, a granice između profesija postaju sve propustljivije. Više nije dovoljno usvojiti znanje kao skup informacija, već ono mora da bude primenljivo, funkcionalno i povezano sa stvarnim životom. Upravo zato verujem da u ovom trenutku strukovno visoko obrazovanje ima važniju ulogu nego ikada pre.

Dugo je u našem društvu prevladavalo uverenje da su akademske studije dominantan, često i poželjniji put ka profesionalnom uspehu. Međutim, praksa nas uči drugačije. Sve više mladih, ali i njihovih roditelja, prepoznaje vrednost obrazovanja koje nije usmereno samo na teoriju, već i na razvoj konkretnih veština i profesionalne sigurnosti. Nekada su mladi pre svega tražili diplomu kao potvrdu sigurnog puta. Danas postavljaju konkretnija i zrelija pitanja: gde će raditi, koliko brzo će steći praktično iskustvo i koliko će njihovo znanje biti primenjivo u stvarnom profesionalnom okruženju. Generacije koje dolaze žele da razumeju ne samo šta će studirati, već i kako će to znanje moći da primene.

Strukovne studije nude jedan od najkonkretnijih odgovora na to pitanje. Njihova najveća vrednost nije u suprotstavljanju akademskom obrazovanju, jer ovde nije reč o boljem ili lošijem modelu, već o drugačijem pristupu. Strukovno obrazovanje studentu omogućava da prepozna stvarne mogućnosti izabrane profesije. Znanje prestaje da bude apstraktno i dobija oblik kroz praksu, projekte, laboratorijski rad, kabinetsku nastavu i saradnju s privredom. Kada student radi na konkretnom zadatku, uči mnogo više od same teorije. Uči da rešava problem, donosi odluke, sarađuje s drugima i preuzima odgovornost za rezultat svog rada. Upravo je odgovornost jedna od ključnih reči savremenog obrazovanja. Društvu nisu potrebni samo ljudi s diplomama nego stručnjaci koji umeju da misle i stvaraju, rešavaju probleme i razumeju da znanje i odgovornost ne mogu biti odvojeni.

Obrazovanje više ne može da funkcioniše kao zatvoren sistem, mora biti u stalnom dijalogu s privredom, tehnologijom i stvarnim potrebama društva. Njegov zadatak nije samo da prati promene, već i da priprema mlade ljude da te promene razumeju i oblikuju.

Danas u Srbiji posluje 14 akademija strukovnih studija, koje zajedno s visokim školama strukovnih studija čine važan deo sistema visokog obrazovanja. U tom sistemu studira približno 38.500 studenata, što potvrđuje njegov značaj za obrazovanje stručnih kadrova i razvoj privrede i javnog sektora. Ti brojevi jasno govore da strukovno obrazovanje više nije alternativni izbor, već jedan od ključnih stubova savremenog visokog obrazovanja u Srbiji.

Ako studijske programe od pre desetak godina uporedimo s današnjim akreditovanim programima, vidimo da se obrazovanje transformisalo uporedo sa društvom. Nekada su studijski programi bili dominantno usmereni na tradicionalne struke, sada se sve više oblikuju na osnovama tehnologije, digitalizacije, održivosti i kreativnih industrija. Mladi danas pokazuju veliko interesovanje za oblasti informacionih tehnologija, softverskog inženjerstva, audio-video tehnologija, građevinarstva, arhitekture, geodezije, logistike i dizajna. A visoke strukovne škole i akademije danas nude izuzetno raznovrsne programe, od informacionih tehnologija, elektrotehnike, mašinstva, građevinarstva i saobraćaja, do zdravstvenih studija, poslovne ekonomije, logistike, zaštite životne sredine, audio-vizuelnih tehnologija, umetnosti i dizajna.

Akademija tehničko-umetničkih strukovnih studija Beograd (ATUSS), državna visokoškolska ustanova na čijem sam čelu, dobar je primer savremenog interdisciplinarnog obrazovanja. Objedinjuje pet odseka: Visoku školu elektrotehnike i računarstva, Visoku školu za informacione i komunikacione tehnologije, Visoku građevinsko-geodetsku školu, Visoku železničku školu i Visoku tekstilnu školu za dizajn, tehnologiju i menadžment, u okviru kojih više od 6.000 studenata studira na akreditovanim programima osnovnih i master strukovnih studija. Prema prvom preseku prijava u ovom upisnom roku, među najtraženijim programima izdvajaju se audio i video tehnologije, informacioni sistemi, automatika i sistemi upravljanja vozilima, nove energetske tehnologije, elektronika i telekomunikacije, nove računarske tehnologije, internet tehnologije, mrežne i računarske tehnologije, saobraćaj i transport, građevinsko inženjerstvo, geodezija – geomatika, arhitektura, gde je broj prijava već premašio broj raspoloživih mesta. Ipak, iskustvo nas uči da statistika na početku upisnog roka ume da zavara.

