Понедељак, 08.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.02	117.73	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127.63	128.4	128.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Живко Баљкас

Остали спортови

12.02.2017 у 20:28

Јубилеј у знаку Амеле Терзић

Златни јубилеј Белог кроса обележила је Амела Терзић, атлетичарка Новог Пазара, која није пропустила 50. такмичење у Кошутњаку иако се припрема за Европско првенство у дворани у Београду (3-5. март). Терзићева је убедљиво тријумфовала у трци сениорки на 3.000 метара осми пут за редом и по броју победа на овој традиционалној манифестацији постала апсолутна рекордерка. – Многи су се чудили зашто трчим на Белом кросу кад се спремам за дворану. У плану сам имала да данас одрадим три километра па сам помислила зашто да то не одрадим на Белом кросу. Тренер Зилкић се сложио с тим. Било ми је хладно због ветра, али први пут стаза је била сува и брза, а увек до сада била је тешка због снега или блата – рекла је после победе Терзићева. На питање да ли зна да је Драган Здравковић 1983.

Остали спортови

10.02.2017 у 21:10

Скок од 6,87 за прво место на свету

Актуелна шампионка Европе на отвореним борилиштима и у дворани Ивана Шпановић, која ће ову другу титулу бранити у „Комбанк арени” на 34. европском првенству (3-5. март) прво такмичење у сезони имала је у Берлину. ИСТАФ је реномиран митинг, али разлог за одлазак у Берлин било је пре свега то што је борилиште за скок у даљ у „Мерцедес-Бенц арени” најсличније оном које се поставља у „Комбанк арени”. Сва борилишта, па и залетиште за скок у даљ, постављена су на повишену дашчану конструкцију и знатно „мекша” од оних који се изливају на бетонску подлогу. По личним рекордима најопаснија ривалка нашој рекордерки била је Александра Вестер, победница прошлогодишњег ИСТАФ-а на којем је прескочила 8,95 м, али која никад није успела да је победи. Лични и државни рекорд био је 12 центиметара

Остали спортови

08.02.2017 у 21:06

Бели крос трчи се 50. пут

Бели крос, који већ деценијама, чува статус наше најстарије традиционалне атлетске манифестације у недељу, 12. фебруара, прославиће златни јубилеј. Слављеничку торту, коју је послала Вера Николић, некадашња светска рекордерка на 800 метара и сјајна крос тркачица исекли су и дегустирали у Скупштини града Београда упорни организатори ове приредбе. У центру пажње био је Брана Радовић, оснивач и директор Белог кроса свих ових пет деценија. – Шездесетих година атлетика у Србији и Југославији спавала би током зиме. Ни други нису имали дворане, али трчали су кросеве и као млад тренер у „21. мају”, имао сам 25 година, написао сам један текст и послао га редакцији „Спорта”. Тадашњи уредник атлетике Радомир Јеремић Пири ме је заменио с једним другим, старијим тренером и објавио текст с

Остали спортови

05.02.2017 у 17:30

Сенке је натерале да обори рекорд

До данас државни рекорд на 800 м држала је од 2011. Марина Мунћан с 2:05,75, а од данас рекордерка Србије је Амела Терзић, која је другог дана Атлетског првенства Србије у дворани победила с 2:03,27 убедљиво испред сестара Зоране и Јелене Грујић из Новог Сада. – Мислила сам да су ми конкуренткиње близу јер сам видела сенке, а кад сам прошла циљем видела сам да су то све моје сенке – нашалила се Амела Терзић пошто је прошла циљем у времену новог рекорда, а затим додала: – Нисам очекивала да ћу постићи тако добар резултат, али трчала сам пуном снагом и на крају одушевила и себе и свог тренера. Ово ми много значи пред Европско првенство у Београду и потребно ми је још да мало боље трчим у кривинама, пошто нисам много пута трчала у дворани. Прваци Србије у дворани Мушкарци,

Остали спортови

01.02.2017 у 21:00

Колашинац и Клишина звезде „Србија опена”

Први међународни атлетски митинг у дворани „Србија опен” одржан у првом атлетском храму на Бањици у Београду донео је три нова државна рекорда и низ добрих резултата домаћих атлетичара и гостију из иностранства. Централна личност, ако се изузму гости који су дошли на свечано отварање дворане и Новак Ђоковић који је посматрао митинг, била је Ивана Шпановић, која је победила скоком од 6,85 метара. На другом „Србија опену” наша најбоља атлетичарка неће наступати јер се подлоге у дворани на Бањици и у „Комбанк арени” у којој ће се одржати Европско првенство у дворани (3-5. март) веома разликују, али 120 учесника, од којих су око 30 странци и то са три континената, обећавају занимљиву атлетску представу. – Буџет другог „Србија опена” је веома скроман. Све радимо на пријатељској и

Спортске приче

27.01.2017 у 22:10

Пише се нова олимпијска историја

Све олимпијске приче, све статистике, све књиге које су написане после Олимпијских игара у Пекингу 2008. више не важе. Поновне анализе узорака узетих од учесника Игара у Пекингу, али и Лондону 2012. знатно мењају биланс медаља појединаца, али и земаља учесница, руше легенде и уздижу нове шампионе.

