Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Иван Цветковић

Фудбал

15.02.2021 у 18:00

Дуго путовање из Монтевидеа

Звучи невероватно, али некада су Бразилци чезнули да нас победе у фудбалу! Први мегдан смо поделили у обостраном дебију на светским првенствима и загорчали им живот. Тим по имену Југославија, а у ствари српска репрезентација, 14. јула 1930. је у Монтевидеу победио с 2:1. И Бразил је једва чекао да се освети. Прилика се указала док му је рана била још свежа. После Светског првенства у Уругвају наши фудбалери су одиграли једну утакмицу у Буенос Аиресу и две у Рио де Жанеиру. „Ове су нам утакмице дале добар финансијски резултат, а како су биле клупске то немају и не могу имати оно значење, које им се у земљи придаје”, образложено је у Извештају о раду Југословенског ногометног савеза 1930. „Све су репрезентације одигравале сличне утакмице, које су погубиле, јер се под оним приликама

Фудбал

27.01.2021 у 12:02

Стојковић од капитена преко председника до селектора

Драгана Стојковића, једног од наших најбољих фудбалера свих времена, Фудбалски савез Србије жели да врати у репрезентацију. Њен бивши капитен, па председник савеза, сада би био селектор. Он је као играч стекао такво име да ће, без сумње, да ужива такав углед међу онима које позове у тим Србије какав би ретко ко, наш или странац, имао. Вероватно се већина њих, у време кад почиње да се воли фудбал, дивила његовим потезима. То би била добра одскочна даска за Стојковића, који би са репрезентацијом Србије морао да доскочи у Катар, на Светско првенство. Наша фудбалска јавност би у тој земљи, где је кап воде вреднија од злата, тиме колико-толико угасила жеђ за успесима. А, можда би се, ако нам крене, потом и опила од среће. Стојковићу у прилог иде и што зна шта су то репрезентација,

Спортске приче

25.01.2021 у 12:43

„Политика” даје више од онога што обећа

Наш лист не само што је једини из Југославије послао свог новинара у Уругвај на Прво светско првенство, него је, да би повећао интересовање за тај догађај и фудбал, приредио и наградну игру. Задатак за читаоце је гласио: „Какав ће бити крајњи резултат утакмица у Монтевидеу?” У свом броју од 3. августа 1930. „Политика” је објавила: „Награђена су два потпуно тачна одговора: тачно је дат ред којим су класиране четири прве државе, тачно крајњи резултат и прво полувреме утакмице између Уругваја и Аргентине”. Да не би нико био оштећен одлучено је следеће: „Зато је „Политика” одлучила да место прве награде од 3.000 динара и друге од 1.000 динара подели прве две награде, сваку од по 3.000 динара, дајући према томе више него што је обећала. За остале награде од 200 динара нађено је девет

Фудбал

21.01.2021 у 09:09

Репрезентација нам донела много туге и понеку радост

Какав треба да буде наш селектор? На то питање никада нисмо имали јасан одговор. Због тога се дешавало да нам репрезентацију у фудбалу воде и појединци и комисије (одбори, привремени стручни штаб) и искусни тренери, а и почетници, личности за које је била целокупна јавност, као и оне које нису имале ширу подршку. Некад су се звали савезни капитени, а некад су савезни капитен и селектор истовремено постојали. Сва ова неуједначеност наговештава и лутања и разноврсне путеве кроз које је пролазила наша репрезентација, на почетку југословенска, потом српско-црногорска, а сада само српска. До 1930, докле је седиште савеза било у Загребу, где је и основан 1919, репрезентацију су састављали људи из тог града. У међуратно време, па и нешто касније, у фудбалу је био обичај да савезни капитен

Фудбал

17.01.2021 у 21:20

Од претераног величања до бездушног скрнављења

Да Митровић није промашио пенал против Шкота, Србија би отишла на европско првенство и не бисмо се питали ко ће бити нови селектор. Да је судија досудио пенал кад су двојица Швајцараца на Светском првенству 2018. оборила Митровића, Србија би вероватно прошла даље и другачије бисмо оценили тадашњег селектора. Да је... Да је... У спорту не постоји проверен пут до успеха. Поготово не у фудбалу, јер је на самом попришту много више чинилаца него у другим спортским гранама, па грешка или надахнуће једнога од њих усмерава историју на сасвим другу страну. Наша је невоља што се подајемо голом резултату и на основу њега и претерано величамо, а и бездушно скрнавимо. Оно што смо до малопре дизали у небеса испустимо да се стропошта или обрнуто. Рак-рана нашег фудбала је што нас нужда (шахисти

