Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

05.01.2019 у 22:00

Чудеса свакодневице засењују епику

Две нове књиге Милисава Савића повод су за овај разговор: роман „Доктора Валентина Трубара и сестре му Симонете повест чудноватих догађаја у Србији”, у издању „Агоре”, и збирка есеја и критика „Од Чампар бара до касине Валадије” (издање „Рашке школе”). Савићев пустоловни роман збива се у доба књаза Милоша, где се кроз духовите анегдоте, као и путовања јунака до митских места српске историје, збива „илузија веродостојности или веродостојност илузије”, како је то приметио издавач. То је прича о власти, али и приповест о многим видовима лепоте. Када Милисав Савић пише о српским писцима, он то чини из личне визуре, сећајући се сусрета са њима, описујући њихове

Култура

19.12.2018 у 17:57

Ново сведочанство Жарка Лаушевића

Овакву књигу не може да напише глумац, затвореник, правник, може да је напише само Жарко Лаушевић, словописац крвљу, емотивно је приметио Мањо Вукотић, поводом треће књиге Жарка Лаушевића „Све прође, па и доживотна”, у издању београдске куће „Хипатиа”. Ово издање представљено је у препуној сали Академије 28, где је Лаушевић имао своју прву премијеру, још као студент. Публици се обратио са екрана, поздрављајући своје пријатеље на сцени: водитеља програма Ивана Ивановића, Радмилу Станковић, дугогодишњу новинарку недељника НИН, Мању Вукотића, некадашњег главног уредника „Новости”, које су објавиле прву његову књигу ,,Година прође, дан никад”, у чак 330 хиљада примерака. Били су ту и драмска уметница Цвијета Месић, затим Ђорђе Милосављевић, сценариста серије „Корени” (у којој Лаушевић

Култура

12.12.2018 у 17:38

Боје напуштених кућа мога завичаја

Нови роман „Унутрашњост” Миће Вујичића, у издању београдске „Геопоетике”, приступа теми напуштених кућа, усамљених и оронулих, на поетски начин Гастона Башлара, тако што се из унутрашњости тих простора отварају успомене, књижевне реминисценције, космос из књига Миливоја Југина, али и недоречена војвођанска равница. У оквиру фрагментарне структуре романа смењују се слике доживљаја два брата, разговора двојице дечака и њихових пријатеља, теоријe о напуштеним кућама. Сусрети приповедача са ствараоцима попут Павла Угринова и Лордана Зафрановића део су разноликих сећања која бацају посебну светлост на детаље необичног детињства. Како се у овој вашој прози успостављају везе између најудаљенијих појмова ограниченог и бесконачног, интимних детаља са чињеницама културе, прошлости и будућности

Култура

29.11.2018 у 14:32

Маргарет Атвуд пише наставак „Слушкињине приче”

Канадска књижевница Маргарет Атвуд, ауторка култног дистопијског романа „Слушкињина прича” из 1985. године, (код нас у издању „Лагуне”), према којем је су снимљене две сезоне истоимене серије, а са нестрпљењем се очекује и трећа, најавила је излазак наставка овог класика феминизма за 10. септембар следеће године. Како јављају Би-би-си и Еј-би-си Маргарет Атвуд је својим читаоцима поручила да је ова прича, која ће носити наслов „Тхе Тестаментс”, инспирисана свим питањима која су јој постављана о тоталитарном систему Гилеада, али да ју је подједнако на писање подстакао и савремени свет у којем живимо. Ова канадска ауторка напоменула је и то да ће радња нове књиге бити смештена 15 година након завршетка збивања у оригиналној књизи, а наратори ће бити три женска лика. Иако се није

Култура

26.11.2018 у 18:12

Ако ти јаве: умро сам

Када су хладне кише наставиле да падају и убиле пролеће, било је то као да је млада особа умрла без разлога..., писао је у „Покретном празнику” Ернест Хемингвеј, слутећи колико је несклада и чак нелогичности у поређењу младости и прекида живота. Још се непримеренијим чини разговор о тако тешком поводу са најмлађима. Како су се наши песници, пишући за најмлађе, односили према најтежој и највећој егзистенцијалној теми смрти студиозно је објаснио Владимир Вукомановић Растегорац (1986), песник и доцент на Учитељском факултету у Београду, у уводу антологијског избора песама о смрти за децу и младе од 1856. до 2014. године, названом „Ако ти јаве: умро сам”. Ово несвакидашње издање објавио је Дом културе Студентски град. Поред тога што је овом феномену, у опширном уводу, пришао са

