Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

13.06.2022 u 22:00

Uskoro još jedan „Krokodil”

Četrnaesti Festival „Krokodil” ove godine biće održan od 17. do 19. juna, u Beogradu, sa motom „Godina magijskog mišljenja”, i od 23. do 24. juna, u Novom Sadu, pod nazivom „Na margini, u sklopu programskog luka „Tvrđava mira Evropske prestonice kulture, Novi Sad”. „Godina magijskog mišljenja naslov je koji dugujemo nedavno preminuloj američkoj autorki i esejistkinji Džoan Didion, čiji su uvidi u putanje kojima se ljudska vrsta kreće kroz 20. i 21.vek, kao i upečatljivi prikazi društvenih nemira i psihološke fragmentacije, uveliko obeležili način na koji doživljavamo savremenost. Preuzet iz njene istoimene autobiografske knjige, koja se bavi suočavanjem s iznenadnom smrću supruga i terminalnom bolešću jedine kćerke, ovaj naslov, naravno, predstavlja direktan omaž nenadmašnoj

Kultura

08.06.2022 u 13:19

Život Mome Kapora kao igra školice

Kaporov život, kao dečačka pustolovina, kao roman, kao film, kao san, otvoren je širom u knjizi Aleksandra Đuričića „Kaporova školica” (u izdanju „Vukotić medije”), probuđen sećanjima ljudi koji o njemu govore, kao da je tu. Ovo izdanje biće predstavljeno večeras u zadužbini Ilije Kolarca, od 19 časova, uz učešće Ljiljane Kapor, Bore Draškovića, Duške Jovanić, Manje Vukotića, i autora Aleksandra Đuričića. Taj fascinantni život, skupo plaćen, započeo je strašnom igrom sudbine, smrću Kaporove majke Bojane, koja je telo dečaka prekrila svojim, tokom bombardovanja Sarajeva 1941. godine. Prema svedočanstvu Slavka Lučića, ujaka Momčila Mome Kapora, na kuću u sarajevskoj periferiji, gde se sklonilo 40 ljudi, pala je bomba i jedino je mali Kapor preživeo. Kasnije je govorio da ga je upravo

Kultura

05.06.2022 u 16:48

Svaki rat je poraz negovane dobrote

Milovan Danojlić, književnik, akademik, predsednik Srpske književne zadruge i član Krunskog saveta, nosilac Ordena Svetog Save i Ordena zasluga za narod, koji živi između Francuske i Srbije, u novoj zbirci poezije „Ispovest na trgu” (u izdanju SKZ-a, o 130 godina ove izdavačke kuće) bespoštedno secira mane naše savremenosti i ljudskih karaktera. On to čini u stihu i kroz gorak osmeh. U „Pesmici o pljuvački” poetski subjekt kaže: „Korak po korak i tačku po tačku/Ukrotih narav praotačku:/Poguren, snužden kao orangutan,/Naučih i ja pljuvačku da gutam (...) / Hulje, s iskeženim zubima hijene,/ Drže do reda i do higijene:/Slatkorečivi, čistih ruku kolju,/A ja bih i njima da uđem u volju.” Sličan stav zauzima i u četvrtoj knjizi „Pisama bez adrese” (u izdanju „Službenog glasnika”). Tu u esejističkoj formi

Kultura

03.06.2022 u 14:15

Poslednji barokni Srbin

Ova godina je u znaku obeležavanja sto godina od rođenja akademika Dejana Medakovića (Zagreb 7. 7.1922 – Beograd 1. 7. 2008), i to u tri grada značajna za njegov život i rad: u Sremskim Karlovcima, Beogradu i Novom Sadu. Prema rečima Zorana Kolundžije, potpredsednika Organizacionog odbora za obeležavanje ovog važnog događaja i direktora novosadske izdavačke kuće „Prometej”, u Sremskim Karlovcima Dejan Medaković je završio gimnaziju, tu je uvek rado dolazio i tu je dobio titulu počasnog građanina. Beograd je bio važan za porodicu Medaković, tu je Dejan Medaković proveo čitav svoj radni vek, napisao sva dela i imao značajno učešće u javnom i društvenom životu. Na Filozofskom fakultetu u Beogradu od 1954. do 1982. godine prešao je put od asistenta, vanrednog i redovnog profesora do

Kultura

27.05.2022 u 18:15

Rumunska politička misao između dva rata

Aktuelni broj časopisa „Gradac”, posvećen je rumunskoj (desničarskoj) političkoj misli između dva svetska rata, organizaciji „Gvozdena garda” i tekstovima koji objašnjavaju tragični lik Kornelija Kodreanua, osnivača „Legije Svetog arhangela Mihaila”, ali i povezanost Mirče Elijadea i Emila Siorana sa ovim idejama. Ovaj dvobroj sadrži i odlomak iz dnevnika Mihaila Sebastijana, pisca romana „Već dve hiljade godina”, inače rumunskog Jevrejina. On je od profesora i u duši legionara Nae Joneskua, dobio jedan antisemitski predgovor za tu knjigu, o čemu takođe svedoči ovo izdanje koje je priredio Vladimir Dimitrijević. Kodreanu se javio u trenutku krize rumunskog društva i ekonomske krize posle Prvog svetskog rata, kada je siromašnih i nezaposlenih bilo sve više, i kada se osećala potreba za