Ватерполо

12.01.2021 у 12:15

Потврда великих могућности

Европске квалификације у Дебрецину за финални турнир Светске лиге наши ватерполисти су завршили као пети. Пре годину дана на Европском првенству у Будимпешти заузели су исто место, као и 2019. на Светском шампионату у Квангџуу. Репрезентација, која нас је навикла да се враћа окићена искључиво златом, па и са највећих такмичења (олимпијски победник 2016, светски првак 2015, европски шампион 2012, 2014, 2016. и 2018, а у Светској лиги, која се игра сваке године, од 2005. од 2019. није била прва само 2009, 2012. и 2018) сада већ трећи пут узастопно није ни на почасном постољу. А ушли смо у годину када би, ако вирус корона буде побеђен, требало да буду одржане Олимпијске игре, пренесене из 2020. због пандемије. Има ли разлога за бригу? Разуме се, у спорту никада не може да се јемчи

Ватерполо

10.01.2021 у 11:35

Против Мађара за пето место

Наши ватерполисти играће данас у Дебрецину за пето место у европским квалификацијама за Светску лигу. Противник им је домаћим Мађарска, која је победила Хрватску с 13:11. У првој утакмици у утешној групи Србија је савладала Француску с 10:6 (3:3, 1:1, 3:1, 3:1). „Галски петлови” су били врло жилави у првој половини утакмице, када су и водили (2:0, 3:1, 5:4). После су наши, без лакше оболелог Јакшића, доказали да су бољи. У другом делу утакмице наша одбрана се поправила, а Филиповић и Прлаиновић су били делотворни у нападу. При резултату 6:5 Г. Пијетловић је одбранио петерац. У противнападу је досуђен пенал, који је искористио Прлаиновић, а када је Мандић повећао на 8:5 било је јасно да је решено питање ко ће да победи. Французи су прекјуче, у борби за улазак у полуфинале,

Остали спортови

08.01.2021 у 12:10

Музеј спорта би украсио Национални стадион

Предвиђено је да ове године почне изградња Националног фудбалског стадиона. То је прилика да се коначно реши и један одавно постављен задатак. Ми имамо Музеј спорта, али он већ годинама живи у евакуационим условима! Опипљиве спортске успомене, деценијама брижљиво сабиране, данас-сутра могу да нестану под зубом времена. Музејска збирка на Државном институту за фискултуру (ДИФ) дело је Боривоја Јовановића, свестраног спортског прегаоца (посебно у кошарци, где је био и председник Кошаркашког савеза Србије, селектор, судија), једног од оних које је држава пре рата послала у Варшаву да изуче за учитеље спорта. У монографији Факултета спорта и физичког васпитања из 2006. стоји да је прикупљање грађе из прошлости нашег спорта почео 1948, као предавач историје физичке културе. Аутори

Фудбал

23.12.2020 у 12:12

Пустимо селекторе да уче и на својим грешкама

Фудбалски савез Србије ће 13. пут од како је наша држава самостална, а то је од 2006, да изабере селектора. За то време немачку репрезентацију је водио један исти човек!? Чак и када је она, као светски првак, прошла као боса по трњу на шампионату света 2018, јер у Русији није прошла први круг на финалном турниру. Слабији учинак никада није имала, али Лев није смењен. Пружена му је прилика да учи и на својим грешкама. Код нас се таква прилика не пруже. Код нас нема поправног. Ми немамо стрпљење. Ми стрпљење уопште немамо. Немци су после рата имали само деветорицу селектора. А ми? И није ствар само у њиховом броју. Код њих су углавном они који су помагали селектору долазили на његово место. Дакле, упознати су с радом у репрезентацији, односима, ко стварно помаже, а ко хоће да подметне

Фудбал

17.12.2020 у 19:30

Од Милоша Милутиновића до Душана Тадића

Када је као главни уредник париског „Франс фудбала” Габријел Ано, репрезентативац Француске (1908–1919) и њен селектор (1945–1949), дао 1956. задатак дописницима свог листа да изаберу најбољег играча Европе за ту годину окренуо је нову страницу у историји спорта. Није тада измишљено проглашавање најбољег међу најбољима („Политика” је у то време већ бирала најбољег спортисту Југославије), него је проширено „игралиште” на цео континент (најбољег француског фудбалера „Франс фудбал” почео је да бира три године касније). На првом списку најбољих фудбалера Европе није било никог из Југославије. Лед је пробио наредне године (1957) Милош Милутиновић (Партизан). Добио је четири гласа (14–16. место). У години светског првенства (1958) Вујадин Бошков (Војводина) имао је три гласа

Претходна Следећа

Почетна / Иван Цветковић

11.06.2026 у 08:20

Полиција воденим топовима разбија антимигрантске протесте

11.06.2026 у 08:10

Трамп позвао Конгрес да хитно усвоји буџетски пакет од 350 милијарди долара

11.06.2026 у 08:03

Земљотрес јачине 5,5 степени погодио Индонезију

11.06.2026 у 08:02

У „Новостима” објављен текст који вређа православне вернике

11.06.2026 у 08:00

Ухапшена четири припадника Интервентне због заташкавања пуцњаве

11.06.2026 у 07:59

Кувајт отворио ваздушни простор, летови по распореду