Најбоља атлетска дворана на свету

Пре 48 година (8. и 9. март 1969) у Хали 1 Београдског сајма одржане су Четврте европске атлетске игре у дворани и њихов успех допринео је да се већ наредне године у Бечу одржи прво Европско атлетско првенство у дворани.

Успеху Београдских игара, без сумње, значајно су допринела и одлична атлетска борилишта, а на њима наступило је 279 репрезентативаца из 23 земље (исти број учасника, али из једне земље мање, имало је прво званично првенство Старог континента у дворани).

У два хладна мартовска дана 1969. у Београду су постигнута два светска рекорда, оба на 800 метара, и један изједначен. Пало је седам рекорд европских игара у дворани, а у мноштву државних рекорда постављена су и четири југословенска.

Светске рекорде на 800 м постигли су Дитер Фром из ДР Немачке с 1:46,6 и његова земљакиња 18-годишња Барбара Вик с 2:05,3, али она је имала отворен пут ка победи јер светска рекордерка Вера Николић није наступила због болести.

Францускиња Колет Бесон изједначила је с 54,0 светски рекорд на 400 метара, а југословенске рекорде поставили су Јоже Међимурец (800 н: 1:51,1), Дане Корица (3.000 м: 8:04,4), Миљенко Рак (даљ: 7,53 м) и Мирјана Боснић (кугла: 14,22 м) али то им није било довољно да се у јакој конкуренцији умешају у борбу за медаље.

Најбољи пласман наших репрезентативаца била су пета места Рака, Ивице Карасија (50 м: 5,9) и Ивана Јокића (1.500 м: 3:51,4)

Истини за вољу освојене су и три бронзане медаље у штафетном трчању, али у данас сасвим бизарним дисциплинама и у скромној конкуренцији. Бронзе су освојили женска штафета 1+ 2 +3 +4 круга (Амбрози, Маричић, Ковачев, Рајхер) затим 4 х 1 круг (Петњарић, Амбрози, Маролд, Лубеј) и мушка штафета 3 х 1.000 м (Пипловић, Копривица, Ладик) с тим што су две медаље биле за последње (учествовале само три екипе), а једна за претпоследње место…

То наравно не умањује оцену о „најбољој дворани на свету”. Лин Дејвис, Велшанин у дресу Велике Британије, олимпијски шампион из Токија 1964. и европски првак на отвореном из 1966. године (лични рекорд 8,23 м из 1968) изјавио је за „Политику”: „Ваша дворана је најбоља од свих у свету које сам видео”.

Сличне оцене изрицали су и остали учесници Четвртих Европских атлетских игара у дворани, а нема сумње да ће се сличне оцене чути и за време 34. европског првенства у двора у „Комбанк арени”.

Пре 48 година стандарди борилишта прилагођавали су се халама и дворанама у којима су постављани. То одавно није случај. Прописи ИААФ и ЕА су строги и сви организатори великих такмичења морају да их поштују. Тако ће бити и у „Комбанк арени” од 3. до 5. марта, само што ће њена атлетска борилишта бити најновија и бар због тога најбоља.