Kultura

23.05.2022 u 14:12

Handke i Kusturica junaci našeg doba

Nova prozna knjiga Emira Kusturice „Vidiš li da ne vidim” objavljena je u „Kolu” Srpske književne zadruge, o 130. godišnjici ove izdavačke kuće, kao svojevrsni omaž Peteru Handkeu. Ovo delo predstavljeno je u SKZ-u, uz učešće akademika Matije Bećkovića, prof. dr Mila Lompara i autora. Akademik Matija Bećković govorio je o sličnostima i razlikama Handkea i Kusturice: – Ova dva junaka našeg doba najsličnija su u različitostima. Za jednoga od njih neko je jednom rekao da je mešavina stidljivosti i agresivnosti, a drugi je napisao da srećno detinjstvo proživaljava samo u sećanju. Handke je osetio da mu ponestaje jezika, a Kusturica da mu je dosta slika. Međutim, i Kusturica i Handke dokaz su toga da je moguće dobiti „Zlatnu palmu” i Nobelovu nagradu, a ne služiti isključivo političkoj

Kultura

19.05.2022 u 20:00

Današnji čovek gleda, ali ne vidi

Nagrađivani francuski pisac Frank Buis (1965) gost je tradicionalne manifestacije „Molijerovi dani” Francuskog instituta u Srbiji, u Beogradu, kao i svog srpskog izdavača „Vaganara”, koji je objavio njegov roman „Nijedne žene sin” u sjajnom prevodu Jovane Ilić. Ova neverovatna i filmična pripovest doslovno fizički obuhvata čitaoca, sva njegova čula uvlači u siže koji niže patnje jedne nedužne devojke. Otac je prodaje bogatom nasilniku kako bi prehranio porodicu, dok je za nju jedini izlaz iz nezamislivih patnji mogućnost da ih zapiše iako je neuka, da ostavi trag koji će neko naći kao nadu u spasenje... Zanimljivo je da je Buis godinama radio kao profesor biologije u Limožu, a kada se posvetio pisanju i prvi roman objavio 2004. godine, počeo je da dobija nagrade. Roman „Nijedne žene sin” (iz

Kultura

16.05.2022 u 17:13

Nova evropska proza

Evropski autori mlađe generacije koji u svojoj prozi kritički posmatraju stvarnost i karaktere, to bi ukratko mogao da bude opis nove izdavačke produkcije „Zaveta”, kuće poznate i po velikom broju naslova dobitnika Evropske nagrade za književnost. Među „Zavetovim” novim izdanjima su zbirke pripovedaka mlade češke književnice Ivane Miškove „Bele životinje su veoma često gluve”, u prevodu Marije Ilić, i rumunskog autora Florina Lazareskua „Lampa s kapicom”, u prevodu Đure Miočinovića, kao i roman „Palikuće” Džen Karson, spisateljice iz Belfasta, dobitnice pomenute Evropske nagrade za književnost. Ivana Miškova svrstana je među zvezde nove generacije čeških proznih pisaca, diplomirala je na Književnoj akademiji u Pragu, a u literaturi je debitovala radio-dramom. U zbirci priča „Bele životinje su

Kultura

16.05.2022 u 13:25

Džulijan Barns – originalan i u novom romanu

Novi roman Džulijana Barnsa „Elizabet Finč” objavljen je u „Geopoetici” samo mesec dana posle britanskog izdanja, u prevodu sa engleskog Vuka Šećerovića. Reč je o jednom od prvih prevoda ove knjige u svetu na druge jezike. Po rečima urednice Jasne Novakov Sibinović, Barns je i u ovoj knjizi originalan, kada je reč o pristupu temi, ali i uvek drugačiji, u odnosu na njegove dosadašnje romane. – Ovoga puta on piše o jednoj upečatljivoj ženi, o profesorki kulture i civilizacije na kursu za odrasle, inspirativnoj ličnosti koja podstiče druge. Narator, njen učenik, podrobno opisuje njen fizički izgled i karakterne osobine. Međutim, u svom maniru, pored fiktivnih ličnosti, Barns u priču uključuje i istorijsku ličnost Julijana Otpadnika, poslednjeg paganskog rimskog cara, kome je u okviru trodelne

Kultura

09.05.2022 u 08:33

Fantom u biblioteci

Zoran Milutinović, profesor južnoslovenske književnosti i moderne književne teorije na Univerzitetskom koledžu u Londonu, član Evropske akademije nauka u Londonu, posle knjige „Bitka za prošlost. Ivo Andrić i bošnjački nacionalizam” iz 2018. godine, napisao je dvojezični, srpsko-engleski, nastavak te monografije sa naslovom „Fantom u biblioteci. Postoji li srpski nacionalistički diskurs o Ivi Andriću?” Kao i prethodno, i ovo izdanje objavila je beogradska „Geopoetika”. Knjiga je predstavljena u Andrićevoj zadužbini u Beogradu, a pored autora, u razgovoru su učestvovali Vladislav Bajac, pisac i osnivač „Geopoetike”, i Milan Ristović, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu. Oni su ukazali na značaj argumentovane, na emprijskim dokazima zasnovane i politički nepristrasne kritike

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević