Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

05.06.2020 у 11:42

Библиотека града Београда почиње са редовним радом

Готово све библиотеке из мреже Библиотеке града Београда почињу да раде по старом, уобичајеном режиму рада, то јест према редовном радном времену. Једино ће субота остати и даље нерадан дан. С обзиром на то да поједине библиотеке неће моћи ово да примењују одмах, корисницима се саветује да се о радном времену библиотеке коју желе да посете најпре информишу путем сајта, телефоном или електронском поштом. Централна зграда БГБ (у Улици кнеза Михаила 56) радиће од осам до 15 часова. Читаонице такође почињу са радом, уз ограничен број корисника, у складу са здравственим мерама одржавања физичке дистанце. У свим библиотекама обављаће се упис нових корисника, односно обнављање чланарине. Сва привремена правила за враћање и позајмљивање грађе остају иста као и до сада. Корисници ће моћи

Култура

03.06.2020 у 12:40

Гонкура младих Србије добио је Жан-Пол Дибоа

Поводом манифестације „Молијерови дани”, Гонкурова награда студената Србије за 2020. годину, студената са катедре за француски језик Универзитета у Београду, затим Универзитета у Новом Саду, Нишу и Крагујевцу, под покровитељством француске Академије Гонкур, јуче је додељена роману Жан-Пола Дибоа „Није свима исто на овом свету”. Такође, почасни франкофони писац овогодишњих „Молијерових дана” је Давид Диоп, чији је роман „Браћа по души” у преводу Оље Петронић, објавила „Геопоетика”. Диоп је добитник Гонкурове награде младих Француске и Србије, за 2018/2019. годину. Овај роман објављен је код нас уз подршку Француског института и Француског националног центра за књигу. У разговору са Давидом Диопом, који се укључио онлајн, учествовали су Владислав Бајац, главни уредник „Геопоетике”,

Култура

29.05.2020 у 21:10

Цигарета – пламтеће срце горуће жеравице

Ако је тачно то да цигарете смањују стрес, онда је ово време када ће и они који никада на њих нису ни помишљали коначно пропушити, макар симболично. Има нечег мистичног у том диму који се извија из запаљеног смотуљка дувана, нечега што је пре близу тридесет година инспирисало Ричарда Клајна, професора на Универзитету Корнел, да напише књигу „Цигарете су узвишене”, а да је затим објави наш „Градац”. Поновљено издање долази у преводу са енглеског Александра И. Спасића, у време када више људи пуши по улицама, (што је некада био знак лошег васпитања), него у затвореним просторијама, из којих су изгнани, на радост оних из супротног табора. Клајн се и сам мучио да остави пушење, и у току тог процеса написао је ову књигу која се, како је нагласио, налази негде између популарне и високе

Култура

28.05.2020 у 17:00

Одрицање од елитне културе пад је у варварство

Готово да нема европске земље која још у почетку пандемије вируса корона није усвојила додатне мере и инструменте за помоћ независном уметничком сектору. Код нас су запослени у јавном сектору, заштићени неупитним личним дохотком, док је највећи проблем у ванредним околностима и кризи управо савремено уметничко стваралаштво, засновано на хонорарном плаћању, под одређеним уговором. Нови услови наметнули су забрану јавних окупљања, фестивали се нису одржавали, као ни позоришне представе и концерти, тржиште уметничких дела је обустављено, ни књижаре нису радиле... Ово наглашава Милена Драгићевић Шешић, професорка менаџмента у култури и теорије масовних медија на Факултету драмских уметности у Београду, шеф Катедре Унеска за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду, а

Култура

15.05.2020 у 22:00

Могуће је да ћемо ценити једни друге још више

Познати шведски писац и аутор драма, један од најистакнутијих глумаца Шведске Јонас Карлсон, аутор је романа „Рачун” и „Циркус”, код нас у преводу Николе Перишића, а у издању „Лагуне”. Јунак „Рачуна” живи обичан живот, ради у видео-клубу, али једнога дана добија тајанствени рачун за срећу, по којем некој мистериозној организацији треба да плати 5,7 милиона круна. То би била цена његовог успеха у животу. Због тога овај збуњени јунак за нас поприма кафкијанску ауру... У другом поменутом Карлсоновом роману, два пријатеља одлазе у циркус, при чему један од њих мистериозно нестаје после добровољног учешћа у тачки циркуске представе. Други почиње опсесивно да га тражи и при том проналази необичне подударности, које га, пак, враћају самом себи, свом идентитету... Јонас Карлсон глумио је у

