Понедељак, 15.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

08.05.2018 у 22:00

Не морамо бити мрзитељи да бисмо знали шта је мржња

Као у заборављена времена, када се у редовима чекало за позоришне или концертне карте, пропраћено је и потписивање књига Јуа Несбеа, норвешког и светског бестселер аутора трилера, у књижари „Делфи” у београдском СКЦ-у. У издавачкој кући „Лагуна” кажу да је поводом Несбеовог доласка у Београд владало незапамћено интересовање читалаца. „Лагуна” је објавила укупно 16 Несбеових романа, а најновији је настао у оквиру пројекта „Хогарт Шекспир”, којем је Несбе приложио своју верзију „Магбета”. О слободном пењању, његовом чувеном детективу Харију Хулеу, бављењу музиком, природи злочина, разговарамо са Јуом Несбеом. Занимљиво је то што сте одмах по доласку у Београд отишли на слободно пењање у Топчидер. Да ли постоји нека сличност између писања и физичког савладавања успона, да ли је изазов

Култура

07.05.2018 у 15:30

Време када је уметност била начин живота

Београд у време новог музичког таласа, када није било шопинг молова, бахатих возача, девојака са лажним грудима, набилдованих мушкараца у уским мајицама, клинаца који се крсте у превозу и никада не уступају место старијим особама, мобилних телефона и друштвених мрежа, овековечен је на аналогним фотографијама Зорана Вујовића Вује, који је овим речима дочарао супротност те епохе у односу на нашу сиву свакодневицу. Ове фотографије, као сведочанства о осамдесетим годинама 20. века, када су уметност и музика били начин живота, када је одлазак у Кинотеку изједначаван са одласком у школу и када се свако борио за сопствени имиџ, налазе се сабране у књизи „Деца сребрне емулзије” (издање „Службеног гласника”). Вујина сећања приредио је Петар Јончић, уз текстове Зорана Костића Цанета, Бранка

Култура

06.05.2018 у 12:02

Време када је уметност била начин живота

Београд у време новог музичког таласа, када није било шопинг молова, бахатих возача, девојака са лажним грудима, набилдованих мушкараца у уским мајицама, клинаца који се крсте у превозу и никада не уступају место старијим особама, мобилних телефона и друштвених мрежа, овековечен је на аналогним фотографијама Зорана Вујовића Вује, који је овим речима дочарао супротност те епохе у односу на нашу сиву свакодневицу. Ове фотографије, као сведочанства о осамдесетим годинама 20. века, када су уметност и музика били начин живота, када је одлазак у Кинотеку изједначаван са одласком у школу и када се свако борио за сопствени имиџ, налазе се сабране у књизи

Култура

03.05.2018 у 22:00

За мене је најважнији филозофски лик мога оца

Књига личне преписке „Бранко Вукелић, Писма из тамнице”, члана обавештајне групе Рихарда Зоргеа, дописника „Политике” из Јапана, и његове супруге Јошико, вођена од 1941. до 1945 године, током његовог боравка у истражном затвору у Токију, а после пресуде на доживотну робију, у казнионици Абашири на северном острву Хокаидо, објављена је у „РТС издаваштву”. Књигу је приредио и превео с јапанског Хироши Јамасаки Вукелић. Сва писма Бранка Вукелића, њих 159, пренета су у целости, онако како су пристизала супрузи Јошико. Она је аутор предговора „О мом Бранку” који говори о њиховом познанству и зближавању, о обавештајном раду Зоргеове групе, о Вукелићевом хапшењу, а написала је и коментаре уз поједина писма. Због чега је ова књига важна за вас и вашу породицу? Мој отац Бранко Вукелић има

Култура

28.04.2018 у 22:00

Монтењ је као огледало сваке епохе

Мишел де Монтењ (1533–1592), окружен делима Платона, Цицерона, Овидија, Вергилија, Теренција, Плаута, усамљен је у свом замку писао есеје, у добу у којем су још вештице спаљиване на ломачама, док се ширио задах верске мржње између католика и калвиниста. Шеснаести век изнедрио је Леонардову генијалност, Макијавелијев цинични опортунизам; било је то време Микеланђела, Коперника, Кеплера, Шекспира, Сервантеса, али и тријумф празноверја, магије, неслободе, хаоса. Монтењ је стоички подносио тај век, и као човек васпитан у једноставности хуманистичког духа није желео да носи његове маске. Повукао се са дужности у парламенту Бордоа и посветио се својим

Култура

23.04.2018 у 22:39

Поновити предлагање кандидата за Национални савет

Представници седам репрезентативних уметничких удружења обратили су се у понедељак јавности у Народној скупштини Републике Србије, на иницијативу народне посланице Александре Чабраје, како би још једном оспорили груба законска огрешења у поступку предлагања чланова Националног савета за културу и покушали да спрече то да Скупштина Србије усвоји спорну збирну листу кандидата за овај савет. – Скупштински одбор за културу усвојио је спорну листу кандидата и поред тога што сам указивала на то да није легитимно да Координациони одбор уметничких удружења Министарству културе самоиницијативно предлаже чланове за Национални савет, већ да то право имају искључиво репрезентативна уметничка удружења – нагласила је Чабраја.

