Najbolja atletska dvorana na svetu

Pre 48 godina (8. i 9. mart 1969) u Hali 1 Beogradskog sajma održane su Četvrte evropske atletske igre u dvorani i njihov uspeh doprineo je da se već naredne godine u Beču održi prvo Evropsko atletsko prvenstvo u dvorani.

Uspehu Beogradskih igara, bez sumnje, značajno su doprinela i odlična atletska borilišta, a na njima nastupilo je 279 reprezentativaca iz 23 zemlje (isti broj učasnika, ali iz jedne zemlje manje, imalo je prvo zvanično prvenstvo Starog kontinenta u dvorani).

U dva hladna martovska dana 1969. u Beogradu su postignuta dva svetska rekorda, oba na 800 metara, i jedan izjednačen. Palo je sedam rekord evropskih igara u dvorani, a u mnoštvu državnih rekorda postavljena su i četiri jugoslovenska.

Svetske rekorde na 800 m postigli su Diter From iz DR Nemačke s 1:46,6 i njegova zemljakinja 18-godišnja Barbara Vik s 2:05,3, ali ona je imala otvoren put ka pobedi jer svetska rekorderka Vera Nikolić nije nastupila zbog bolesti.

Francuskinja Kolet Beson izjednačila je s 54,0 svetski rekord na 400 metara, a jugoslovenske rekorde postavili su Jože Međimurec (800 n: 1:51,1), Dane Korica (3.000 m: 8:04,4), Miljenko Rak (dalj: 7,53 m) i Mirjana Bosnić (kugla: 14,22 m) ali to im nije bilo dovoljno da se u jakoj konkurenciji umešaju u borbu za medalje.

Najbolji plasman naših reprezentativaca bila su peta mesta Raka, Ivice Karasija (50 m: 5,9) i Ivana Jokića (1.500 m: 3:51,4)

Istini za volju osvojene su i tri bronzane medalje u štafetnom trčanju, ali u danas sasvim bizarnim disciplinama i u skromnoj konkurenciji. Bronze su osvojili ženska štafeta 1+ 2 +3 +4 kruga (Ambrozi, Maričić, Kovačev, Rajher) zatim 4 h 1 krug (Petnjarić, Ambrozi, Marold, Lubej) i muška štafeta 3 h 1.000 m (Piplović, Koprivica, Ladik) s tim što su dve medalje bile za poslednje (učestvovale samo tri ekipe), a jedna za pretposlednje mesto…

To naravno ne umanjuje ocenu o „najboljoj dvorani na svetu”. Lin Dejvis, Velšanin u dresu Velike Britanije, olimpijski šampion iz Tokija 1964. i evropski prvak na otvorenom iz 1966. godine (lični rekord 8,23 m iz 1968) izjavio je za „Politiku”: „Vaša dvorana je najbolja od svih u svetu koje sam video”.

Slične ocene izricali su i ostali učesnici Četvrtih Evropskih atletskih igara u dvorani, a nema sumnje da će se slične ocene čuti i za vreme 34. evropskog prvenstva u dvora u „Kombank areni”.

Pre 48 godina standardi borilišta prilagođavali su se halama i dvoranama u kojima su postavljani. To odavno nije slučaj. Propisi IAAF i EA su strogi i svi organizatori velikih takmičenja moraju da ih poštuju. Tako će biti i u „Kombank areni” od 3. do 5. marta, samo što će njena atletska borilišta biti najnovija i bar zbog toga najbolja.