Култура

11.05.2020 у 21:35

Памтићу суперхероје у потрази за квасцем

„Витамине Це, Де, и ако имате цинк, молим вас... И да ли бисте ми објаснили како сте у роману Пешчана хроника осмисли концепт зла које вреба испод новобеоградских блокова још од Другог светског рата”, било би ових дана нетипично питање упућено једном магистру фармације. Међутим, ако се у обзир узме и то да је овај фармацеут уједно и писац фантастике, есејиста, уредник часописа и стрип сценариста Павле Зелић, онда је овакво обраћање сасвим на месту. Онда би на „безбедној раздаљини, уз сву потребну заштитну опрему”, са тим саговорником могла да се развије прича о ефектима кризе изазване новим вирусом корона на људски дух, али и о конкретним лековима који би могли да је сузбију. Ево шта поводом првог питања мисли Павле Зелић: – Иако су нас небројени научнофантастични и дистопијски

Култура

11.05.2020 у 14:33

Вуксановић: Хрвати нападају нашу едицију већ десет година

У новом, једанаестом, колу антологијске едиције „Десет векова српске књижевности”, Издавачког центра Матице српске, објављено је десет наслова, у једанаест књига, које обухватају све драме Марина Држића, „Антологију грађанске поезије” Марије Клеут, приповетке, романе и друге прозне облике Милутина Ускоковића, Вељка Милићевића, Григорија Божовића и Драгослава Михаиловића (две књиге), песме, поеме, драме и есеје Милутина Бојића, Тодора Манојловића, Десимира Благојевића и Матије Бећковића, као и студију Станислава Винавера о Лази Костићу

Култура

04.05.2020 у 20:15

Уметност спасава, а ко ће спасти њу

Ако у доба пандемије једног вируса медицина спасава тела, култура је та која се брине за душе и дух јер су уметност и начин на који је свако понаособ прима нека врста личног откровења и молитве. Оно што је још важније, култура је наш идентитет и најбољи дипломата, њом се представљамо свету. Тако јесте и у болести и у здрављу. Ових месеци много смо слушали о креацији која ће нас извући из депресије и отуђења у изолацији, гледали онлајн концерте, изложбе, представе и филмске фестивале, уверени да ће таква улога „надградње друштва” изменити и однос државе према овој важној области наших живота. Али не да нема те промене, него је одговор државе жалостан. Уметност избавља, али ко ће избавити њу? Наиме, ребалансом буџета за 2020. годину проценат издвојен за културу пао је с 0,74 на 0,73 од

Култура

27.04.2020 у 18:00

Пиратерија у доба пандемије

Поводом Светског дана књиге и ауторских права, који је обележен 23. априла, Удружење професионалних издавача Србије подсетило је културну јавност и надлежне установе да је неопходно да књига буде истакнутији и значанији елемент културног деловања изаштите ауторских и репрографских права. „Пандемија вируса корона с којом смо се суочили као појединци различитих занимања, али заједничких страхова, поново нас је подсетила на то да су добре и паметне књиге из савремене или класичне књижевности и хуманистике најсигурнија упоришта, најпоузданије тачке ослонца, најбоља и најпримењивија решења и за појединца и за читаво друштво. У данима глобалног карантина многе мере и препоруке нису се показале као добре, ни као поуздане и корисне. Нису се показале као добре ни многе наше навике. Али су се

Култура

21.04.2020 у 18:00

Одлазак Луиса Сепулведе

Луис Сепулведа (4.10. 1949 - 16.04. 2020), познати чилеански писац, новинар, активиста и редитељ, који је живео у Шпанији, преминуо је од последица изазваних корона вирусом, у болници у Овиједу, а после повратка са литерарног фестивала у Португалу. Његово најпознатије дело је „Старац који је читао љубавне романе“, преведено на више од 20 језика, према којем је снимљен и истоимени филм са Ричардом Драјфусом у главној улози. Знан је и по књигама „Свет на крају света“, „Дневник сентименталног убице“, „Кајман“, те урнебесно хумористичним „Најгорим причама о браћи Грим“ у коауторству са Уругвајцем Мариом Делгадом Апараином. Код нас, Сепулведина дела објављује београдска „Паидеја“. Потисник је више од 20 романа, путописа, есеја. Његов најновији роман, из прошле године, носи наслов „Прича

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

14.06.2026 у 01:18

Најмање две особе погинуле у израелском нападу на Кан Јунис

14.06.2026 у 01:05

Антропик обуставио приступ моделима вештачке интелигенције свим страним држављанима

14.06.2026 у 00:26

Зеленски: Украјина већ спремна да отвори шест кластера за интеграцију у ЕУ

13.06.2026 у 23:52

Катар у 90+4. минуту шокирао Швајцарску

13.06.2026 у 23:25

Анкета: Већина Словенаца против јачања односа са Израелом

13.06.2026 у 23:02

Више десетина хиљада људи учествовало на Прајду у Бугарској и Румунији