Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

05.01.2019 u 22:00

Čudesa svakodnevice zasenjuju epiku

Dve nove knjige Milisava Savića povod su za ovaj razgovor: roman „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji”, u izdanju „Agore”, i zbirka eseja i kritika „Od Čampar bara do kasine Valadije” (izdanje „Raške škole”). Savićev pustolovni roman zbiva se u doba knjaza Miloša, gde se kroz duhovite anegdote, kao i putovanja junaka do mitskih mesta srpske istorije, zbiva „iluzija verodostojnosti ili verodostojnost iluzije”, kako je to primetio izdavač. To je priča o vlasti, ali i pripovest o mnogim vidovima lepote. Kada Milisav Savić piše o srpskim piscima, on to čini iz lične vizure, sećajući se susreta sa njima, opisujući njihove

Kultura

19.12.2018 u 17:57

Novo svedočanstvo Žarka Lauševića

Ovakvu knjigu ne može da napiše glumac, zatvorenik, pravnik, može da je napiše samo Žarko Laušević, slovopisac krvlju, emotivno je primetio Manjo Vukotić, povodom treće knjige Žarka Lauševića „Sve prođe, pa i doživotna”, u izdanju beogradske kuće „Hipatia”. Ovo izdanje predstavljeno je u prepunoj sali Akademije 28, gde je Laušević imao svoju prvu premijeru, još kao student. Publici se obratio sa ekrana, pozdravljajući svoje prijatelje na sceni: voditelja programa Ivana Ivanovića, Radmilu Stanković, dugogodišnju novinarku nedeljnika NIN, Manju Vukotića, nekadašnjeg glavnog urednika „Novosti”, koje su objavile prvu njegovu knjigu ,,Godina prođe, dan nikad”, u čak 330 hiljada primeraka. Bili su tu i dramska umetnica Cvijeta Mesić, zatim Đorđe Milosavljević, scenarista serije „Koreni” (u

Kultura

12.12.2018 u 17:38

Boje napuštenih kuća moga zavičaja

Novi roman „Unutrašnjost” Miće Vujičića, u izdanju beogradske „Geopoetike”, pristupa temi napuštenih kuća, usamljenih i oronulih, na poetski način Gastona Bašlara, tako što se iz unutrašnjosti tih prostora otvaraju uspomene, književne reminiscencije, kosmos iz knjiga Milivoja Jugina, ali i nedorečena vojvođanska ravnica. U okviru fragmentarne strukture romana smenjuju se slike doživljaja dva brata, razgovora dvojice dečaka i njihovih prijatelja, teorije o napuštenim kućama. Susreti pripovedača sa stvaraocima poput Pavla Ugrinova i Lordana Zafranovića deo su raznolikih sećanja koja bacaju posebnu svetlost na detalje neobičnog detinjstva. Kako se u ovoj vašoj prozi uspostavljaju veze između najudaljenijih pojmova ograničenog i beskonačnog, intimnih detalja sa činjenicama kulture,

Kultura

29.11.2018 u 14:32

Margaret Atvud piše nastavak „Sluškinjine priče”

Kanadska književnica Margaret Atvud, autorka kultnog distopijskog romana „Sluškinjina priča” iz 1985. godine, (kod nas u izdanju „Lagune”), prema kojem je su snimljene dve sezone istoimene serije, a sa nestrpljenjem se očekuje i treća, najavila je izlazak nastavka ovog klasika feminizma za 10. septembar sledeće godine. Kako javljaju Bi-bi-si i Ej-bi-si Margaret Atvud je svojim čitaocima poručila da je ova priča, koja će nositi naslov „The Testaments”, inspirisana svim pitanjima koja su joj postavljana o totalitarnom sistemu Gileada, ali da ju je podjednako na pisanje podstakao i savremeni svet u kojem živimo. Ova kanadska autorka napomenula je i to da će radnja nove knjige biti smeštena 15 godina nakon završetka zbivanja u originalnoj knjizi, a naratori će biti tri ženska lika. Iako se nije

Kultura

26.11.2018 u 18:12

Ako ti jave: umro sam

Kada su hladne kiše nastavile da padaju i ubile proleće, bilo je to kao da je mlada osoba umrla bez razloga..., pisao je u „Pokretnom prazniku” Ernest Hemingvej, sluteći koliko je nesklada i čak nelogičnosti u poređenju mladosti i prekida života. Još se neprimerenijim čini razgovor o tako teškom povodu sa najmlađima. Kako su se naši pesnici, pišući za najmlađe, odnosili prema najtežoj i najvećoj egzistencijalnoj temi smrti studiozno je objasnio Vladimir Vukomanović Rastegorac (1986), pesnik i docent na Učiteljskom fakultetu u Beogradu, u uvodu antologijskog izbora pesama o smrti za decu i mlade od 1856. do 2014. godine, nazvanom „Ako ti jave: umro sam”. Ovo nesvakidašnje izdanje objavio je Dom kulture Studentski grad. Pored toga što je ovom fenomenu, u opširnom uvodu, prišao sa

Kultura

24.11.2018 u 22:00

Dnevnik seljaka Todora Trajkovića

Kao nastavak satiričnog epistolarnog romana „Pisma iz Srbije”, u kojem duhoviti stranac izražava svoje viđenje naše zemlje, Bojan Ljubenović napisao je svojevrsni nastavak ovog dela pod naslovom „Srbijo, Bog ti pomogo”. Knjigu je nedavno objavila beogradska „Laguna”. Ovoga puta, glavni junak i rezoner je srpski seljak Todor Trajković, koji svoja zapažanja o svetu poverava dnevniku. Dok piše, Todor se često, praveći naivan, iščuđava zbog pojava koje su i u selu uzele maha: počev od novih medija, preko ženske emancipacije, do bele kuge, nove mode dečjih imena, migracija i politikanstva. Ova topla i duhovita priča o porodici i srpskom selu na mahove će nas zasmejati, ali i rastužiti. Za razliku od vašeg prethodnog epistolarnog romana „Pisma iz Srbije”, u ovoj novoj knjizi svoju tačku gledišta ne

Kultura

16.11.2018 u 23:45

Moj roman je polifonija glasova

Slovenačka književnica Mojca Kumerdej dobitnica je prestižne Prešernove nagrade za 2017. godinu, za roman „Hronosova žetva”, koji je u prevodu Ane Ristović objavila „Geopoetika”. Mojca Kumerdej bila je i gošća svog beogradskog izdavača na nedavno završenom 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. Njen novi roman je raskošna freska kraja 16. veka, na prostoru današnje Slovenije, i kako je to u predgovoru primetio Sašo Jerše, ova priča progovara o svakom vremenu, kao i o veri, sumnji i vlasti. Govori ona i o večitoj ljudskoj prirodi koja uvek zna šta je dobro, a šta nije, ali će lakše žrtvovati bližnjeg nego sebe zbog višeg cilja... Zbog čega je ovaj period slovenačke istorije zapostavljen? To je posledica kasnijih istorijskih interpretacija. U 16. veku ne može se govoriti o

Kultura

13.11.2018 u 13:28

Migracije, različiti svetovi

Sanja Nikolić, autorka romana „Sila i Soni u Berlinu”, novo je ime na srpskoj književnoj sceni upravo zbog toga što „iz prve ruke” progovara o svom migrantskom, berlinskom, iskustvu. Kao gošća svog izdavača LOM-a, bila je na nedavno završenom 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga, gde smo je i zatekli. Ljudi iz zemlje odlaze iz različitih razloga, ali se mora priznati da je jedno od najneobičnijih objašnjenja za napuštanje poznatog sveta potraga za pričom. – Iz statične atmosfere biblioteke, gde sam deset godina posle posla samo čitala, iz nekog svog večitog nezadovoljstva i ambicije, a zapravo u potrazi za pravom pričom, krenula sam u emigraciju. Po dolasku u Berlin počela sam da zapisujem ono što mi se dešavalo. Takvi događaji deo su ovog romana, razlozi su kojima Sanja Nikolić

Kultura

06.11.2018 u 22:27

Mali jezici neće nestati

Sećanje na maternji jezik nalik je na slobodu koju čovek oseća dok bez cipela korača travnjakom. Tako glavna junakinja romana „Mora da sam nekada hodala po mekoj travi” austrijske književnice Karoline Šuti, oseća svoj maternji jezik koji je zaboravila, ali koji čuva negde u podsvesti. Ona pokušava da se seti svog ranog detinjstva, svojih korena i svoje majke, koji su od nje dugo skrivani, i upušta se u potragu za svojim pravim identitetom. Konačno, ona sa svojom kćerkom putuje natrag do mesta iz kojeg potiče, u nadi da će proživeti makar deo iskustva koje je proživela njena majka. Knjiga „Mora da sam nekada hodala po mekoj travi” objavljena je u okviru projekta izdavačke kuće „Heliks” – „Spajanje: književna potraga za zajedničkim evropskim iskustvom”, a u razgovoru sa autorkom, koja je nedavno bila

Kultura

03.11.2018 u 13:00

Ko još na svetu zabranjuje balone

Svoje iskustvo Danca koji predaje na jednom švedskom univerzitetu i suočava se sa brojnim kontradiktornostima u mentalitetima dva naroda, pretočio je u literaturu Robert Zola Kristensen u romanu „Baloni su zabranjeni”. Ovu knjigu kod nas je sa danskog prevela Miroslava Nikolić, a objavila je izdavačka kuća „Albatros plus”. Robert Zola Kristensen bio je gost svog srpskog izdavača na nedavno završenom 63. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga. U ovom delu autor britkom satirom ruši naše iluzije o besprekorno uređenom švedskom društvu, a budući da je danska filmska kuća Zentropa otkupila prava za ekranizaciju knjige, možemo da očekujemo i film u duhu braće Koen u kojem čovek u najboljim godinama posmatra raspad svog naizgled sređenog života... Da li je zanimljivo viriti u „susedno

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević