Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

26.10.2020 у 18:00

Ради небулозан посао и бићеш унапређен

Онај ко жели потпуно да сломи човека, да понизи његову хуману суштину, требало би да га учини бескорисним и да га гурне у лавиринт моћног система, а чак и робијаши раде корисне послове. Савремена друштва, међутим, свесно стварају делатности које немају смисла, а посебно су добро плаћене. Одговори на питања зашто је то тако могу се наћи у новој књижари „Геопоетике”, у београдској Чика Љубиној улици, у књизи Дејвида Грејбера „Небулозни послови”, у преводу са енглеског Луси Стивенс. Дејвид Грејбер (1961‒2020) био је амерички антрополог и активиста, по опредељењу анархиста, левичар, а предавао је антропологију на Лондонској школи економије, Универзитету Јејл и на Колеџу Голдсмитс Универзирета у Лондону. Био је један од оснивача покрета Окупирајмо Волстрит, а приписује му се и чувени слоган

Култура

19.10.2020 у 08:34

Било ме је срамота да џипом долазим у косовска села

Млада Чехиња у оквиру једне од мировних мисија долази на Косово и Метохију. Упитана како мисију и њене припаднике види локално становништво двеју етничких група, она даје одговор: „Као ванземаљце који су од Косова направили пешчано игралиште за тренинг владавине права...” И тако даље наставља се приповест са терена у роману „Тотал Балкан” Бланке Чехове, код нас објављеног у издању „Клија” и у преводу са чешког Зорана Дукића. Ова млада Чехиња је на основу сличног сопственог искуства уобличила фикцију која побуђује на озбиљно размишљање, али и на осмех. После боравка на КиМ, од 2007. до 2008. године, ову књигу посветила је Агиму из Бошњачке махале, Братиславу из енклаве, као и свим обичним и поштеним људима на Косову. Она је ове недеље била гошћа свог српског издавача, а дошла је у Београд возећи ауто из Прага до Београда, са троје мале деце, чиме је показала срчаност сличну својој прозној јунакињи.

Култура

14.10.2020 у 20:15

Нова цивилазација је окрутна

Ове године навршава се 50 година откако је Драган Лакићевић почео да пише поезију. „Онај усамљени дечак/ на трен се загледао/ у бистру воду/ и њене риме”, стих је из његове недавно објављене поетске збирке „Прохуја”, у издавачкој кући „Партенон”. Код истог издавача одштампана је и Лакићевићева нова збирка сонета „Жетелица и Шумановић”, настала у дијалогу са вајарством и сликарством. Књижевна критичарка Александра Жежељ Коцић објавила је збирку есеја „Песник и један читалац, Огледи о поезији Драгана Лакићевића”, такође у „Партенону”, што ову годину чини посебном у стваралаштву овог нашег књижевника, чији рад као главног уредника употпуњује свако издање Српске књижевне задруге. Како кроз период од 50 година видите промене своје поезије, али и њене мотивске константе? А затим, и паралелно

Култура

09.10.2020 у 21:00

Луиз Глик добитница Нобелове награде за књижевност

Америчка песникиња Луиз Глик добитница је Нобелове награде за књижевност, за 2020. годину, саопштио је јуче Андерс Олсон, председавајући Нобеловог комитета Шведске академије због, како је рекао, њеног непогрешивог поетског гласа чија бритка лепота чини појединачно постојање универзалним. Глик је шеснаеста жена која је овенчана овим престижним признањем. Објашњавајући ову одлуку, Олсон је додао и то да је глас Луиз Глик искрен и бескомпромисан, што указује на то да ова песникиња жели да буде схваћена. Она поседује и хумор и оштроумност. „Иако је њена аутобиографија важна за њене радове, не треба је сматрати исповедним песником. Она трага за објективношћу.Три су одлике њене поезије: тема породичног живота, оштра, али и разиграна интелигенција, као и истанчани осећај за композицију”,

Култура

06.10.2020 у 22:20

Џамејка Кинкејд главни фаворит за Нобела

Сексуални скандал, одлагање, па проглашење два добитника одједном за 2018/2019. годину – Олге Токарчук и Петера Хандкеа, догађаји су који су обележили скорија збивања у вези са Нобеловом наградом за књижевност. Сада ово признање, које ће бити обзнањено у четвртак 8. октобра, потреса нови вирус, због којег ће уручење у Шведској академији, у децембру, бити отказано. Нови добитник ову најпрестижнију литерарну награду примиће у родној земљи, уз обавезни телевизијски пренос. А ко су кандидати ове године? На том пољу нема много изненађења, па светски медији понављају нама добро знана имена, од пре. Можда највеће шансе има Џамејка Кинкејд, карипско-америчка ауторка, која преиспитује питања колонијализма, расизма и полова. АФП пренео је мишљење Бјорна Вимана, уредника културе у најважнијем

