Петак, 12.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

13.06.2022 у 22:00

Ускоро још један „Крокодил”

Четрнаести Фестивал „Крокодил” ове године биће одржан од 17. до 19. јуна, у Београду, са мотом „Година магијског мишљења”, и од 23. до 24. јуна, у Новом Саду, под називом „На маргини, у склопу програмског лука „Тврђава мира Европске престонице културе, Нови Сад”. „Година магијског мишљења наслов је који дугујемо недавно преминулој америчкој ауторки и есејисткињи Џоан Дидион, чији су увиди у путање којима се људска врста креће кроз 20. и 21.век, као и упечатљиви прикази друштвених немира и психолошке фрагментације, увелико обележили начин на који доживљавамо савременост. Преузет из њене истоимене аутобиографске књиге, која се бави суочавањем с изненадном смрћу супруга и терминалном болешћу једине кћерке, овај наслов, наравно, представља директан омаж ненадмашној списатељици. Међутим,

Култура

08.06.2022 у 13:19

Живот Моме Капора као игра школице

Капоров живот, као дечачка пустоловина, као роман, као филм, као сан, отворен је широм у књизи Александра Ђуричића „Капорова школица” (у издању „Вукотић медије”), пробуђен сећањима људи који о њему говоре, као да је ту. Ово издање биће представљено вечерас у задужбини Илије Коларца, од 19 часова, уз учешће Љиљане Капор, Боре Драшковића, Душке Јованић, Мање Вукотића, и аутора Александра Ђуричића. Тај фасцинантни живот, скупо плаћен, започео је страшном игром судбине, смрћу Капорове мајке Бојане, која је тело дечака прекрила својим, током бомбардовања Сарајева 1941. године. Према сведочанству Славка Лучића, ујака Момчила Моме Капора, на кућу у сарајевској периферији, где се склонило 40 људи, пала је бомба и једино је мали Капор преживео. Касније је говорио да га је управо

Култура

05.06.2022 у 16:48

Сваки рат је пораз неговане доброте

Милован Данојлић, књижевник, академик, председник Српске књижевне задруге и члан Крунског савета, носилац Ордена Светог Саве и Ордена заслуга за народ, који живи између Француске и Србије, у новој збирци поезије „Исповест на тргу” (у издању СКЗ-а, о 130 година ове издавачке куће) беспоштедно сецира мане наше савремености и људских карактера. Он то чини у стиху и кроз горак осмех. У „Песмици о пљувачки” поетски субјект каже: „Корак по корак и тачку по тачку/Укротих нарав праотачку:/Погурен, снужден као орангутан,/Научих и ја пљувачку да гутам (...) / Хуље, с искеженим зубима хијене,/ Држе до реда и до хигијене:/Слаткоречиви, чистих руку кољу,/А ја бих и њима да уђем у вољу.” Сличан став заузима и у четвртој књизи „Писама без адресе” (у издању „Службеног гласника”). Ту у есејистичкој форми

Култура

03.06.2022 у 14:15

Последњи барокни Србин

Ова година је у знаку обележавања сто година од рођења академика Дејана Медаковића (Загреб 7. 7.1922 – Београд 1. 7. 2008), и то у три града значајна за његов живот и рад: у Сремским Карловцима, Београду и Новом Саду. Према речима Зорана Колунџије, потпредседника Организационог одбора за обележавање овог важног догађаја и директора новосадске издавачке куће „Прометеј”, у Сремским Карловцима Дејан Медаковић је завршио гимназију, ту је увек радо долазио и ту је добио титулу почасног грађанина. Београд је био важан за породицу Медаковић, ту је Дејан Медаковић провео читав свој радни век, написао сва дела и имао значајно учешће у јавном и друштвеном животу. На Филозофском факултету у Београду од 1954. до 1982. године прешао је пут од асистента, ванредног и редовног професора до декана. Био

Култура

27.05.2022 у 18:15

Румунска политичка мисао између два рата

Актуелни број часописа „Градац”, посвећен је румунској (десничарској) политичкој мисли између два светска рата, организацији „Гвоздена гарда” и текстовима који објашњавају трагични лик Корнелија Кодреануа, оснивача „Легије Светог архангела Михаила”, али и повезаност Мирче Елијадеа и Емила Сиорана са овим идејама. Овај двоброј садржи и одломак из дневника Михаила Себастијана, писца романа „Већ две хиљаде година”, иначе румунског Јеврејина. Он је од професора и у души легионара Нае Јонескуа, добио један антисемитски предговор за ту књигу, о чему такође сведочи ово издање које је приредио Владимир Димитријевић. Кодреану се јавио у тренутку кризе румунског друштва и економске кризе после Првог светског рата, када је сиромашних и незапослених било све више, и када се осећала потреба за

Култура

23.05.2022 у 14:12

Хандке и Кустурица јунаци нашег доба

Нова прозна књига Емира Кустурице „Видиш ли да не видим” објављена је у „Колу” Српске књижевне задруге, о 130. годишњици ове издавачке куће, као својеврсни омаж Петеру Хандкеу. Ово дело представљено је у СКЗ-у, уз учешће академика Матије Бећковића, проф. др Мила Ломпара и аутора. Академик Матија Бећковић говорио је о сличностима и разликама Хандкеа и Кустурице: – Ова два јунака нашег доба најсличнија су у различитостима. За једнога од њих неко је једном рекао да је мешавина стидљивости и агресивности, а други је написао да срећно детињство проживаљава само у сећању. Хандке је осетио да му понестаје језика, а Кустурица да му је доста слика. Међутим, и Кустурица и Хандке доказ су тога да је могуће добити „Златну палму” и Нобелову награду, а не служити искључиво политичкој коректности

Култура

19.05.2022 у 20:00

Данашњи човек гледа, али не види

Награђивани француски писац Франк Буис (1965) гост је традиционалне манифестације „Молијерови дани” Француског института у Србији, у Београду, као и свог српског издавача „Ваганара”, који је објавио његов роман „Ниједне жене син” у сјајном преводу Јоване Илић. Ова невероватна и филмична приповест дословно физички обухвата читаоца, сва његова чула увлачи у сиже који ниже патње једне недужне девојке. Отац је продаје богатом насилнику како би прехранио породицу, док је за њу једини излаз из незамисливих патњи могућност да их запише иако је неука, да остави траг који ће неко наћи као наду у спасење... Занимљиво је да је Буис годинама радио као професор биологије у Лиможу, а када се посветио писању и први роман објавио 2004. године, почео је да добија награде. Роман „Ниједне жене син” (из

Култура

16.05.2022 у 17:13

Нова европска проза

Европски аутори млађе генерације који у својој прози критички посматрају стварност и карактере, то би укратко могао да буде опис нове издавачке продукције „Завета”, куће познате и по великом броју наслова добитника Европске награде за књижевност. Међу „Заветовим” новим издањима су збирке приповедака младе чешке књижевнице Иване Мишкове „Беле животиње су веома често глуве”, у преводу Марије Илић, и румунског аутора Флорина Лазарескуа „Лампа с капицом”, у преводу Ђуре Миочиновића, као и роман „Паликуће” Џен Карсон, списатељице из Белфаста, добитнице поменуте Европске награде за књижевност. Ивана Мишкова сврстана је међу звезде нове генерације чешких прозних писаца, дипломирала је на Књижевној академији у Прагу, а у литератури је дебитовала радио-драмом. У збирци прича „Беле животиње су

Култура

16.05.2022 у 13:25

Џулијан Барнс – оригиналан и у новом роману

Нови роман Џулијана Барнса „Елизабет Финч” објављен је у „Геопоетици” само месец дана после британског издања, у преводу са енглеског Вука Шећеровића. Реч је o једном од првих превода ове књиге у свету на друге језике. По речима уреднице Јасне Новаков Сибиновић, Барнс је и у овој књизи оригиналан, када је реч о приступу теми, али и увек другачији, у односу на његове досадашње романе. – Овога пута он пише о једној упечатљивој жени, о професорки културе и цивилизације на курсу за одрасле, инспиративној личности која подстиче друге. Наратор, њен ученик, подробно описује њен физички изглед и карактерне особине. Међутим, у свом маниру, поред фиктивних личности, Барнс у причу укључује и историјску личност Јулијана Отпадника, последњег паганског римског цара, коме је у оквиру троделне

Култура

09.05.2022 у 08:33

Фантом у библиотеци

Зоран Милутиновић, професор јужнословенске књижевности и модерне књижевне теорије на Универзитетском колеџу у Лондону, члан Европске академије наука у Лондону, после књиге „Битка за прошлост. Иво Андрић и бошњачки национализам” из 2018. године, написао је двојезични, српско-енглески, наставак те монографије са насловом „Фантом у библиотеци. Постоји ли српски националистички дискурс о Иви Андрићу?” Као и претходно, и ово издање објавила је београдска „Геопоетика”. Књига је представљена у Андрићевој задужбини у Београду, а поред аутора, у разговору су учествовали Владислав Бајац, писац и оснивач „Геопоетике”, и Милан Ристовић, професор Филозофског факултета у Београду. Они су указали на значај аргументоване, на емпријским доказима засноване и политички непристрасне критике бошњачког

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

12.06.2026 у 18:06

Лукашенко: Ратови у Украјини и на Блиском истоку могу бити окончани ове године

12.06.2026 у 18:02

Неуспешна продаја одмаралишта Рашка на Копаонику

12.06.2026 у 18:02

Звезда довела бугарског репрезентативца: Балов потписао на четири године

12.06.2026 у 17:57

Вујић: Венецијанска комисија потврдила да је Србија унапредила сет правосудних закона

12.06.2026 у 17:51

Немања Протић остаје у Златибору

12.06.2026 у 17:48

Објављени подаци о америчком финансирању више од 120 биолабораторија широм света