Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Милица Димитријевић

Култура

19.03.2019 у 20:00

Без завичаја човек не живи прави живот

„Дрво у гену. С дрветом се рађа, живи – расте, бори и другује. Ослушкује га и чује... Од њега се одваја и с њим поистовећује... С њим разговара, поставља питања, добија одговоре... Размењује своју енергију с енергијом дрвета – своју мисао с његовом бити”, написала је Олга Јеврић својевремено, покушавајући да читаоцу дочара који су то маркантни квалитети, пре свега стваралачки, од којих је сачињена личност њеног колеге вајара и драгог пријатеља Светомира Арсића Басаре. Он за њу, такође, има само речи хвале и о њој нам је говорио с посебним пијететом док смо размењивали утиске уочи недавног отварања његове изложбе у Галерији САНУ, која поводом обележавања његовог деведесетог рођендана траје до 19. маја.

Култура

11.03.2019 у 18:00

Ко је позирао за „Мона Вану”

Обележавању петстоте годишњице од смрти Леонарда да Винчија, због чега ће током ове године широм Уједињеног Краљевства трајати чак 12 симултаних изложби на којима ће ексклузивно бити приказана 144 његова цртежа из колекције британске краљевске породице, придружиће се на специфичан начин и Париз. Дело познато под именом „Мона Вана”, цртеж наге младе жене рађен угљеном, који се век и по налазио у склопу колекције музеја Конде у замку Шантили и који је пре две године привукао пажњу јавности, биће изложено у француској престоници крајем године и то највероватније као дело Леонарда да Винчија. Наиме, како је писао „Њујорк тајмс”, скица је већ била већ приписана Да Винчију онда када је 1862. купљена за поменуту колекцију али то никада до сада није било непобитно научно утврђено. У то име,

Култура

08.03.2019 у 19:21

Игору Дамњановићу Дибу уручена Вибова награда

Игор Браца Дамњановић Диб, писац из Београда, овогодишњи је добитник традиционалне Вибове награде листа „Политика” за најбољег младог сатиричара у 2018. Признање је додељено данас, баш на дан рођења нашег великог сатиричара чије име награда и носи, а уручио га је Жарко Ракић, в. д. главног и одговорног уредника нашег листа. У жирију су били књижевник Александар Чотрић (председник), председник Секције сатиричара Удружења књижевника Србије Драгутин Минић Карло, књижевни критичар Витомир Теофиловић, председник БАК-а Слободан Симић и сатиричар Дејан Димитријевић Мита, а одлуку су донели једногласно. Рекавши да је „Диб овенчан наградом Виба”, Чотрић је подсетио на то да је Дамњановић већ био у најужем избору за ово признање, и то 2016, 2017. и 2018. године. „Његово сатирично стваралаштво

Култура

04.03.2019 у 14:57

Драгоцене ТВ критике Миодрага Кујунџића

Кујунџић је неуморно бележио догађаје и појаве на нашој позоришној, филмској и телевизијској сцени, сарађујући и са нашим листомУ издању Радио-телевизије Србије и Градске библиотеке у Новом Саду објављена је књига „На јавном каналу” која на једном месту приказује драгоцен избор из телевизијских критика које је током три и по деценије написао Миодраг Кујунџић (1926–1998), историчар уметности, новинар, позоришни, филмски, радијски и телевизијски критичар, својеврстан хроничар наше телевизије. Од 2. јуна 1959, када је публикован његов први критички осврт на телевизијски програм у Југославији, па до 1995, када је 13. марта написао In memoriam посвећен нашем великом глумцу и комичару Мији Алексићу, Кујунџић је у новосадском „Дневнику” неуморно бележио догађаје и појаве на нашој позоришној,

Култура

19.02.2019 у 20:00

Умрежавање инвентивности

Тијана Палковљевић Бугарски (Фото: ГМС Милица Пекић (Фото: Лична архива Илустрација Драган Стојановић ГЛОСА 1 Тијана Палковљевић Бугарски: Савет је основан са идејом да саветује премијерку и њен тим, његов циљ нису ад хок акције, већ системска решења ГЛОСА 2 Милица Пекић: Поставља се питање да ли је савет начин да се заобиђу постојеће институције које у надлежности имају домен културних политика и управљања у култури Пре око годину дана председница Владе Србије Ана Брнабић основала је Савет за креативне индустрије будући „да су те индустрије најбржа растућа привредна грана у Србији и да представљају велику шансу за бржи развој земље”. Чланови тог тела постали су Лазар Џамић, Тијана Палковљевић Бугарски, Биљана Србљановић, Јасна Димитријевић, Александра Лазар,

Култура

05.02.2019 у 20:00

Тајна „Петроградског листа” Мирослављевог јеванђеља

Док чекамо да се утаначе детаљи о томе на који ће начин 166. лист Мирослављевог јеванђеља после више од век и по из Русије стићи у Србију, било је интригантно кренути у потрагу за одговором на питање о којем се ових дана разговарало у редакцији нашег листа – шта тачно на њему пише? Да ли је, можда, у садржају тог дела текста садржан и разлог због којег је руски научник и истраживач, у то доба архимандрит, а касније епископ Порфирије (Успенски) одлучио да га 1845/46. однесе из Хиландара и придружи га својој палеографској збирци од 108 фрагмената, коју је потом, 1883, након бројних путовања, предао чувеној Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу?