Važno je naglasiti, a mnogi kandidati ne znaju, da oni koji su položili prijemne ispite na pojedinim fakultetima kao što su Elektrotehnički, Fakultet organizacionih nauka, Mašinski, Saobraćajni, Ekonomski, Arhitektonski ili Građevinski fakultet, a ostali su „ispod crte”, u određenim slučajevima mogu konkurisati za upis na srodne osnovne strukovne studije bez ponovnog polaganja prijemnog ispita, u skladu s pravilima konkursa. Na taj način, kandidati koji nisu uspeli da se upišu na željeni fakultet mogu pronaći svoje mesto u sistemu strukovnog visokog obrazovanja i bez gubitka godine nastaviti školovanje u oblasti koja im je bliska – elektrotehnici, računarstvu, informacionim tehnologijama, saobraćaju, građevinarstvu, logistici, dizajnu ili drugim primenjenim oblastima.

Posmatrajući iz godine u godinu nove generacije studenata, naučila sam da se tehnologije, alati i profesije menjaju, ali jedno ostaje isto – mladi žele obrazovanje koje im daje sigurnost, smisao i mogućnost da svojim radom osiguraju budućnost. Nije retkost da naši diplomci već tokom završne godine studija dobiju prve ozbiljne profesionalne angažmane. Kad vidim bivše studente kako već posle nekoliko godina vode timove, rade na velikim infrastrukturnim projektima, razvijaju softverska rešenja ili grade sopstvene kreativne karijere, shvatim koliko je strukovno obrazovanje važno. Budući razvoj strukovnih studija mora biti zasnovan na jasnom razumevanju njegove posebne misije. Visoko strukovno obrazovanje ne treba posmatrati samo kroz broj studijskih programa ili upisanih studenata, već kroz njihov stvarni uticaj na privredu, lokalnu zajednicu, gradove i regione u kojima akademije deluju.

Posebno je važno afirmisati primenjeno obrazovanje, istraživanje i inovacije koje nastaju iz konkretnih potreba prakse. Vrednost strukovnog obrazovanja nije samo u teorijskom znanju, niti samo u formalnoj diplomi, već u sposobnosti da se znanje pretvori u konkretno rešenje, novu veštinu, bolji radni proces, uslugu ili razvojni projekat od značaja za zajednicu. Zato akademije strukovnih studija treba da budu most između obrazovanja i privrede, između teorije i prakse, između institucija i industrije, znanja i društvenih potreba. Njihova uloga nije samo da obrazuju studente, već i da sarađuju s poslodavcima, lokalnim samoupravama, javnim preduzećima, razvojnim institucijama i regionalnom privredom.

U tom smislu, budućnost strukovnog obrazovanja vidim u snažnijem razvoju praktične nastave, učenju kroz rad, dualnim modelima studiranja, mikrokredencijalima, kratkim ciklusima obrazovanja, dokvalifikacijama i prekvalifikacijama. Takvi oblici obrazovanja omogućavaju brže sticanje konkretnih kompetencija i bolje prilagođavanje promenama na tržištu rada.

Posebno je važno da studenti imaju pristup savremenim laboratorijama, opremi, tehnologijama i realnim projektima, jer se upravo kroz takav rad razvijaju veštine koje su neposredno primenjive. Strukovno obrazovanje mora da ostane fleksibilno, otvoreno za inoviranje studijskih programa i spremno da brzo odgovori na tehnološke, ekonomske i društvene promene.

Verujem da akademije strukovnih studija mogu imati značajnu razvojnu ulogu u svojim sredinama. One mogu doprineti ne samo zapošljivosti mladih, već i razvoju gradova i regiona, jačanju lokalne privrede, povezivanju obrazovanja s realnim sektorom i stvaranju kadrova koji ostaju povezani s potrebama zajednice iz koje dolaze i u kojoj će raditi. Značaj strukovnog obrazovanja u godinama koje dolaze nastaviće da raste. Ne zato što je ono alternativa nečemu drugom, već zato što odgovara na jednu od ključnih potreba savremenog društva, potrebu za ljudima koji umeju da znanje pretvore u delo. Diploma nije dovoljna. Nije dovoljno samo znati. Potrebno je umeti, stvarati, preuzeti odgovornost. Jer svako znanje, na kraju, traži svoje delo.

*Predsednik Konferencije akademija i visokih škola Srbije (KASSS) i predsednik Akademije tehničko-umetničkih strukovnih studija Beograd (ATUSS)