Остали спортови

26.01.2017 у 20:21

Аруновићева уз две олимпијске шампионке

Прву медаљу од наших стрелаца на традиционалном јануарском турниру у гађању из ваздушног оружја у Минхену освојила је Зорана Аруновић. У изузетно јакој конкуренцији (недостају само стрелци Кине и Кореје) репрезентативка Србије је у гађању из ваздушног пиштоља освојила је треће место и бронзу, а испред ње биле су само две олимпијске шампионке. У финалу Аруновићева је била друга до шесте серије. У седмој је с 9,0 и 9,5 пала на треће место с 0,7 кругова заостатка за Украјинком Оленом Костевич, а у осмој погодивши 9,0 и 9,8 остала је на њему са укупно 2016,2 круга, кругом мање од Украјинке. Костевичева, олимпијска шампионка из Атине 2004. и власница две бронзе из Лондона 2012. освојила је друго место (239,7), јер је много успешнија од ње била девет година млађа Гркиња Ана Коракаки

Остали спортови

21.01.2017 у 22:15

Будимпешта, Париз и Лос Анђелес у трци за организацију Олимпијаде 2024

Лос Анђелес или Париз могли би да постану трећи пут домаћини летњих олимпијских игара и да се тако придруже Лондону, док би трећи кандидат за организацију Игара 2024. Будимпешта, после пет неуспешних покушаја, први пут била домаћин најважније спортског такмичења. Три кандидата до 3. фебруара морају да пошаљу Међународном олимпијском комитету комплетне кандидатуре, одлука о домаћину биће донета 13. септембра на Конгресу у Лими, а за сада најагресивнију кампању у позитивном смислу води Лос Анђелес. Већ је објављено да ће трошкови бити покривени приходима (обе суме 5,3 милијарде долара, да би Лос Анђелес и градови суорганизатори захваљујући Играма добили финансијску инјекцију од 18,3 милијарде долара, а најновија вест је да би Ел-Еј своје треће игре отворио истовремено на два стадиона.

Остали спортови

19.01.2017 у 20:24

Лимит за јубилеј – 8.000 тркача

Учесницима 30. београдског маратона 22. априла придружили су се хумани тркачи „Белхосписа”, чланови „Беoградског урбаног тркачког тима” са својим гостима из 20 земаља и „АСИКС”, произвођач најпродаванијих патика за трчање у свету. На сусрету с новинарима у Скупштини града Београда емитована је видео порука Жака Валентина, директор маркетинга за Европу компаније „АСИКС”, који је најавио да ће доћи на Београдски маратон заједно с Португалком Розом Мотом и Финцем Ласеом Виреном који су први прихватили учешће у пројекту „Легенде поново у Београду”. Позвани су још, подсетимо, осморо атлетских и спортских легенди, који су већ били промотори Београдског маратона током минуле три деценије, Боб Бимон, Карл Луис, Сергеј Бубка, Марлен Оти, Мајк Пауел, Кевин Јанг, Галина Чистјакова и Хавијер

Спортске приче

18.01.2017 у 22:00

Најбоља атлетска дворана на свету

Пре 48 година (8. и 9. март 1969) у Хали 1 Београдског сајма одржане су Четврте европске атлетске игре у дворани и њихов успех допринео је да се већ наредне године у Бечу одржи прво Европско атлетско првенство у дворани. Успеху Београдских игара, без сумње, значајно су допринела и одлична атлетска борилишта, а на њима наступило је 279 репрезентативаца из 23 земље (исти број учасника, али из једне земље мање, имало је прво званично првенство Старог континента у дворани). У два хладна мартовска дана 1969. у Београду су постигнута два светска рекорда, оба на 800 метара, и један изједначен. Пало је седам рекорд европских игара у дворани, а у мноштву државних рекорда постављена су и четири југословенска. Светске рекорде на 800 м постигли су Дитер Фром из ДР Немачке с 1:46,6 и његова

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Живко Баљкас

08.06.2026 у 01:19

Брнабић и Дачић: Народ показао духовну снагу чекајући да се поклони Часном Појасу

08.06.2026 у 01:03

Прелази са Појасом Газе затворени до даљњег

08.06.2026 у 00:58

Два јача земљотреса погодила грчко острво Евија, нема повређених

08.06.2026 у 00:45

Петковић: Српски народ и Српска листа поново показали снагу слоге и јединства

08.06.2026 у 00:33

Амбасада САД у Израелу саопштила да данас неће радити

08.06.2026 у 00:33

Дачић: Враћање са аеродрома у Тивту унапред припремљена прича