Култура

25.01.2019 у 18:00

Повратак 166. листа Мирослављевог јеванђеља у Србију

Једини лист који недостаје Мирослављевом јеванђељу, најстаријем сачуваном српском илустрованом ћириличном рукопису – 166. по реду – а који се чува у Националној библиотеци у Санкт Петербургу, у наредних неколико месеци биће нам враћен након више од век и по. – То је сасвим извесно после посете руског председника Владимира Путина Србији, којом приликом су он и српски председник Александар Вучић потврдили споразум који сам о томе претходно постигао са руским колегом Владимиром Мединским – рекао је за „Политику” Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, додајући да ће у Русију, у склопу договора, бити упућено седам слика руског уметника Николаја Рериха које за земљу његовог порекла имају изузетну вредност, будући да је реч о значајној ренесансној личности руске културе с краја

Култура

24.01.2019 у 09:44

Седам деценија немачке савремене уметности

У обрнутом хронолошком распореду – од најновијих па до најстаријих дела у распону од седамдесет година – публику у Музеју савремене уметности Београд од вечерас у 19 сати очекује опсежан избор немачке уметничке продукције настајале од друге половине 20. века до данас. На трећем, четвртом и петом нивоу здања на Ушћу простире се 350 радова од чак око 23.000 који чине богату збирку Института за међународне односе у култури (ИФА), који ради под патронатом Министарства иностраних послова Немачке. Јер, у овој земљи „култура се више не посматра као трећи стуб спољне политике, уз дипломатију, политику безбедности и пословање, већ представља њен камен темељац”, објашњавају у ИФА. Пре Београда ова поставка, насловљена „На путу око света. Уметност из Немачке”, гостовала је у Јужној Кореји,

Култура

14.01.2019 у 18:00

Скривена колекција Техеранског музеја савремене уметности

Ирански шах Реза Пахлави и његова супруга Фарах потрошили су право богатство стварајући колекцију уметничких дела које се не би постидео ниједан музеј савремене уметности у свету. Њена додатна привлачност је у томе што је изузетно ретко излагана па су до сада, осим некадашњих власника, делове збирке, процењене на три милијарде долара, могли да виде само ретки срећници. Из депоа Техеранског музеја савремене уметности, отвореног 1977, баш на дан рођендана некадашње прве даме Ирана, артефакти су изашли само два пута. Премијерно 2005, када је само неколико слика јавно приказано, а потом 2017, када поставка неких од најважнијих радова у том музеју није потрајала ни два сата јер су државни цензори убрзо након отварања са изложбе уклонили триптих Френсиса Бејкона из 1968. године – слику на којој

Култура

09.12.2018 у 07:12

Изабрана дела Новице Ђурића

Ове године из штампе је изашло трокњижје „Изабрана дјела Новице Ђурића” (у издању „Унирекса”), књижевника, председника Удружења књижевника Црне Горе и дописника нашег листа из ове земље. Реч је о изабраној поезији под насловом „Камени јахачи”, прози обједињеној у „Роман ти причам” и есејима књижевне критике – „Три лица љубави”. Предговор за књигу поезије написао је Милован Витезовић, а поговор песникиња Милица Краљ. Академик Матија Бећковић аутор је предговора за књигу прозе, док је предговор за књигу есеја урадио мр Александар Ћуковић, а поговор мр Радоје Фемић. Своје књиге Ђурић је представио и у Београду, на овогодишњем Сајму књига у Београду. Пишући о Ђурићевој поезији, Милован Витезовић је рекао: „Новица Ђурић се у певању најчешће опредељивао за слободан стих, да му строге,

Претходна Следећа

Почетна / Милица Димитријевић

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом

13.06.2026 у 23:02

Више десетина хиљада људи учествовало на Прајду у Бугарској и Румунији

13.06.2026 у 22:39

Бојић: Улажемо огромне напоре да страдање Срба препознају у свету

13.06.2026 у 22:37

Рубио: Сви бродови у Ормуском мореузу морају да следе наредбе САД

13.06.2026 у 22:36

Школа косидбе у Мркоњић Граду: млади уче стару вештину косе ковачице

13.06.2026 у 22:24

Рим: Десетине хиљада људи на митингу и контрамитингу против мигрантима