Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

12.11.2020 у 20:15

Интуиција ме води до свесности

Попут наше велике вајарке Олге Јеврић, чија крхка физичка грађа на први поглед није наговештавала њен снажан, оштар и монументалан уметнички израз, тако ни сусрет уживо са Андреом Ивановић Јакшић – уколико немате предзнање како ради и чиме се тачно бави – не указује на њен, и визуелно и структурално, моћан и волуминозан стваралачки проседе. Утолико пре је њена дводелна изложба у Галерији Рима, која у београдском и крагујевачком простору траје до средине новембра, истински доживљај, а њена појава на нашој излагачкој сцени упечатљива. Пред посетиоцима у престоници је циклус „Човек је природа” који чине необични дубоки рељефи великих формата, апстрактних форми и органске појавности, у чијој основи се налази платно на блинд-раму, а који настају у поступку моделовања папирa, картонa и

Култура

09.11.2020 у 09:30

„Музеји за 10” од данас

Манифестација „Музеји за 10”, национална музејска иницијатива чија је идеја да током седам дана бесплатног програма музеји умрежени у њој обележе Међународни дан музеја, Европску ноћ музеја (субота, 14. новембар) и Националну недељу музеја у градовима широм Србије, требало је да се одржи током маја месеца, али је здравствена ситуација у свету и потпуно затварање музеја утицало да се овај догађај одложи. Нови термин – од данас па до 15. новембра – пружиће публици прилику да кроз неке од наших највећих музеја прошета у оквиру теме „Музеји за једнакост: разноликост и инклузија”, а што је, уједно, и тема Међународног дана музеја. Музеј Југославије (Фото Д. Јевремовић) Неке од установа учесница у Београду су Музеј Иве Андрића, Народни музеј, Музеј примењене уметности, Галерија науке

Култура

04.11.2020 у 09:42

Кустоси МСУБ против кафића и венчаница

Протекли викенд био је буран у Музеју савремене уметности у Београду. Крајем недеље кустоски тим ове куће посредством медија протестовао је поводом одлука Виктора Киша, в. д. директора музеја, које се тичу уклањања радова са актуелне поставке „Рефлексије нашег времена – Аквизиције Музеја савремене уметности 1993–2019”, a зарад изградње кафеа, као и поводом плана да се у излагачки програм уврсти поставка „Love is love” Жана Пола Готјеа, чијим експонатима, према мишљењу кустоса, није место у тој институцији. Образлажући своје ставове, кустоси су навели да је из изложбеног простора уклоњен рад „Топлина” Зорана Тодоровића, и то упркос њиховом противљењу, чиме је озбиљно нарушена концепција уводног сегмента актуелне изложбе. „Сматрамо да је недопустиво да изложбени простор самовољом в. д.

Култура

28.10.2020 у 10:13

Сваки споменик живеће колико има у себи духовне снаге

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора. Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у

Култура

24.10.2020 у 19:04

Мешање политике у уметност не доноси добро

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора. Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у

Култура

21.10.2020 у 20:15

Легитимно је да постоје опречна мишљења

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора. Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у

Култура

20.10.2020 у 13:24

МСУБ обележава 55 година од оснивања

Музеј савремене уметности Београд данас обележава свој 55 рођендан, а од сутра па до 28. октобра позива публику да са музејом подели своја сећања, па ће бесплатан улаз имати сви који са собом понесу фотографије, анегдоте, песме и сличне успомене које их везују за Музеј савремене уметности. Како истичу из музеја, исти предмети ће бити истакнути на паноу који ће бити постављен поред Књиге утисака у лобију ове куће. У ову књигу посетиоци могу уписати неку причу о томе на који начин памте музеј, како је нека изложба оставила посебан утисак на њихов живот, или о пријатељствима која су настала приликом посете музеју. Посетиоци ће моћи током те недеље да бесплатно погледају тренутно постављену изложбу „Рефлексије нашег времена: Аквизиције Музеја савремене уметности 1993‒2019”, која представља

Култура

20.10.2020 у 12:00

Мина Ракиџић у Графичком колективу

У оквиру пројекта „Креативно, нестрпљиво, изазовно...” у новом простору Графичког колектива, Улица Драгослава Јовановића 11, од данас до 24. октобра представља се Мина Ракиџић поставком „Хау лонг из нау” (How long is now). Овај рад представља последњи сегмент њеног докторског истраживачког пројекта на тему хибридне графике, поступака трансфера и промене појма матрице о коме ауторка пише: „Питање о садашњости и релативности трајања предмет је мисли читавог светског племена у тренуцима активности сведених у четири зида слободе. Кораци никада нису досегли просторе обухваћене мислима током чудног доба глобалне пандемије, а сваки устаљени ритам престао је да важи уневши немир и конфузију у све аспекте социјалног, али и психичког живота појединца. (...) Виртуелно летовање 2020. задржава

Култура

13.10.2020 у 15:26

Дела српских уметника у Бечу упркос пандемији

Галерија Рима већ две године сваке јесени представља наше уметнике на Међународном сајму уметности у Бечу (Viennacontemporary) и та пракса настављена је и ове, треће године упркос пандемији која је многа уметничка дешавања одложила или отказала. Управо то, ово њихово учешће чини посебним, јер посебна су времена у којима се дешава, а посебни су и напор и смелост бечких домаћина да се усуде да све организују и потруде се да смотра протекне на најбезбеднији начин. У познатој Хали Маркс током четири сајамска дана (од 24. до 27. септембра), било је окупљено 65 галерија из 16 земаља са фокусом на гостима из централне и источне Европе, а бивши југословенски културни простор представљали су само наша Рима и две словеначке галерије из Љубљане. Српски уметници чија су дела била изложена били су

Култура

13.10.2020 у 13:31

„Логика дома” у Графичком колективу

У оквиру пројекта „Креативно, нестрпљиво, изазовно...” у новом простору Графичког колектива, Улица Драгослава Јовановића 11, од данас па до 17. октобра представља се Иван Радојевић поставком „Логика дома”. Поводом свог рада аутор пише: „Однос човека према природи, као и њена реакција, главна је тема мојих радова. У том односу најјасније видим пресек стања нашег друштва. Масовна загађења, уништавање и непоштовање природних ресурса, као и свог живог света показатељ су ми нашег система вредности. У томе се огледа докле смо стигли и где идемо, што можемо да приметимо на сваком кораку. Како у друштву тако и у економији, политици, индустрији, у промењеној свести и урушеном моралу човека... Све је узрочно последично.” Иван Радојевић је дипломирао на Академији уметности у Новом Саду 2005.

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

13.06.2026 у 11:02

Тужилаштво проширило истрагу убиства на Сењаку

13.06.2026 у 10:59

Шведски Грипени пресрели руске авионе изнад Балтика

13.06.2026 у 10:58

Опасност из ровова: ХИВ у редовима украјинске војске

13.06.2026 у 10:48

Барбарез: Резултат је реалан, бод против Kанаде је задовољавајући

13.06.2026 у 10:47

Дрвеће можда складишти мање угљен-диоксида него што се мислило

13.06.2026 у 10:42

Ни евро више Украјини за рат и корупцију