Кустоси МСУБ против кафића и венчаница

Протекли викенд био је буран у Музеју савремене уметности у Београду. Крајем недеље кустоски тим ове куће посредством медија протестовао је поводом одлука Виктора Киша, в. д. директора музеја, које се тичу уклањања радова са актуелне поставке „Рефлексије нашег времена – Аквизиције Музеја савремене уметности 1993–2019”, a зарад изградње кафеа, као и поводом плана да се у излагачки програм уврсти поставка „Love is love” Жана Пола Готјеа, чијим експонатима, према мишљењу кустоса, није место у тој институцији.

Образлажући своје ставове, кустоси су навели да је из изложбеног простора уклоњен рад „Топлина” Зорана Тодоровића, и то упркос њиховом противљењу, чиме је озбиљно нарушена концепција уводног сегмента актуелне изложбе. „Сматрамо да је недопустиво да изложбени простор самовољом в. д. директора добије другачију намену, и то без сагласности кустоса МСУ, аутора пројекта реконструкције ентеријера музеја, као и Завода за заштиту споменика културе града Београда. Таква одлука би одмах требало да се преиначи”, навели су кустоси.

Дотичићи се Готјеа, они су објаснили да венчанице нису примерене програмској политици МСУ и додали: „Због припреме те изложбе декроширана је поставка на петом нивоу музеја чиме је такође нарушена првобитна концепција изложбе ’Рефлексије нашег времена’. Коначно, у време када се музеји глобално суочавају са проблемом затварања или смањеног броја посетилаца услед ширења пандемије, идеја инвестирања у изузетно скупу путујућу ’блокбастер’ изложбу, од које се очекује да донесе профит великом посетом, одраз је крајње нестручног, некомпетентног и друштвено неодговорног вођења инстититуције, против чега изражавамо оштар протест.”

Ову заједничку изјаву потписали су шеф Одељења уметничких збирки и изложби Зоран Ерић и кустоси Мишела Блануша, Рајка Бошковић, Светлана Митић, Жаклина Ратковић, Мирослав Карић, Уна Поповић, Сенка Ристивојевић и Александра Мирчић.

У првој реакцији за медије, Виктор Киш је рекао да је, у складу са програмом планираним за 2020, прва поменута изложба требало да буде постављена у трајању од четири месеца, у периоду од марта до јуна 2020, али је ситуација у вези са пандемијом проузроковала одлагање па је поставка отворена 27. јуна 2020.

„У складу са оригиналном намером кустоског тима о трајању изложбе, која је и усвојена програмом, четири месеца након отварања, 27. октобра 2020, изложба је фактички завршена, те су предузети кораци за реализацију нових програма и планова Музеја савремене уметности”, казао је Киш и истакао да, с обзиром на ситуацију у вези са епидемијом и чињеницу да изложбу вероватно нису видели сви посетиоци који су то и намеравали, сегменти окончане изложбе неће бити уклоњени и моћи ће да се виде до марта 2021.

Киш је накнадно додао и то да су на месту где је стајао Тодоровићев рад некада постојали и музејски кафић и ресторан, наглашавајући да сваки музеј на свету њих има јер то и јести поштовање сопствене публике.

„Ми немамо никаквих услова да ту направимо кафић, нити имамо особље које служи. У питању је само место где ће публика након дугог разгледања моћи да седне, сабере утиске, можда продискутује и да се освежи кафом или водом из аутомата”, нагласио је и навео да се извинио аутору рада као и осталим ауторима чији су радови склоњени јер кустоси музеја, како истиче, нису обавестили ауторе да се изложба и даље наставља, али у смањеном обиму због предстојећих планираних изложби.

Киш је, на крају, упитао кустоски тим музеја чија је одговорност нереализованог буџета, када до почетка изложбе није завршен каталог у којем се представљају сопствена уметничка дела и експонати који људима из музеја „стоје пред носом”?

„Колико ту има поштовања према публици? Како стручна јавност коментарише да никада до сада у МСУ није урађена ревизија радова? Да ми уопште ни не знамо шта имамо и у каквом стању. Национално благо годинама лежи у гаражи Народне банке, у најнеадекватнијим условима који могу да се замисле”, указује Киш.

Тодоровић: Није проблем кафе већ комерцијализазија музеја

Дешавања у вези са Тодоровићевим радом – чини га инсталација од 1.200 квадрадних метара филца направљеног од људске косе, за шта је било потребно ошишати око 240.000 људи, уз пратећу видео-документацију – изазвала су оштре коментаре и на друштвеним мрежама.

За наш лист Тодоровић је подсетио да је његов рад власништво МСУБ јер је музеј стајао иза наступа Србије на Бијеналу у Венецији 2009. као извршни продуцент тог рада али и читаве експедиције, да је истовремено делом и финансиран средстивима музеја у једном кризном тренутку његове финализације, као и да се ради о раду који се још активно излаже у различитим пројектима.

„Не осећам никаву посебну нелагоду поводом укањања рада са изложбе, то је музејски рад и могу га излагати по потреби и у различитим приликама. Међутим, гест в. д. директора Виктора Киша је необичан и на свој начин арогантан пре свега према запосленим кустосима и ауторима те изложбе, тим пре јер је ова интервенција само увод у предстојећу демонтажу радова на петом и делимично трећем нивоу музеја због најављене изложбе Готјеових венчаница. Као један од разлога се наводи крај излагачког термина, али се изложба не скида у целини него само тамо где смета. Тај третман изложбе не само да не уважава кустосе који су изложбу поставили, а ради се о поставци у којој имамо прилике да видимо готово читав кустоски тим музеја, него нам се тим третманом указује могућа нова програмска орјентација која се фокусира на комерцијалне програме који конкуришу основној мисију музеја”, истиче Тодоровић и додаје да није проблем кафе који музеј свакако треба да има, као што само по себи није проблем показати неки модни догађај, јер поље савремне уметности није дисциплинарно ограничено.

Али све то покреће једна врло проблематична намера, императив да музеј постане профитабилан, место где се паре зарађују и где се не троши новац из буџета.

Киш: Враћамо све у првобитно стање

Поводом решења Завода за заштиту споменика културе Града Београда који је утврдио да се радови у Музеју савремене уметности у Београду изводе без утврђених услова за преузимање мера техничке заштите, сагласности на пројекат и документацију Завода – а за које смо прво данас сазнали из Саопштења за јавност Министарства културе и информисања, а тек потом добили и написмено из  Завода – обавештавамо јавност да ће стаклена преграда бити враћена у првобитно стање, поручио је јуче  в. д. директора Музеја савремене уметности Виктор Киш после свих реакција на његову одлуку.

Киш је додао да је руководство Музеја савремене уметности током прошле недеље прво обавило усмену консултацију са Заводом и да му је речено да је за природу овакве промене ентеријера, мишљење Завода – непотребно, а да је званично саопштење из Завода уследило тек након реакције Министарства културе и информисања.