Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

26.10.2020 u 18:00

Onaj ko želi potpuno da slomi čoveka, da ponizi njegovu humanu suštinu, trebalo bi da ga učini beskorisnim i da ga gurne u lavirint moćnog sistema, a čak i robijaši rade korisne poslove. Savremena društva, međutim, svesno stvaraju delatnosti koje nemaju smisla, a posebno su dobro plaćene. Odgovori na pitanja zašto je to tako mogu se naći u novoj knjižari „Geopoetike”, u beogradskoj Čika Ljubinoj ulici, u knjizi Dejvida Grejbera „Nebulozni poslovi”, u prevodu sa engleskog Lusi Stivens. Dejvid Grejber (1961‒2020) bio je američki antropolog i aktivista, po opredeljenju anarhista, levičar, a predavao je antropologiju na Londonskoj školi ekonomije, Univerzitetu Jejl i na Koledžu Goldsmits Univerzireta u Londonu. Bio je jedan od osnivača pokreta Okupirajmo Volstrit, a pripisuje mu se i čuveni slogan

Kultura

19.10.2020 u 08:34

Bilo me je sramota da džipom dolazim u kosovska sela

Mlada Čehinja u okviru jedne od mirovnih misija dolazi na Kosovo i Metohiju. Upitana kako misiju i njene pripadnike vidi lokalno stanovništvo dveju etničkih grupa, ona daje odgovor: „Kao vanzemaljce koji su od Kosova napravili peščano igralište za trening vladavine prava...” I tako dalje nastavlja se pripovest sa terena u romanu „Total Balkan” Blanke Čehove, kod nas objavljenog u izdanju „Klija” i u prevodu sa češkog Zorana Dukića. Ova mlada Čehinja je na osnovu sličnog sopstvenog iskustva uobličila fikciju koja pobuđuje na ozbiljno razmišljanje, ali i na osmeh. Posle boravka na KiM, od 2007. do 2008. godine, ovu knjigu posvetila je Agimu iz Bošnjačke mahale, Bratislavu iz enklave, kao i svim običnim i poštenim ljudima na Kosovu. Ona je ove nedelje bila gošća svog srpskog izdavača, a došla je u Beograd vozeći auto iz Praga do Beograda, sa troje male dece, čime je pokazala srčanost sličnu svojoj proznoj junakinji.

Kultura

14.10.2020 u 20:15

Nova civilazacija je okrutna

Ove godine navršava se 50 godina otkako je Dragan Lakićević počeo da piše poeziju. „Onaj usamljeni dečak/ na tren se zagledao/ u bistru vodu/ i njene rime”, stih je iz njegove nedavno objavljene poetske zbirke „Prohuja”, u izdavačkoj kući „Partenon”. Kod istog izdavača odštampana je i Lakićevićeva nova zbirka soneta „Žetelica i Šumanović”, nastala u dijalogu sa vajarstvom i slikarstvom. Književna kritičarka Aleksandra Žeželj Kocić objavila je zbirku eseja „Pesnik i jedan čitalac, Ogledi o poeziji Dragana Lakićevića”, takođe u „Partenonu”, što ovu godinu čini posebnom u stvaralaštvu ovog našeg književnika, čiji rad kao glavnog urednika upotpunjuje svako izdanje Srpske književne zadruge. Kako kroz period od 50 godina vidite promene svoje poezije, ali i njene motivske konstante? A zatim, i paralelno

Kultura

09.10.2020 u 21:00

Luiz Glik dobitnica Nobelove nagrade za književnost

Američka pesnikinja Luiz Glik dobitnica je Nobelove nagrade za književnost, za 2020. godinu, saopštio je juče Anders Olson, predsedavajući Nobelovog komiteta Švedske akademije zbog, kako je rekao, njenog nepogrešivog poetskog glasa čija britka lepota čini pojedinačno postojanje univerzalnim. Glik je šesnaesta žena koja je ovenčana ovim prestižnim priznanjem. Objašnjavajući ovu odluku, Olson je dodao i to da je glas Luiz Glik iskren i beskompromisan, što ukazuje na to da ova pesnikinja želi da bude shvaćena. Ona poseduje i humor i oštroumnost. „Iako je njena autobiografija važna za njene radove, ne treba je smatrati ispovednim pesnikom. Ona traga za objektivnošću.Tri su odlike njene poezije: tema porodičnog života, oštra, ali i razigrana inteligencija, kao i istančani osećaj za kompoziciju”,

Kultura

06.10.2020 u 22:20

Džamejka Kinkejd glavni favorit za Nobela

Seksualni skandal, odlaganje, pa proglašenje dva dobitnika odjednom za 2018/2019. godinu – Olge Tokarčuk i Petera Handkea, događaji su koji su obeležili skorija zbivanja u vezi sa Nobelovom nagradom za književnost. Sada ovo priznanje, koje će biti obznanjeno u četvrtak 8. oktobra, potresa novi virus, zbog kojeg će uručenje u Švedskoj akademiji, u decembru, biti otkazano. Novi dobitnik ovu najprestižniju literarnu nagradu primiće u rodnoj zemlji, uz obavezni televizijski prenos. A ko su kandidati ove godine? Na tom polju nema mnogo iznenađenja, pa svetski mediji ponavljaju nama dobro znana imena, od pre. Možda najveće šanse ima Džamejka Kinkejd, karipsko-američka autorka, koja preispituje pitanja kolonijalizma, rasizma i polova. AFP preneo je mišljenje Bjorna Vimana, urednika kulture

Kultura

04.10.2020 u 22:00

Ograda od papira umesto gvozdene zavese

Sećate se Vladimira Konstantinovića, Banaćanina koji se obogatio u svetu i postao Vadim Konstantini, kupio ostrvo u južnom moru, a nacionalnu kuhinju proslavio kroz niz restorana sa svim mogućim specijalitetima od pasulja? Iako takva sudbina nije strana našim talentovanim ljudima, on nije lice s naslovne strane novina i časopisa, već junak romana „Milijarder” Ivana Ivanjija, knjige koja je dobila nastavak u delu „Milijarderovi sinovi” (u izdanju Lagune). Vadim je, sasvim u skladu sa svojim likom sklonim avanturi, s Mađaricom iz naših krajeva i fatalnom plemkinjom iz Francuske dobio dva sina, Nikolu i Luja, dve ličnosti po poređenju kao nebo i zemlja, koje su odgajali drugi očevi. Kada dođe trenutak da se posle Vadimove smrti njegovo bogatstvo podeli naslednicima, Beograđanin Nikola izlazi iz

Kultura

02.10.2020 u 18:45

Zlo je uvek isto, a rat je najveće

Najvažnija knjiga Đorđa Lebovića „Semper idem” (Laguna) prevedena je i na hebrejski jezik, u izdanju jerusalimske izdavačke kuće „Karmel”, uz podršku Ministarstva kulture Republike Srbije, a autorka prevoda je Dina Katan Ben Cion. Prema rečima Zlate Lebović, supruge ovog našeg poznatog pisca, dramaturga i scenariste, prevoditeljka je rođena u Sarajevu 1937. godine, nemačku okupaciju preživela je u jednom italijanskom kampu za jevrejsku decu, a od 1949. godine živi u Izraelu. Svojim životom i stavovima bliska je autoru i njegovoj životnoj priči, četrnaestogodišnjeg dečaka koji je iskusio pakao Aušvica i izgubio četrdeset članova porodice, ispripovedanoj u ovom testamentarnom romanu o stalnom vraćanju zla, uvek istog. Prema rečima naše sagovornice Zlate Lebović, Dina Katan je

Kultura

23.09.2020 u 20:15

Ko je spreman da gubi, gotov je da izgubi i svoj grob

Na prvi pogled priča novog romana Enesa Halilovića „Ljudi bez grobova” (u izdanju „Lagune”) stara je kao vreme: mladić se zaljubio, ali mu devojku nisu dali. Zatim je postao ogorčen i osvetio se mnogima, a potera za njim trajala je 47 dana, dok ga nisu izdali oni kojima je verovao. Međutim, kada čujemo lični glas pripovedača, kada upoznamo pojedinosti mnogih života koji su dotakli njegov, i uvidimo koliko snažno on želi da sazna istinu o ocu, onda ova pripovest postaje osobena, ali i srodna prethodnim Halilovićevim romanima „Epu o vodi” i „Ako dugo gledaš u ponor”, te zbirkama pripovedaka: „Potomci odbijenih prosaca”; „Kapilarne pojave” i „Čudna knjiga”, ali i njegovim poetskim knjigama, od „Srednjeg slova” do „Bangladeša”. U fokusu vašeg novog romana je antijunak, neka vrsta hajduka novog

Kultura

11.09.2020 u 09:17

Odlazak Ronalda Harvuda

Ser Ronald Harvud (9. novembar 1934 – 8. septembar 2020), dramski pisac i scenarista, čuveni autor „Garderobera” i scenarija za film „Pijanista”, nagrađenog „Oskarom”, preminuo je prirodnom smrću, u 86. godini, u svom domu u Saseksu, piše britanski „Gardijan”. Rođen je u Južnoj Africi, kao Ronald Horvic, a u Veliku Britaniju preselio se 1950. godine, kako bi upisao Kraljevsku akademiju dramskih umetnosti i postao glumac – Ronald Harvud. Međutim, deset godina kasnije, opredelio se za pisanje. Autor je više od deset knjiga, dvadesetak uspešnih drama, među kojima su i „Kvartet”, „Majstor”, „Šta ostane od lavova”..., blizu 16 scenarija za filmove, među kojima su: „Ronilačko zvono i leptir”, „Biti Julija”, „Brauningova verzija”, „Oliver Tvist”, „Ljubav u doba kolere” ... Ali ubedljivo

Kultura

07.09.2020 u 20:09

Lakše mi je da pišem o depresivnim i teškim temama kroz šalu

U novoj knjizi novela Predraga Ličine „Bljuzga u podne”, u izdanju beogradske „Lagune”, prepoznaje se rukopis ovog proslavljenog autora filma „Poslednji Srbin u Hrvatskoj”, koji jezikom distopije progovara o našoj stvarnosti. Dok se čitalac grohotom smeje sižeu u kojem je najveći hrvatski golman svih vremena Luka Vidović, u stvari operisana žena koja je shvatila da će jedino tako unovčiti svoju supermoć predviđanja budućnosti od samo tri sekunde, kroz humor ostalih se provlače teme nacionalizama našeg regiona, uništenja ekologije od prebogate manjine, problem lažnih vesti, svojatanja zajedničkog nam jezika, dehumanizacije kroz jeziva zombi bića... Da li vam, kao autoru distopija, od početka ove godine novog virusa, govore da ste predvideli neke stvari? Zbog čega vam je blizak ovaj žanr

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević