Алатка за лечење наших предрасуда

Карлове Вари – Легендарни амерички глумац Харви Кајтел (Бруклин, 1939), непревазиђени партнер Роберта де Нира у Скорсезеовим филмовима „Улице зла”, „Таксиста” и Скорсезеов миљеник у „Последњем Христовом искушењу” и „Ирцу”, звезда Тарантинових филмова „Пси из резервоара” и „Петпарачке приче”, незаборавни „Лош поручник” Абела Фераре и протагониста у „Клавиру” Џејн Кемпион, на Карлове Вари фестивалу боравио је чак три пута и одавно постао један од заштитних јунака незаборавних фестивалских трејлера.

На 60. Карлове Вари фестивалу, на којем је пре много година примио почасни председнички „Кристални глобус”, имао је часну дужност да овогодишњем лауреату исте награде Роберту Ричардсону, славном америчком сниматељу, ту статуету лично уручи на свечаности у великој дворани. Уз то, он је имао незаборавни сусрет са публиком пред пројекцију рестауриране копије филма „Улице зла” који је Мартин Скорсезе снимио 1973. године, а који је у орбиту тада винуо и Роберта де Нира и Харвија Кајтела.

Познат као страствени заговорник филма и других уметности као кључних снага које окупљају људе и омогућавају промене, Кајтел је на КВИФФ изјавио и то да је филм као „сила промене” и „алат за лечење наших предрасуда”. Уз то је цитирао и грчког филозофа Аристотела рекавши: „Само речи нису довољне да промене културу. Потребна је естетска снага, а то је уметник.”. Кајтел је говорио и о стању филма и света и изјавио и следеће:

– Осећам да у данашњем бурном свету, када су људи толико једни против других из баналних разлога, као да никада нико није чуо израз „без предрасуда”. Без предрасуда да се људима дозволи да буду оно што желе, а да се томе други не противе, да се међусобно не убијају због религије, боје коже или политике. И управо ту долази до изражаја сама уметност. И зато су фестивали попут Карлових Вари, Кана, Трибеке и других веома важни јер овде уметници могу доћи и показати своје радове и поделити са људима како се осећају у вези са животом. Могу пружити естетску снагу која је потребна за покретање промена као алата за раст народа, за лечење наших предрасуда и почетак тога да коначно постајемо људска бића. То је посебно потребно сада, због свих ратова, борби, политике.

Говорећи о својој професији, глумац Харви Кајтел је истакао да је то „такође начин да се упознамо и развијемо као особа”. Овај легендарни глумац каже: „Прави дар је упознавање себе кроз уметност, то отвара ум уместо тога да стојимо круто при поделама – белац сам или црнац или хришћанин или Јеврејин или Арапин, или тако нешто.” Такође је истакао да је још давно, када се као млади глумац укључио у позориште у Њујорку, упознао све те људе различитих уверења и да га је то заиста променило.

Једно од упућених питања Харвију Кајтелу било је и то зашто се никада није одлучио и да режира, попут многих својих колега. На то је Кајтел одговорио:

– Када дођете до одређеног места до ког сам ја имао среће да дођем, глума постаје рад са редитељем и много пута као глумац будеш сам свој редитељ. Нисам имао времена да постанем редитељ, нити сам имао образовање. Али, имао сам среће да упознам људе који јесу, тако да је моје образовање постало позориште и филм, и ови дивни људи са којима сам имао среће да радим: Скорсезе, Тарантино, Џејн Кампион, Лина Вертмилер, Сорентино, Тео Ангелопулос и многи други. Опростите ми сви ако сам вас овде заборавио!

Упитан за то какав би савет дао данас младим глумцима, Кајтел је рекао: „Мој савет глумцима је да уложе напоран рад, укључујући и свој развој као личности. Учите, читајте, радите на свом занату. Потребан је рад, а раст као људског бића захтева рад.” Глумац је још открио да са супругом Дафне Кастнер Кајтел, која је сценаристкиња, редитељка и глумица, снима филм у Лос Анђелесу. Публика је остала ускраћена за одговор о каквом се филму ради, јер је све још увек тајновито, али је ипак додао да се „ради о открићу”. Изјавио је да му у Лос Анђелесу, где сада овај пар живи, много недостаје Њујорк, али, како каже, „онај стари Њујорк, другачији од данашњег”.

– Њујорк се много променио од пандемије и онога што се тренутно дешава са светом културе у њему. Њујорку ћу се вратити када се у њега поново врати позориште – изјавио је на крају Харви Кајтел, дочекан и испраћен овацијама на 60. КВИФФ-у.