Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

04.05.2022 у 20:00

Данашњи човек није ни свестан свог варварства

Две су нове књиге Бојана Јовановића, антрополога, књижевника и синеасте, „Ново варварство”, у издању новосадске „Адресе”, и „Манцонијево завештање”, у издању београдске „Дерете”. Прва показује да је у цивилизованом човеку примитиван облик комуникације присутан као агресивно понашање или пак као врста креативног потенцијала. Варварство угрожава културу када је деструктивно ка њој окренуто, али има и могућност обнове у случају повратка њеним изворним вредностима. Кроз бројне историјске примере, Јовановић показује да су варвари стално у походима да освоје свет и себи потчине друге, да су „модерни варвари тоталитарних система доживљавали поразе, али до данас не губе наду да могу да остваре свој циљ”. Пре свега нови варваризам је, по његовим речима, одлика западноевропског капиталзма, кроз

Култура

03.05.2022 у 09:35

Век од рођења Душка Радовића

У Српској књижевној задрузи, која ове године обележава 130 година постојања, одржан је округли сто посвећен стогодишњици рођења Душана Радовића, а међу бројним учесницима, као и онима који су били спречени да догађају присусутвују, али су приложили своје текстове, нашли су се Матија Бећковић, Љубивоје Ршумовић, Радивоје Лале Бојичић, Мирослав Максимовић, Никола Вујчић, Зорана Опачић, Милош Ковачевић, Душко Бабић и други. Домаћин сусрета био је главни уредник СКЗ-а Драган Лакићевић. Овом приликом могле су се чути емотивне речи пријатеља Душка Радовића, али и подробне анализе његовог дела, кроз излагања Александре Жежељ Коцић, Милана Алексића, Милице Кецојевић, Валентине Вукмировић, Бранислава Матића... О Великој годишњици, у „Задрузи” се спрема дивот издање „Кола” посвећено Радовићу,

Култура

25.04.2022 у 14:10

Верујем у велику и вечну љубав

Српски писац из Хрватске Драго Кекановић, први је добитник новоустановљене књижевне Награде „Београдски победник” за роман „Приврженост”, у издању „СКД „Просвјета” из Загреба, а затим и београдске „Лагуне”. То је још једно признање у низу за овог аутора, поред „Андрићеве награде”, „Виталове”, „Ћоровићеве”, „Борисава Станковића”, али на почетку овог разговора наш саговорник изразио је сету у погледу самог придева „београдски” у називу награде. То га је вратило у прошлост, када је из Осијека стигао у Београд, с намером да упише било који факултет друштвених наука. Испречила се тад „бирократска и административна рампа”. „Било како било, остало ми је у џепу довољно новца за возну карту Београд–Загреб. Да се само овлаш уградим у најлепшу реченицу тада омиљеног, данас скоро заборављеног Крлеже:

Култура

13.04.2022 у 20:00

Сезан је био гладан на другачији начин

Српска књижевна задруга ове године обележава 130 година од оснивања, важним издањима, најпре у свом плавом „Колу”, где је недавно објављено Плутархово дело „О Сократовом демону/О сујеверју”, у преводу и са предговором и напоменама Ноела Путника. У овим списима, Плутарх се истиче као синтетичар не само наслеђених филозофских традиција већ и оновремених мистичких и религијских, а такође и политичких тековина. Оно на шта посебно указује Ноел Путник јесте контекст у којем Плутарх пише своје теолошке радове, које је немогуће разумети без узимања у обзир појаве „теолошког заокрета”, у позноантичкој филозофији, који се односи на брисање граница између филозофије, религије и магије, у оквиру хеленистичког синкретизма. Ова античка представа о демонима говори о посредништву између

Култура

06.04.2022 у 20:15

Ти магични Мексиканци

Неколико важних дела мексичке књижевности у скорије време објавила је издавачка кућа „Танеси” из Београда, а међу њима је роман „Светковина” Хуана Хосеа Ареоле (1918‒2001) из 1963. године. Ареола се сматра једним од првих мексичких писаца који је експериментисао са кратком прозом и који је напустио реализам, служећи се истовремено елементима фантазије, као и идејама егзистенцијализма и апсурда. Био је подстицај за мексичке ауторе који су стремили магичном реализму, сатири и алегорији у свом раду. Током живота био је књиговезац, продавац, трговачки путник, глумац, професор књижевности... Захваљујући француској стипендији, 1945. године одлази у Париз да учи глуму, а по повратку у Мексико ради као глумац, коректор, новинар. Уз Хорхеа Луиса Борхеса сматра се оснивачем жанра есеја-приче.

Култура

05.04.2022 у 20:00

Видео-игре су прошле пут од играчке до медија

Јединствена књига код нас „Тотална историја видео-игара” Манојла Маравића, професора теорије медија, студија видео-игара и медија масовне комуникације на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, објављена је у едицији „Мултимедија” издавачке куће „Клио”. Занимљиво је да је професионалну каријеру аутор почео као вајар, а научном раду посветио се након завршетка интердисциплинираних докторских студија Теорије уметности и медија. Поред осталог, оснивач је прве научне конференције из области видео-игара. Ова књига прати хроношли развој ове индустрије, бавећи се проблемом пре свега са медијске стране, показујући шта је све утицало на еволуцију „гејмерског” феномена, указујући на кључне ствараоце, теоретичаре, као и на друштвене појаве које су све пратиле. „Константа мог професионалног

Култура

28.03.2022 у 21:15

Суштински сусрет човека и природе

Роман француске књижевнице Настасје Мартен „У очима звери” објавила је издавачка кућа „Клио”, у преводу Љиљане Мирковић. Реч је необичној прози, насталој на основу трауматичног искуства ауторке, коју је у августу 2015. године, у планинама Камчатке, у источном Сибиру, напао медвед и нанео јој озбиљне повреде по лицу. Она се одбранила и преживела, али је овај догађај у прози прерадила као сусрет два бића, приближавајући читаоцу перспективу природних закона, од којих се човек у великој мери отуђио. Овакву перспективу Настасја Мартен заступа и као антрополог. Све до студија у Паризу живела је у Алпима, а са 23 године придружила се номадском племену Гвич на Аљасци. Она је суживот с тим људима представила у документарној прози „Дивље душе: против Запада, отпор људи са Аљаске”, овенчаној

Култура

25.03.2022 у 13:21

Треба да опростимо, али и да се сећамо

ИНТЕРВЈУ Фестивал португалске књижевности биће одржан од 24. до 26. марта у Атријуму Народне библиотеке Србије, с програмима од 19 часова, а један од гостију биће и Афонсо Круз, чије је романе Исус Христос је пио пиво, Куда иду кишобрани и Цвеће код нас објавила издавачка кућа Чигоја. Од рођења 1971. године у Фигеири де Фоз до данас, Афонсо Круз је обишао више од 60 земаља. Студије је похађао на Уметничкој школи „Антонио Аројо”, Лисабонском факултету ликовних уметности и Институту за ликовне уметности на Мадеири. Године 2008. објавио је свој први роман Тело божје: авантуре Конрада Фортеса и Лоле Бенитес, а годину дана касније Енциклопедију светских прича, за коју је добио награду „Камило Каштело Бранко” португалског удружења писаца. У 2011. уследила су дела Књиге које су прогутале мога

Култура

23.03.2022 у 15:00

Писац коме су за живота три пута објављена сабрана дела

Преминуо је Милован Витезовић (11. 9. 1944 – 22. 3. 2022), песник, романсијер, драмски писац, сценариста, есејиста и сатиричар, један од ретких књижевника коме су за живота три пута објављена сабрана дела и за кога се на „Гуглу” везују хиљаде цитата, највише афоризама наведених у водећим листовима света. Готово читаву деценију био је уредник Уметничког програма РТС-а, с више хиљада сати уметничких, играних и документарних програма. Био је професор филмског и телевизијског сценарија на Катедри драматургије Академије уметности у Београду и отац четворо деце. Награђивани и превођени писац био је поносан на своје витешко презиме, познајући генеалогију Витезовића до 1730. године. Сећао се да је Миодраг Булатовић, пишући му писма, започињао овако: „Драги мој Витезовићу, ех, шта бих дао да

Култура

21.03.2022 у 11:37

Оно што изабереш, то живиш

Има Ниновом наградом овенчаних књига о којима више никада није било речи ни у јавном простору, нити у књижевним часописима, ни у разговорима пријатеља који седе у ресторану или носе рођенданске поклоне. Уз напомену да то не значи да је одлука неког од жирија у прошлости била погрешна, то ипак није случај с награђеном књигом „Деца” Милене Марковић, у издању „Лома”, ево ни после два месеца од проглашења. Препоручују је писци међу собом, други издавачи је читају и коментаришу, „Деца” иду из руке у руку. Уметност, као и истина, има необјашњиву привлачну моћ, а поетско искуство у овој прози, онако како је то описао Октавио Паз, јесте „отварање извора бића”, где је „један трен и више никад, један трен и заувек”, рођење и смрт у исти мах. Ова деца и људи од почетка носе терет

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

13.06.2026 у 01:59

Дејвид Бекам добио звезду на Холивудској стази славних

13.06.2026 у 01:49

Додик: Очекивања од Трампове администрације још нису у потпуности испуњена

13.06.2026 у 01:38

Србије са 3:1 савладала Белгију

13.06.2026 у 01:25

Северна Кореја осудила америчко одобрење продаје ракета Јужној Кореји

13.06.2026 у 01:14

Дмитријев позвао Хантера Бајдена да проговори о корупцији своје породице у Украјини

13.06.2026 у 00:25

Аракчи: Иран је победио, сачували смо сувернитет на Ормузом, деблокираће новац