Култура

24.11.2018 у 22:00

Дневник сељака Тодора Трајковића

Као наставак сатиричног епистоларног романа „Писма из Србије”, у којем духовити странац изражава своје виђење наше земље, Бојан Љубеновић написао је својеврсни наставак овог дела под насловом „Србијо, Бог ти помого”. Књигу је недавно објавила београдска „Лагуна”. Овога пута, главни јунак и резонер је српски сељак Тодор Трајковић, који своја запажања о свету поверава дневнику. Док пише, Тодор се често, правећи наиван, ишчуђава због појава које су и у селу узеле маха: почев од нових медија, преко женске еманципације, до беле куге, нове моде дечјих имена, миграција и политиканства. Ова топла и духовита прича о породици и српском селу на махове ће нас засмејати, али и растужити. За разлику од вашег претходног епистоларног романа „Писма из Србије”, у овој новој књизи своју тачку гледишта не

Култура

16.11.2018 у 23:45

Мој роман је полифонија гласова

Словеначка књижевница Мојца Кумердеј добитница је престижне Прешернове награде за 2017. годину, за роман „Хроносова жетва”, који је у преводу Ане Ристовић објавила „Геопоетика”. Мојца Кумердеј била је и гошћа свог београдског издавача на недавно завршеном 63. Међународном београдском сајму књига. Њен нови роман је раскошна фреска краја 16. века, на простору данашње Словеније, и како је то у предговору приметио Сашо Јерше, ова прича проговара о сваком времену, као и о вери, сумњи и власти. Говори она и о вечитој људској природи која увек зна шта је добро, а шта није, али ће лакше жртвовати ближњег него себе због вишег циља... Због чега је овај период словеначке историје запостављен? То је последица каснијих историјских интерпретација. У 16. веку не може се говорити о народима, али

Култура

13.11.2018 у 13:28

Миграције, различити светови

Сања Николић, ауторка романа „Сила и Сони у Берлину”, ново је име на српској књижевној сцени управо због тога што „из прве руке” проговара о свом мигрантском, берлинском, искуству. Као гошћа свог издавача ЛОМ-а, била је на недавно завршеном 63. Међународном београдском сајму књига, где смо је и затекли. Људи из земље одлазе из различитих разлога, али се мора признати да је једно од најнеобичнијих објашњења за напуштање познатог света потрага за причом. – Из статичне атмосфере библиотеке, где сам десет година после посла само читала, из неког свог вечитог незадовољства и амбиције, а заправо у потрази за правом причом, кренула сам у емиграцију. По доласку у Берлин почела сам да записујем оно што ми се дешавало. Такви догађаји део су овог романа, разлози су којима Сања Николић образлаже

Култура

06.11.2018 у 22:27

Мали језици неће нестати

Сећање на матерњи језик налик је на слободу коју човек осећа док без ципела корача травњаком. Тако главна јунакиња романа „Мора да сам некада ходала по мекој трави” аустријске књижевнице Каролине Шути, осећа свој матерњи језик који је заборавила, али који чува негде у подсвести. Она покушава да се сети свог раног детињства, својих корена и своје мајке, који су од ње дуго скривани, и упушта се у потрагу за својим правим идентитетом. Коначно, она са својом кћерком путује натраг до места из којег потиче, у нади да ће проживети макар део искуства које је проживела њена мајка. Књига „Мора да сам некада ходала по мекој трави” објављена је у оквиру пројекта издавачке куће „Хеликс” – „Спајање: књижевна потрага за заједничким европским искуством”, а у разговору са ауторком, која је недавно била

Култура

03.11.2018 у 13:00

Ко још на свету забрањује балоне

Своје искуство Данца који предаје на једном шведском универзитету и суочава се са бројним контрадикторностима у менталитетима два народа, преточио је у литературу Роберт Зола Кристенсен у роману „Балони су забрањени”. Ову књигу код нас је са данског превела Мирослава Николић, а објавила је издавачка кућа „Албатрос плус”. Роберт Зола Кристенсен био је гост свог српског издавача на недавно завршеном 63. Међународном београдском сајму књига. У овом делу аутор бритком сатиром руши наше илузије о беспрекорно уређеном шведском друштву, а будући да је данска филмска кућа Зентропа откупила права за екранизацију књиге, можемо да очекујемо и филм у духу браће Коен у којем човек у најбољим годинама посматра распад свог наизглед сређеног живота... Да ли је занимљиво вирити у „суседно двориште”,

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

14.06.2026 у 10:02

Додик: Извесна победа СНСД-а на свим нивоима власти

14.06.2026 у 10:00

Измене Закона о порезу на добит правних лица

14.06.2026 у 09:57

Норвешка јавност очекује пресуду сину принцезе Мете-Марит оптуженом за силовање

14.06.2026 у 09:54

Јапан шаље делегацију на Гренланд, испитује се рудна експлоатација

14.06.2026 у 09:50

Берлински лист руши еуфорију Брисела око Украјине и Молдавије

14.06.2026 у 09:47

Каролина: двоје повређених у пуцњави, ухапшен малолетник