Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

04.05.2022 u 20:00

Današnji čovek nije ni svestan svog varvarstva

Dve su nove knjige Bojana Jovanovića, antropologa, književnika i sineaste, „Novo varvarstvo”, u izdanju novosadske „Adrese”, i „Manconijevo zaveštanje”, u izdanju beogradske „Derete”. Prva pokazuje da je u civilizovanom čoveku primitivan oblik komunikacije prisutan kao agresivno ponašanje ili pak kao vrsta kreativnog potencijala. Varvarstvo ugrožava kulturu kada je destruktivno ka njoj okrenuto, ali ima i mogućnost obnove u slučaju povratka njenim izvornim vrednostima. Kroz brojne istorijske primere, Jovanović pokazuje da su varvari stalno u pohodima da osvoje svet i sebi potčine druge, da su „moderni varvari totalitarnih sistema doživljavali poraze, ali do danas ne gube nadu da mogu da ostvare svoj cilj”. Pre svega novi varvarizam je, po njegovim rečima, odlika zapadnoevropskog

Kultura

03.05.2022 u 09:35

Vek od rođenja Duška Radovića

U Srpskoj književnoj zadruzi, koja ove godine obeležava 130 godina postojanja, održan je okrugli sto posvećen stogodišnjici rođenja Dušana Radovića, a među brojnim učesnicima, kao i onima koji su bili sprečeni da događaju prisusutvuju, ali su priložili svoje tekstove, našli su se Matija Bećković, Ljubivoje Ršumović, Radivoje Lale Bojičić, Miroslav Maksimović, Nikola Vujčić, Zorana Opačić, Miloš Kovačević, Duško Babić i drugi. Domaćin susreta bio je glavni urednik SKZ-a Dragan Lakićević. Ovom prilikom mogle su se čuti emotivne reči prijatelja Duška Radovića, ali i podrobne analize njegovog dela, kroz izlaganja Aleksandre Žeželj Kocić, Milana Aleksića, Milice Kecojević, Valentine Vukmirović, Branislava Matića... O Velikoj godišnjici, u „Zadruzi” se sprema divot izdanje „Kola”

Kultura

25.04.2022 u 14:10

Verujem u veliku i večnu ljubav

Srpski pisac iz Hrvatske Drago Kekanović, prvi je dobitnik novoustanovljene književne Nagrade „Beogradski pobednik” za roman „Privrženost”, u izdanju „SKD „Prosvjeta” iz Zagreba, a zatim i beogradske „Lagune”. To je još jedno priznanje u nizu za ovog autora, pored „Andrićeve nagrade”, „Vitalove”, „Ćorovićeve”, „Borisava Stankovića”, ali na početku ovog razgovora naš sagovornik izrazio je setu u pogledu samog prideva „beogradski” u nazivu nagrade. To ga je vratilo u prošlost, kada je iz Osijeka stigao u Beograd, s namerom da upiše bilo koji fakultet društvenih nauka. Isprečila se tad „birokratska i administrativna rampa”. „Bilo kako bilo, ostalo mi je u džepu dovoljno novca za voznu kartu Beograd–Zagreb. Da se samo ovlaš ugradim u najlepšu rečenicu tada omiljenog, danas skoro zaboravljenog

Kultura

13.04.2022 u 20:00

Sezan je bio gladan na drugačiji način

Srpska književna zadruga ove godine obeležava 130 godina od osnivanja, važnim izdanjima, najpre u svom plavom „Kolu”, gde je nedavno objavljeno Plutarhovo delo „O Sokratovom demonu/O sujeverju”, u prevodu i sa predgovorom i napomenama Noela Putnika. U ovim spisima, Plutarh se ističe kao sintetičar ne samo nasleđenih filozofskih tradicija već i onovremenih mističkih i religijskih, a takođe i političkih tekovina. Ono na šta posebno ukazuje Noel Putnik jeste kontekst u kojem Plutarh piše svoje teološke radove, koje je nemoguće razumeti bez uzimanja u obzir pojave „teološkog zaokreta”, u poznoantičkoj filozofiji, koji se odnosi na brisanje granica između filozofije, religije i magije, u okviru helenističkog sinkretizma. Ova antička predstava o demonima govori o posredništvu između

Kultura

06.04.2022 u 20:15

Ti magični Meksikanci

Nekoliko važnih dela meksičke književnosti u skorije vreme objavila je izdavačka kuća „Tanesi” iz Beograda, a među njima je roman „Svetkovina” Huana Hosea Areole (1918‒2001) iz 1963. godine. Areola se smatra jednim od prvih meksičkih pisaca koji je eksperimentisao sa kratkom prozom i koji je napustio realizam, služeći se istovremeno elementima fantazije, kao i idejama egzistencijalizma i apsurda. Bio je podsticaj za meksičke autore koji su stremili magičnom realizmu, satiri i alegoriji u svom radu. Tokom života bio je knjigovezac, prodavac, trgovački putnik, glumac, profesor književnosti... Zahvaljujući francuskoj stipendiji, 1945. godine odlazi u Pariz da uči glumu, a po povratku u Meksiko radi kao glumac, korektor, novinar. Uz Horhea Luisa Borhesa smatra se osnivačem žanra eseja-priče.

Kultura

05.04.2022 u 20:00

Video-igre su prošle put od igračke do medija

Jedinstvena knjiga kod nas „Totalna istorija video-igara” Manojla Maravića, profesora teorije medija, studija video-igara i medija masovne komunikacije na Akademiji umetnosti Univerziteta u Novom Sadu, objavljena je u ediciji „Multimedija” izdavačke kuće „Klio”. Zanimljivo je da je profesionalnu karijeru autor počeo kao vajar, a naučnom radu posvetio se nakon završetka interdiscipliniranih doktorskih studija Teorije umetnosti i medija. Pored ostalog, osnivač je prve naučne konferencije iz oblasti video-igara. Ova knjiga prati hronošli razvoj ove industrije, baveći se problemom pre svega sa medijske strane, pokazujući šta je sve uticalo na evoluciju „gejmerskog” fenomena, ukazujući na ključne stvaraoce, teoretičare, kao i na društvene pojave koje su sve pratile. „Konstanta mog

Kultura

28.03.2022 u 21:15

Suštinski susret čoveka i prirode

Roman francuske književnice Nastasje Marten „U očima zveri” objavila je izdavačka kuća „Klio”, u prevodu Ljiljane Mirković. Reč je neobičnoj prozi, nastaloj na osnovu traumatičnog iskustva autorke, koju je u avgustu 2015. godine, u planinama Kamčatke, u istočnom Sibiru, napao medved i naneo joj ozbiljne povrede po licu. Ona se odbranila i preživela, ali je ovaj događaj u prozi preradila kao susret dva bića, približavajući čitaocu perspektivu prirodnih zakona, od kojih se čovek u velikoj meri otuđio. Ovakvu perspektivu Nastasja Marten zastupa i kao antropolog. Sve do studija u Parizu živela je u Alpima, a sa 23 godine pridružila se nomadskom plemenu Gvič na Aljasci. Ona je suživot s tim ljudima predstavila u dokumentarnoj prozi „Divlje duše: protiv Zapada, otpor ljudi sa Aljaske”,

Kultura

25.03.2022 u 13:21

Treba da oprostimo, ali i da se sećamo

INTERVJU Festival portugalske književnosti biće održan od 24. do 26. marta u Atrijumu Narodne biblioteke Srbije, s programima od 19 časova, a jedan od gostiju biće i Afonso Kruz, čije je romane Isus Hristos je pio pivo, Kuda idu kišobrani i Cveće kod nas objavila izdavačka kuća Čigoja. Od rođenja 1971. godine u Figeiri de Foz do danas, Afonso Kruz je obišao više od 60 zemalja. Studije je pohađao na Umetničkoj školi „Antonio Arojo”, Lisabonskom fakultetu likovnih umetnosti i Institutu za likovne umetnosti na Madeiri. Godine 2008. objavio je svoj prvi roman Telo božje: avanture Konrada Fortesa i Lole Benites, a godinu dana kasnije Enciklopediju svetskih priča, za koju je dobio nagradu „Kamilo Kaštelo Branko” portugalskog udruženja pisaca. U 2011. usledila su dela Knjige koje su progutale

Kultura

23.03.2022 u 15:00

Pisac kome su za života tri puta objavljena sabrana dela

Preminuo je Milovan Vitezović (11. 9. 1944 – 22. 3. 2022), pesnik, romansijer, dramski pisac, scenarista, esejista i satiričar, jedan od retkih književnika kome su za života tri puta objavljena sabrana dela i za koga se na „Guglu” vezuju hiljade citata, najviše aforizama navedenih u vodećim listovima sveta. Gotovo čitavu deceniju bio je urednik Umetničkog programa RTS-a, s više hiljada sati umetničkih, igranih i dokumentarnih programa. Bio je profesor filmskog i televizijskog scenarija na Katedri dramaturgije Akademije umetnosti u Beogradu i otac četvoro dece. Nagrađivani i prevođeni pisac bio je ponosan na svoje viteško prezime, poznajući genealogiju Vitezovića do 1730. godine. Sećao se da je Miodrag Bulatović, pišući mu pisma, započinjao ovako: „Dragi moj Vitezoviću, eh, šta bih dao da

Kultura

21.03.2022 u 11:37

Ono što izabereš, to živiš

Ima Ninovom nagradom ovenčanih knjiga o kojima više nikada nije bilo reči ni u javnom prostoru, niti u književnim časopisima, ni u razgovorima prijatelja koji sede u restoranu ili nose rođendanske poklone. Uz napomenu da to ne znači da je odluka nekog od žirija u prošlosti bila pogrešna, to ipak nije slučaj s nagrađenom knjigom „Deca” Milene Marković, u izdanju „Loma”, evo ni posle dva meseca od proglašenja. Preporučuju je pisci među sobom, drugi izdavači je čitaju i komentarišu, „Deca” idu iz ruke u ruku. Umetnost, kao i istina, ima neobjašnjivu privlačnu moć, a poetsko iskustvo u ovoj prozi, onako kako je to opisao Oktavio Paz, jeste „otvaranje izvora bića”, gde je „jedan tren i više nikad, jedan tren i zauvek”, rođenje i smrt u isti mah. Ova deca i ljudi od početka nose teret

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević