Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

19.03.2019 u 20:00

„Drvo u genu. S drvetom se rađa, živi – raste, bori i druguje. Osluškuje ga i čuje... Od njega se odvaja i s njim poistovećuje... S njim razgovara, postavlja pitanja, dobija odgovore... Razmenjuje svoju energiju s energijom drveta – svoju misao s njegovom biti”, napisala je Olga Jevrić svojevremeno, pokušavajući da čitaocu dočara koji su to markantni kvaliteti, pre svega stvaralački, od kojih je sačinjena ličnost njenog kolege vajara i dragog prijatelja Svetomira Arsića Basare. On za nju, takođe, ima samo reči hvale i o njoj nam je govorio s posebnim pijetetom dok smo razmenjivali utiske uoči nedavnog otvaranja njegove izložbe u Galeriji SANU, koja povodom obeležavanja njegovog devedesetog rođendana traje do 19. maja.

Kultura

11.03.2019 u 18:00

Ko je pozirao za „Mona Vanu”

Obeležavanju petstote godišnjice od smrti Leonarda da Vinčija, zbog čega će tokom ove godine širom Ujedinjenog Kraljevstva trajati čak 12 simultanih izložbi na kojima će ekskluzivno biti prikazana 144 njegova crteža iz kolekcije britanske kraljevske porodice, pridružiće se na specifičan način i Pariz. Delo poznato pod imenom „Mona Vana”, crtež nage mlade žene rađen ugljenom, koji se vek i po nalazio u sklopu kolekcije muzeja Konde u zamku Šantili i koji je pre dve godine privukao pažnju javnosti, biće izloženo u francuskoj prestonici krajem godine i to najverovatnije kao delo Leonarda da Vinčija. Naime, kako je pisao „Njujork tajms”, skica je već bila već pripisana Da Vinčiju onda kada je 1862. kupljena za pomenutu kolekciju ali to nikada do sada nije bilo nepobitno naučno utvrđeno. U

Kultura

08.03.2019 u 19:21

Igoru Damnjanoviću Dibu uručena Vibova nagrada

Igor Braca Damnjanović Dib, pisac iz Beograda, ovogodišnji je dobitnik tradicionalne Vibove nagrade lista „Politika” za najboljeg mladog satiričara u 2018. Priznanje je dodeljeno danas, baš na dan rođenja našeg velikog satiričara čije ime nagrada i nosi, a uručio ga je Žarko Rakić, v. d. glavnog i odgovornog urednika našeg lista. U žiriju su bili književnik Aleksandar Čotrić (predsednik), predsednik Sekcije satiričara Udruženja književnika Srbije Dragutin Minić Karlo, književni kritičar Vitomir Teofilović, predsednik BAK-a Slobodan Simić i satiričar Dejan Dimitrijević Mita, a odluku su doneli jednoglasno. Rekavši da je „Dib ovenčan nagradom Viba”, Čotrić je podsetio na to da je Damnjanović već bio u najužem izboru za ovo priznanje, i to 2016, 2017. i 2018. godine. „Njegovo satirično

Kultura

04.03.2019 u 14:57

Dragocene TV kritike Miodraga Kujundžića

Kujundžić je neumorno beležio događaje i pojave na našoj pozorišnoj, filmskoj i televizijskoj sceni, sarađujući i sa našim listomU izdanju Radio-televizije Srbije i Gradske biblioteke u Novom Sadu objavljena je knjiga „Na javnom kanalu” koja na jednom mestu prikazuje dragocen izbor iz televizijskih kritika koje je tokom tri i po decenije napisao Miodrag Kujundžić (1926–1998), istoričar umetnosti, novinar, pozorišni, filmski, radijski i televizijski kritičar, svojevrstan hroničar naše televizije. Od 2. juna 1959, kada je publikovan njegov prvi kritički osvrt na televizijski program u Jugoslaviji, pa do 1995, kada je 13. marta napisao In memoriam posvećen našem velikom glumcu i komičaru Miji Aleksiću, Kujundžić je u novosadskom „Dnevniku” neumorno beležio događaje i pojave na našoj

Kultura

19.02.2019 u 20:00

Umrežavanje inventivnosti

Tijana Palkovljević Bugarski (Foto: GMS Milica Pekić (Foto: Lična arhiva Ilustracija Dragan Stojanović GLOSA 1 Tijana Palkovljević Bugarski: Savet je osnovan sa idejom da savetuje premijerku i njen tim, njegov cilj nisu ad hok akcije, već sistemska rešenja GLOSA 2 Milica Pekić: Postavlja se pitanje da li je savet način da se zaobiđu postojeće institucije koje u nadležnosti imaju domen kulturnih politika i upravljanja u kulturi Pre oko godinu dana predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić osnovala je Savet za kreativne industrije budući „da su te industrije najbrža rastuća privredna grana u Srbiji i da predstavljaju veliku šansu za brži razvoj zemlje”. Članovi tog tela postali su Lazar Džamić, Tijana Palkovljević Bugarski, Biljana Srbljanović, Jasna Dimitrijević, Aleksandra Lazar,

Kultura

05.02.2019 u 20:00

Tajna „Petrogradskog lista” Miroslavljevog jevanđelja

Dok čekamo da se utanače detalji o tome na koji će način 166. list Miroslavljevog jevanđelja posle više od vek i po iz Rusije stići u Srbiju, bilo je intrigantno krenuti u potragu za odgovorom na pitanje o kojem se ovih dana razgovaralo u redakciji našeg lista – šta tačno na njemu piše? Da li je, možda, u sadržaju tog dela teksta sadržan i razlog zbog kojeg je ruski naučnik i istraživač, u to doba arhimandrit, a kasnije episkop Porfirije (Uspenski) odlučio da ga 1845/46. odnese iz Hilandara i pridruži ga svojoj paleografskoj zbirci od 108 fragmenata, koju je potom, 1883, nakon brojnih putovanja, predao čuvenoj Ruskoj nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu?

Kultura

25.01.2019 u 18:00

Povratak 166. lista Miroslavljevog jevanđelja u Srbiju

Jedini list koji nedostaje Miroslavljevom jevanđelju, najstarijem sačuvanom srpskom ilustrovanom ćiriličnom rukopisu – 166. po redu – a koji se čuva u Nacionalnoj biblioteci u Sankt Peterburgu, u narednih nekoliko meseci biće nam vraćen nakon više od vek i po. – To je sasvim izvesno posle posete ruskog predsednika Vladimira Putina Srbiji, kojom prilikom su on i srpski predsednik Aleksandar Vučić potvrdili sporazum koji sam o tome prethodno postigao sa ruskim kolegom Vladimirom Medinskim – rekao je za „Politiku” Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, dodajući da će u Rusiju, u sklopu dogovora, biti upućeno sedam slika ruskog umetnika Nikolaja Reriha koje za zemlju njegovog porekla imaju izuzetnu vrednost, budući da je reč o značajnoj renesansnoj ličnosti ruske kulture s kraja

Kultura

24.01.2019 u 09:44

Sedam decenija nemačke savremene umetnosti

U obrnutom hronološkom rasporedu – od najnovijih pa do najstarijih dela u rasponu od sedamdeset godina – publiku u Muzeju savremene umetnosti Beograd od večeras u 19 sati očekuje opsežan izbor nemačke umetničke produkcije nastajale od druge polovine 20. veka do danas. Na trećem, četvrtom i petom nivou zdanja na Ušću prostire se 350 radova od čak oko 23.000 koji čine bogatu zbirku Instituta za međunarodne odnose u kulturi (IFA), koji radi pod patronatom Ministarstva inostranih poslova Nemačke. Jer, u ovoj zemlji „kultura se više ne posmatra kao treći stub spoljne politike, uz diplomatiju, politiku bezbednosti i poslovanje, već predstavlja njen kamen temeljac”, objašnjavaju u IFA. Pre Beograda ova postavka, naslovljena „Na putu oko sveta. Umetnost iz Nemačke”, gostovala je u Južnoj

Kultura

14.01.2019 u 18:00

Skrivena kolekcija Teheranskog muzeja savremene umetnosti

Iranski šah Reza Pahlavi i njegova supruga Farah potrošili su pravo bogatstvo stvarajući kolekciju umetničkih dela koje se ne bi postideo nijedan muzej savremene umetnosti u svetu. Njena dodatna privlačnost je u tome što je izuzetno retko izlagana pa su do sada, osim nekadašnjih vlasnika, delove zbirke, procenjene na tri milijarde dolara, mogli da vide samo retki srećnici. Iz depoa Teheranskog muzeja savremene umetnosti, otvorenog 1977, baš na dan rođendana nekadašnje prve dame Irana, artefakti su izašli samo dva puta. Premijerno 2005, kada je samo nekoliko slika javno prikazano, a potom 2017, kada postavka nekih od najvažnijih radova u tom muzeju nije potrajala ni dva sata jer su državni cenzori ubrzo nakon otvaranja sa izložbe uklonili triptih Frensisa Bejkona iz 1968. godine – sliku na kojoj

Kultura

09.12.2018 u 07:12

Izabrana dela Novice Đurića

Ove godine iz štampe je izašlo troknjižje „Izabrana djela Novice Đurića” (u izdanju „Unireksa”), književnika, predsednika Udruženja književnika Crne Gore i dopisnika našeg lista iz ove zemlje. Reč je o izabranoj poeziji pod naslovom „Kameni jahači”, prozi objedinjenoj u „Roman ti pričam” i esejima književne kritike – „Tri lica ljubavi”. Predgovor za knjigu poezije napisao je Milovan Vitezović, a pogovor pesnikinja Milica Kralj. Akademik Matija Bećković autor je predgovora za knjigu proze, dok je predgovor za knjigu eseja uradio mr Aleksandar Ćuković, a pogovor mr Radoje Femić. Svoje knjige Đurić je predstavio i u Beogradu, na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu. Pišući o Đurićevoj poeziji, Milovan Vitezović je rekao: „Novica Đurić se u pevanju najčešće opredeljivao za slobodan

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Milica Dimitrijević