Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марија Ђорђевић

Теме недеље.

06.08.2016 у 22:00

И прошлост и будућност кроз кључаоницу

„Прихватам грешку што сам ставио сатове, али ми је жао што их нисам ставио да откуцавају колико година не раде музеји”, изјавио је министар културе Иван Тасовац још крајем прошле године када је постало јасно да се предвиђени рокови за санацију и адаптацију Народног музеја у Београду (преименован у Народни музеј Србије 2015. године), као и за реконструкцију Музеја савремене уметности у Београду неће испунити. Да су сатови откуцавали колико година не раде два највећа музеја у престоници показали би 13 година, у случају здања на Тргу републике, а девет када је реч о згради на београдском Ушћу. У Србији има око 140 музеја, али када кажете музеј прва асоцијација су нажалост два највећа музеја у Београду која су годинама затворена. Истина, када кажете да су музеји затворени,

Култура

05.05.2016 у 08:05

Маркс је разумео глобализацију

Дејвид Елиот је кустос, писац и професор модерне и савремене уметности који је руководио музејима у Оксфорду, Стокхолму, Токију и Истанбулу. Током 2014. био је уметнички директор Интернационалног московског бијенала младих, један од кустоса изложбе „Pandamonium: New media art from Shanghai” и „Фрагменти империје” у берлинском Моментуму, кустос путујуће изложбе Хејвард галерије „Уметност из британских регионалних галерија” . Гостујући је професор на Кинеском универзитету у Хонгконгу. Елиот је специјалиста на пољу совјетске и руске авангарде, модерне и савремене азијске уметности, о чему је написао и неколико књига. Издавачким радовима обухватио је и друге аспекте савремене уметности. У периоду 2008–2010, био је уметнички директор 17. бијенала у Сиднеју, а наредне две године руководио

Култура

20.04.2016 у 09:32

Не затвара се спорна изложба у Кући легата

Изложба „Између сећања и заборава” на којој су представљене слике из колекције Светлане и Зорана Јовичића у београдској Кући легата (Кнез Михаилова 46) и на којој се према мишљењу групе стручњака и галериста налазе фалсификована уметничка дела, неће бити затворена пре четвртка 21. априла до када је њено трајање унапред предвиђено. Изложба је отворена 25. марта. Љубица Миљковић музејски саветник у пензији упутила је 14. априла писмо Филипу Брусићу, директору Куће легата, у коме апелује да се изложба затвори јер се на њој налазе неаутентична дела са потписима наших познатих сликара. Колекција, између осталих, обухвата дела потписана именима Богдана Шупута, Мила Милуновића, Игњата Јоба, Милоша Бајића, Ђорђа Андрејевића Куна, Леонида Шејке... Одлуку о трајању изложбе у предвиђеном року

Култура

19.04.2016 у 09:00

Све боје фалсификата

Изложба слика у Кући легата из колекције Јовичић стигла је на насловне стране овдашњих медија, али тек када су историчари уметности Љубивца Миљковић и Никола Кусовац упозорили јавност да су на изложби многа дела заправо фалсификати. На изложби „Између сећања и заборава” отвореној крајем марта представљена су дела са потписима Богдана Шупута, Ђорђа Андрејевића Куна, Малише Глишића, Игњата Јоба, Надежде Петровић, Петра Лубарде, Анђелије Лазаревић, Љубице Цуце Сокић...Група кустоса и галериста затражила је овим поводом да се изложба

Култура

04.02.2016 у 22:00

Шта не знамо о коњима враним испред Скупштине

Два динара пресудила су пре осам деценија ко ће излити у бронзи монументалне „коње и дивове”, постављене испред скупштинског здања. За ту суму понуда ливнице Миодрага Јеремића била је повољнија од понуда других ливничара који су се тада јавили на конкурс. Свакодневно грађани Београда пролазе поред здања чија је градња завршена у октобру 1936. године. Осам деценија се у скупштинској сали смењују посланици које народ бира и чија имена изговара с лакоћом и без присећања, што ниje случај кадa се треба сетити имена скулптора, творца „коња враних”. Тома Росандић наменски је, по позиву Одбора за уређење скупштине, извајао скулптуру чији је пун назив „Играли се коњи врани, а са њима и див јунаци”. Део је узет из народне песме Играли се коњи врани,

Култура

22.01.2016 у 21:05

И наши музеји чувају уметнине у сефовима

Петог јануара ове године, ујутру око девет сати пукла је водоводна цев у Улици краља Милана. Том приликом оштећени су депои, односно сефови Алфа банке која се налази на углу улица Краља Милана и Кнеза Милоша, а у сефовима су настрадала уметничка дела из приватног власништва. Квар је поправљен сутрадан, а неки власници уметнина у закупљеним сефовима обавештени су о свему како сазнајемо, тек десет дана касније. У медијима читамо да је реч о „ремек-делима”, уметнинама „непроцењивог културног, историјског и материјалног значаја”. Спомињу се дела Надежде Петровић, Уроша Предића, Миће Поповића, Мајде Курник... несумњиво врхунских уметника који припадају српској и југословенској историји уметности. С обзиром да је званично још непознато о којим је делима ових изузетних стваралаца тачно

Култура

13.01.2016 у 16:42

Награда „Политике” Исидори Илић и Бошку Пространу

Политикина награда за најбољу изложбу у 2015. години припала је Исидори Илић (1978) и Бошку Пространу (1979) који раде заједно као уметнички пар под називом „Доплгенгер” и који су ову награду добили за самосталну изложбу „Неименовани фрагменти” одржану у Градској галерији Пожега (септембар–октобар 2015) и у Галерији Дома културе Студентски град (децембар 2015). Одлуку о награди већином гласова донео је жири у саставу Љиљана Ћинкул (председник), Јерко Денегри, Стеван Вуковић, Весна Рогановић и Марија Ђорђевић. На вест о награди Морамо да признамо да нас је вест о награди веома изненадила. Серију радова "Неименовани фрагменти" смо започели 2011. године и до прошле године они нису били много видљиви у нашем контексту. "Политикина награда" не само да нас радује, већ је и

Култура

05.01.2016 у 09:05

У Београду се осећам као Златокоса

Клер Сирс долази из сфере маркетинга и комуникација у области уметности и образовања. Радила је за различите британске фестивале (између осталих за The Hay Festival), књижевне награде (Британска књижевна награда, Награда Оринџ), а претходних десет година ради за Британски савет. На дужности директорке Британског савета у Србији сте од септембра 2015. године. Шта су за вас након ових неколико месеци најјачи утисци када је реч о животу и раду у нашем граду, земљи... Свиђа ми се живот и рад у Београду. Неко време сам живела у Тирани која ми се чинила премалом, након тога у Истанбулу који је за мене био сувише велики град. Београд је таман по мом укусу, баш како треба – могла бих да кажем да се по том питању осећам као Златокоса. Остатак Србије тек треба да истражим. Претходни мандат

Претходна Следећа

Почетна / Марија Ђорђевић

12.06.2026 у 12:42

Смртоносна риба надувача дошла до Грчке

12.06.2026 у 12:39

Одређен притвор припадницима ИЈ и власнику ресторана у којем је била пуцњава

12.06.2026 у 12:38

Додик: Република Српска постала пожељно место за инвестиције

12.06.2026 у 12:38

Потрошачке цене повећане 0,3 одсто у мају

12.06.2026 у 12:36

Путниковић: Преговори о НИС-у близу договора, чека се ОФАК

12.06.2026 у 12:33

Изведено 310 напада у Либану, у Гази уништени тунели