Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

23.03.2021 у 21:49

Оно што је неизбежно мора се трпети

„Нико није поштеђен да каже неке будалаштине. Несрећа бива изрећи их с озбиљном пажњом.” Овом идејом почиње трећа књига „Огледа” Мишела де Монтења, у преводу и уз напомене Изабеле Константиновић, чиме је завршен капитални издавачки подухват Српске књижевне задруге важан за целовито разумевање дела овог мислиоца 16. века. Како је то нагласила рецензенткиња издања проф. др Татјана Шотра, ова књига садржи тринаест поглавља, која представљају потпуни заокрет у тематици и у методи Монтењевог писања. По њеном мишљењу, све мање реферишући на античке мислиоце, Монтењ развија личну рефлексију, преусмеравајући фокус на себе самога, као и на човека уопште. „Он гради аутентичну теорију релативизма, остварујући у потпуности свој план да ’одслика себе’. Идеју о објективном посматрању свога ја

Култура

22.03.2021 у 12:08

Поезија Радослава Миленковића

Нова поетска књига Радослава Миленковића „Празна гнезда” управо је објављена у издању „Архипелага”, у едицији „Елемент”, а садржи љубавне песме, у којима се говори непосредно и искрено, кроз јака осећања и снажне песничке слике. Миленковић обликује сугестивне и живе слике целовите приче о љубави и њеним појавним облицима. – Пред вама се налази једна храбра књига. То је њена прва одлика. Храбра је стога што не скрива ништа, ниједну емоцију, ниједну огољену мисао, не скрива патњу, највећи табу модерног времена, не скрива бол ни стрепњу. Речју, ова се књига, многострано талентованог Радослава Миленковића, изложила читаоцу, на милост и немилост. На исти онај начин на који Миленковић и иначе у уметности обитава, потпуно, читавим својим бићем и без задршке. Ово је једна тиха и интимна књига

Култура

15.03.2021 у 20:00

Живот свакога од нас је извртање истог

Није лако добити књигу за рођендан, и то ону која говори о слављенику лично, о његовим достигнућима и заслугама, о значају који он има у животу других писаца и културе уопште. То се догодило Бранку Кукићу, изненађен је поводом седамдесетог рођендана књигом „Бранко К.”, у издању београдског „Златног руна”, као и текстовима у њој, чији су аутори Басара, Јовица Аћин, Милан Влајчић, Слободан Шијан, Миљенко Јерговић, Милојко Кнежевић, Снежана Ранковић, Миле Грозданић, Марјан Чакаревић, Влахо Богишић, Саво Стијеповић. „Кукић, то је одмереност, благовременост, поступност, промишљеност, спорост која свугде стиже пре времена”, написао је Светислав Басара. Као издавач, који кроз кућу и часопис „Градац” има посебну мисију, Кукић испуњава још једну, и као члан Ниновог жирија. Десило се и то,

Култура

12.03.2021 у 20:15

Ужасава ме помисао на свет идентичних ствари

Читати есеје Љубице Арсић у књизи „Прочитано са усана” (у издању „Лагуне”) значи препустити се једном интелектуалном ролеркостеру, са прегршт оригиналних увида у митове, легенде, књижевност, сликарску уметност, филм, музику и теорије модерне културе, са финим преливима, брзим преокретима од туге до смеха, као и задивљујућим поентама. Било да пише о сликама Егона Шилеа, Моцартовом „Дон Ђованију”, Шекспиру, вештини играња танга или тетовирања, воајеризму или донжуанизму – као страху од жене, историји осмеха или лицима писаца, Љубица Арсић прави невероватне распоне у мишљењу, повезује епохе, традицију и савременост, и критички указује на позицију данашње културе и човека у њој. Ови есеји могу да нас подсете на то због чега смо заљубљени у књижевност и богатство људског духа, да подстакну на

Култура

28.02.2021 у 21:35

Читање је борба за смисао

Владимир Пиштало, један од најбољих савремених српских писаца, који нам је, поред осталог, на нов и свеобухватан начин приближио Александра Македонског, Андрића и Теслу, а у својим есејима разматрао питања српске и америчке културе и уметности, после готово три деценије вратио се у Србију. Предавао је светску и америчку историју на Универзитету у Вустеру, у Масачусетсу, а недавно је именован за в. д. управника Народне библиотеке Србије. Овенчан је и признањем „Тодор Манојловић”, за 2020. годину. Његов роман „Тесла, портрет међу маскама”, из 2008. године, добио је тада Нинову награду, као и признање Народне библиотеке за најчитанију књигу, проучава се у српским школама, у Америци је имао три издања, а преведен је на 16 језика. Именовани сте за управника Народне библиотеке Србије. Шта

Култура

26.02.2021 у 20:15

Геноцид над Србима био је основна сврха Јасеновца

Професор др. Гидеон Грајф, познати израелски историчар, стручњак за Холокауст и Јасеновац, поред осталог, аутор књиге „Јасеновац ‒ Аушвиц Балкана” , упутио је писмо уредницима „Лос Анђелес тајмса”, као одговор на критику филма „Дара из Јасеновца” Роберта Ејблса, објављену 4. фебруара, а чија је поента да ово филмско остварење наводно жели да „изравна рачуне” Срба са Хрватима. Преносимо писмо проф. др Грајфа у целости: Историја је наука заснована на чињеницама, и само на чињеницама. Чланак Роберта Ејблса запоставља многе кључне историјске факте ‒ и то је велика штета. Ејблс описује потпуно искривљену слику логора смрти Јасеновац. Приликом научноисторијског истраживања нема замене за историјске чињенице. Као неко ко се много година бави историјом Јасеновца као логора истребљења,

Култура

25.02.2021 у 09:15

Поново отворена књижара „Геца Кон”

Књижара „Геца Кон”, у београдској Кнез Михаиловој улици, културно добро Београда и Србије, која је комплетно реновирана и уређена, свечано је јуче отворена за читаоце. Чувена „Просветина” књижара, сада је обновљена захваљујући уговору овог издавачког предузећа са „Службеним гласником”, као и уз новчану помоћ коју је обезбедило Министарство привреде Републике Србије. ‒ Издавачко предузеће „Просвета” баштини традицију од 1901. године, када је чувени издавач Геца Кон отворио књижару у Кнез Михаиловој улици. Некада највећа издавачка кућа на Балкану сачувана је захваљујући споразуму о пословно-техничкој сарадњи са ЈП „Службеним глсником”, чиме је обезбеђен наставак дугогодишње продукције, стабилност пословања и санација књижаре „Геца Кон” ‒ истакао је Бранислав Вукасовић, директор

Култура

19.02.2021 у 13:05

Маројевићу „Меша Селимовић”

Игор Маројевић добитник је награде „Меша Селимовић”, за роман „Остаци света” у издању београдске „Дерете”. Ово признање „Вечерње новости” додељују 33. пут, а јуче је на страницама овог дневног листа завршено гласање Великог жирија књижевних критичара за књигу године. Своје изборе, као и прошле године, дало је 60 истакнутих књижевних тумача. Сваки критичар издвојио је по пет дела из пера савремених домаћих аутора, објављених у прошлој години, уз кратка образложења. Притом, исти писац не може да добије награду два пута. Према речима Драгана Богутовића, уз Огњена Лакићевића, оснивача награде „Меша Селимовић”, дугогодишњег новинара и уредника рубрике Културе „Новости”, који се обратио онлајн, чланови жирија овог признања, који припадају веома различитим генерацијама, а заговорници су

Култура

17.02.2021 у 20:15

Све се данас може читати, али не уз високу оцену

Нова књига огледа Марка Недића „Критички описи”, у издању новосадске „Академске књиге”, наставља разматрања новије српске прозе развијено у претходним књигама овог аутора, бавећи се делима Драгише Васића, Иве Андрића, Милоша Црњанског, Бошка Петровића, Данка Поповића, Данила Киша, Миодрага Булатовића, Гроздане Олујић, Милорада Павића... Књига је подељена у три целине, по књижевноисторијском принципу, пратећи развојне фазе српске прозе, од народних приповедака, преко међуратне прозе, до стваралаштва појединих писаца 20. века. Аутор је анализирао особене наративне, морфолошке, стилске и језичке особености појединих дела, правећи истовремено и интертекстуална поређења, али тумачи и прозне жанрове раније и савремене српске књижевности. Какав је значај српских народних приповедака, Вукове

Култура

15.02.2021 у 20:15

Некадашњи свет није био невинији

Многи ће са сетом читати „Књигу нестајања, Кратку шетњу кроз ишчезло” Ане Ристовић, у издању „Архипелага”, зато што је то збирка прича о предметима који више нису у употреби, а постојали су чак и до пре једне или две деценије. Чувају их можда још само они који путем тих ствари успостављају везе са самима собом, од пре, или са драгим људима из неког прошлог живота. Најпре ће песникиња написати овакво дело, дати објектима ауре нематеријалног, испунити их смисловима универзалне лепоте, удахнути им нови живот. Многе генерације сетиће се миљеа и шустикли својих бака, јамболија, цигарет-жвака, металних виклера, писаћих машина, ручних млинова за кафу, видео-касета, вокмена, ножева за отварање писама, притискивача за хартију... Они сасвим млади читаће ову књигу као неки историјски бревијар.

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

13.06.2026 у 16:48

ЛГБТ+ заједница прославља Месец поноса у Катмандуу

13.06.2026 у 16:46

Велико интересовање за кампању „За срце више“

13.06.2026 у 16:44

Запалио се војни авион, петоро страдало

13.06.2026 у 16:44

Председнику Палестинског фудбалског савеза одбијена виза за САД

13.06.2026 у 16:41

Аларм зауставио испуштање радиоактивне воде из Фукушиме у Тихи океан

13.06.2026 у 16:39

Царукјан тужио Пашињана због наводне клевете и увреда