Култура

04.10.2020 у 22:00

Ограда од папира уместо гвоздене завесе

Сећате се Владимира Константиновића, Банаћанина који се обогатио у свету и постао Вадим Константини, купио острво у јужном мору, а националну кухињу прославио кроз низ ресторана са свим могућим специјалитетима од пасуља? Иако таква судбина није страна нашим талентованим људима, он није лице с насловне стране новина и часописа, већ јунак романа „Милијардер” Ивана Ивањија, књиге која је добила наставак у делу „Милијардерови синови” (у издању Лагуне). Вадим је, сасвим у складу са својим ликом склоним авантури, с Мађарицом из наших крајева и фаталном племкињом из Француске добио два сина, Николу и Луја, две личности по поређењу као небо и земља, које су одгајали други очеви. Када дође тренутак да се после Вадимове смрти његово богатство подели наследницима, Београђанин Никола излази из

Култура

02.10.2020 у 18:45

Зло је увек исто, а рат је највеће

Најважнија књига Ђорђа Лебовића „Семпер идем” (Лагуна) преведена је и на хебрејски језик, у издању јерусалимске издавачке куће „Кармел”, уз подршку Министарства културе Републике Србије, а ауторка превода је Дина Катан Бен Цион. Према речима Злате Лебовић, супруге овог нашег познатог писца, драматурга и сценаристе, преводитељка је рођена у Сарајеву 1937. године, немачку окупацију преживела је у једном италијанском кампу за јеврејску децу, а од 1949. године живи у Израелу. Својим животом и ставовима блиска је аутору и његовој животној причи, четрнаестогодишњег дечака који је искусио пакао Аушвица и изгубио четрдесет чланова породице, исприповеданој у овом тестаментарном роману о сталном враћању зла, увек истог. Према речима наше саговорнице Злате Лебовић, Дина Катан је левичарка, са

Култура

23.09.2020 у 20:15

Ко је спреман да губи, готов је да изгуби и свој гроб

На први поглед прича новог романа Енеса Халиловића „Људи без гробова” (у издању „Лагуне”) стара је као време: младић се заљубио, али му девојку нису дали. Затим је постао огорчен и осветио се многима, а потера за њим трајала је 47 дана, док га нису издали они којима је веровао. Међутим, када чујемо лични глас приповедача, када упознамо појединости многих живота који су дотакли његов, и увидимо колико снажно он жели да сазна истину о оцу, онда ова приповест постаје особена, али и сродна претходним Халиловићевим романима „Епу о води” и „Ако дуго гледаш у понор”, те збиркама приповедака: „Потомци одбијених просаца”; „Капиларне појаве” и „Чудна књига”, али и његовим поетским књигама, од „Средњег слова” до „Бангладеша”. У фокусу вашег новог романа је антијунак, нека врста хајдука новог

Култура

11.09.2020 у 09:17

Одлазак Роналда Харвуда

Сер Роналд Харвуд (9. новембар 1934 – 8. септембар 2020), драмски писац и сценариста, чувени аутор „Гардеробера” и сценарија за филм „Пијаниста”, награђеног „Оскаром”, преминуо је природном смрћу, у 86. години, у свом дому у Сасексу, пише британски „Гардијан”. Рођен је у Јужној Африци, као Роналд Хорвиц, а у Велику Британију преселио се 1950. године, како би уписао Краљевску академију драмских уметности и постао глумац – Роналд Харвуд. Међутим, десет година касније, определио се за писање. Аутор је више од десет књига, двадесетак успешних драма, међу којима су и „Квартет”, „Мајстор”, „Шта остане од лавова”..., близу 16 сценарија за филмове, међу којима су: „Ронилачко звоно и лептир”, „Бити Јулија”, „Браунингова верзија”, „Оливер Твист”, „Љубав у доба колере” ... Али убедљиво је

Култура

07.09.2020 у 20:09

Лакше ми је да пишем о депресивним и тешким темама кроз шалу

У новој књизи новела Предрага Личине „Бљузга у подне”, у издању београдске „Лагуне”, препознаје се рукопис овог прослављеног аутора филма „Последњи Србин у Хрватској”, који језиком дистопије проговара о нашој стварности. Док се читалац грохотом смеје сижеу у којем је највећи хрватски голман свих времена Лука Видовић, у ствари оперисана жена која је схватила да ће једино тако уновчити своју супермоћ предвиђања будућности од само три секунде, кроз хумор осталих се провлаче теме национализама нашег региона, уништења екологије од пребогате мањине, проблем лажних вести, својатања заједничког нам језика, дехуманизације кроз језива зомби бића... Да ли вам, као аутору дистопија, од почетка ове године новог вируса, говоре да сте предвидели неке ствари? Због чега вам је близак овај жанр снажне

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

13.06.2026 у 17:35

Мађарска подигла ловце због израелског авиона

13.06.2026 у 17:26

Тужилаштво тражи притвор за осумњиченог за превару са клима уређајима

13.06.2026 у 17:26

Демонстранти у Албанији рушили ограде око локације планиране за луксузни пројекат

13.06.2026 у 17:24

Монако се нашао на списку 32 учесника Еврокупа

13.06.2026 у 17:14

Нејмар пропушта утакмицу против Марока, потврдио селектор Бразила

13.06.2026 у 17:12

Дејан Станковић држи чудан рекорд Светског првенства