Култура

15.04.2018 у 22:00

Праве књижевне вредности не повинују се тренутку

Књижевни критичар и есејиста Марко Недић аутор је две нове књиге критичких текстова: „Повратак причи” (издање „Академске књиге”) и „Чарање и плетење приче” (издање „Филипа Вишњића”). Крајем прошле године добио је књижевну награду „Николај Тимченко”, коју додељује Задужбина „Николај Тимченко” из Лесковца, управо за књигу огледа „Чарање и плетење приче” посвећену тумачењу савремене српске прозе. Недић спада у ред најзначајнијих проучавалаца савремене српске прозе, којом се интензивно бави још од седамдесетих година прошлог столећа. О српској приповедачкој уметности објавио је до сада осам књига. Тематски распон Недићевих књижевноисторијских и

Култура

09.04.2018 у 22:00

Књижевни критичар у Хичкоковом заплету

Зоран Пауновић, један од наших најбољих преводилаца са енглеског језика, универзитетски професор у Новом Саду и Београду, књижевни критичар и есејиста, аутор је нове књиге есеја „Прозор у двориште” (издање „Геопоетике”) о енглеској, америчкој, па и српској књижевности. У овом делу Пауновић подробно анализирајући англосаксонску прозу, поезију и драму, успоставља везе између стваралаца различитих епоха, Шекспира, Вилијама Блејка, Бајрона, Дикенса, Џојса, Фокнера, Дона ДеЛила, Харолда Пинтера, Остера... Пред нашим очима смењују се различите поетике, другачија вредновања неких писаца, као што је Грејем Грин, и због тога што „критичари не воле писце који имају читаоце”. Чини се да је једна од важних литерарних линија коју повлачите у књизи есеја „Прозор у двориште” она успостављена између

Култура

05.04.2018 у 22:00

Да ли смо заборавили да пишемо пројекте

Независна културна сцена Србије представила је јуче у београдском Медија центру детаљну анализу резултата конкурса Секретаријата за културу Београда за 2018. годину, у сарадњи са Центром за емпиријске студије културе југоисточне Европе. Према овој студији, највећи део новца из градског буџета добила су удружења грађана, са чак 49,10 одсто од укупних средстава или 57.059.500 динара. Такође, према овој анализи, такозваним „сумњивим организацијама” подржано је на конкурсу 65 пројеката, док је пројеката укупно било 411. Под „сумњивим организацијама” овде се мисли на оне које нису регистроване за област културе, затим, на оне које су се као такве регистровале непосредно пред овај конкурс Секретаријата за културу или на оне које су се непосредно пред поменути конкурс пререгистровале тако

Култура

03.04.2018 у 22:00

Поништити конкурс за подршку пројектима у култури

Српски ПЕН центар, Асоцијација Независна културна сцена Србије, Српско књижевно друштво и Форум за културу Европског покрета у Србији, после разговора у оквиру округлог стола у Српском ПЕН центру, усвојили су захтеве: поништавање Конкурса града Београда за подршку пројектима у култури 2018, организовање јавне расправе о спровођењу кризног конкурса и о утврђивању критеријума овог конкурса, као и избора чланова комисија за конкурсе у култури. Међу захтевима је и објављивање комплетне документације о резултатима Конкурса за културу града Београда за подршку пројектима у култури 2018, као и наративних и финансијских извештаја пројеката подржаних на Конкурсу за културу града Београда 2017. године. Такође, затражена је и оставка градске секретарке за културу Ивоне Јевтић.

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

15.06.2026 у 02:05

Променљиво облачно и хладније, местимично с кишом

15.06.2026 у 01:49

Болнице у Француској имају посла због кокаина

15.06.2026 у 01:29

Бивши амерички обавештајац: циљ Кијева био да се заплаше грађани Донбаса

15.06.2026 у 01:16

Признање команданта НАТО-а уништило пропаганду против Москве

15.06.2026 у 00:59

Нови протест против Рамине владе и пројекта изградње одмаралишта

15.06.2026 у 00:54

Додик: Кад год се Немачка наоружавала Срби су страдали