Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

08.05.2018 u 22:00

Ne moramo biti mrzitelji da bismo znali šta je mržnja

Kao u zaboravljena vremena, kada se u redovima čekalo za pozorišne ili koncertne karte, propraćeno je i potpisivanje knjiga Jua Nesbea, norveškog i svetskog bestseler autora trilera, u knjižari „Delfi” u beogradskom SKC-u. U izdavačkoj kući „Laguna” kažu da je povodom Nesbeovog dolaska u Beograd vladalo nezapamćeno interesovanje čitalaca. „Laguna” je objavila ukupno 16 Nesbeovih romana, a najnoviji je nastao u okviru projekta „Hogart Šekspir”, kojem je Nesbe priložio svoju verziju „Magbeta”. O slobodnom penjanju, njegovom čuvenom detektivu Hariju Huleu, bavljenju muzikom, prirodi zločina, razgovaramo sa Juom Nesbeom. Zanimljivo je to što ste odmah po dolasku u Beograd otišli na slobodno penjanje u Topčider. Da li postoji neka sličnost između pisanja i fizičkog savladavanja uspona, da

Kultura

07.05.2018 u 15:30

Vreme kada je umetnost bila način života

Beograd u vreme novog muzičkog talasa, kada nije bilo šoping molova, bahatih vozača, devojaka sa lažnim grudima, nabildovanih muškaraca u uskim majicama, klinaca koji se krste u prevozu i nikada ne ustupaju mesto starijim osobama, mobilnih telefona i društvenih mreža, ovekovečen je na analognim fotografijama Zorana Vujovića Vuje, koji je ovim rečima dočarao suprotnost te epohe u odnosu na našu sivu svakodnevicu. Ove fotografije, kao svedočanstva o osamdesetim godinama 20. veka, kada su umetnost i muzika bili način života, kada je odlazak u Kinoteku izjednačavan sa odlaskom u školu i kada se svako borio za sopstveni imidž, nalaze se sabrane u knjizi „Deca srebrne emulzije” (izdanje „Službenog glasnika”). Vujina sećanja priredio je Petar Jončić, uz tekstove Zorana Kostića Caneta, Branka

Kultura

06.05.2018 u 12:02

Vreme kada je umetnost bila način života

Beograd u vreme novog muzičkog talasa, kada nije bilo šoping molova, bahatih vozača, devojaka sa lažnim grudima, nabildovanih muškaraca u uskim majicama, klinaca koji se krste u prevozu i nikada ne ustupaju mesto starijim osobama, mobilnih telefona i društvenih mreža, ovekovečen je na analognim fotografijama Zorana Vujovića Vuje, koji je ovim rečima dočarao suprotnost te epohe u odnosu na našu sivu svakodnevicu. Ove fotografije, kao svedočanstva o osamdesetim godinama 20. veka, kada su umetnost i muzika bili način života, kada je odlazak u Kinoteku izjednačavan sa odlaskom u školu i kada se svako borio za sopstveni imidž, nalaze se sabrane u knjizi

Kultura

03.05.2018 u 22:00

Za mene je najvažniji filozofski lik moga oca

Knjiga lične prepiske „Branko Vukelić, Pisma iz tamnice”, člana obaveštajne grupe Riharda Zorgea, dopisnika „Politike” iz Japana, i njegove supruge Jošiko, vođena od 1941. do 1945 godine, tokom njegovog boravka u istražnom zatvoru u Tokiju, a posle presude na doživotnu robiju, u kaznionici Abaširi na severnom ostrvu Hokaido, objavljena je u „RTS izdavaštvu”. Knjigu je priredio i preveo s japanskog Hiroši Jamasaki Vukelić. Sva pisma Branka Vukelića, njih 159, preneta su u celosti, onako kako su pristizala supruzi Jošiko. Ona je autor predgovora „O mom Branku” koji govori o njihovom poznanstvu i zbližavanju, o obaveštajnom radu Zorgeove grupe, o Vukelićevom hapšenju, a napisala je i komentare uz pojedina pisma. Zbog čega je ova knjiga važna za vas i vašu porodicu? Moj otac Branko

Kultura

28.04.2018 u 22:00

Montenj je kao ogledalo svake epohe

Mišel de Montenj (1533–1592), okružen delima Platona, Cicerona, Ovidija, Vergilija, Terencija, Plauta, usamljen je u svom zamku pisao eseje, u dobu u kojem su još veštice spaljivane na lomačama, dok se širio zadah verske mržnje između katolika i kalvinista. Šesnaesti vek iznedrio je Leonardovu genijalnost, Makijavelijev cinični oportunizam; bilo je to vreme Mikelanđela, Kopernika, Keplera, Šekspira, Servantesa, ali i trijumf praznoverja, magije, neslobode, haosa. Montenj je stoički podnosio taj vek, i kao čovek vaspitan u jednostavnosti humanističkog duha nije želeo da nosi njegove maske. Povukao se sa dužnosti u parlamentu Bordoa i posvetio se svojim

Kultura

23.04.2018 u 22:39

Ponoviti predlaganje kandidata za Nacionalni savet

Predstavnici sedam reprezentativnih umetničkih udruženja obratili su se u ponedeljak javnosti u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na inicijativu narodne poslanice Aleksandre Čabraje, kako bi još jednom osporili gruba zakonska ogrešenja u postupku predlaganja članova Nacionalnog saveta za kulturu i pokušali da spreče to da Skupština Srbije usvoji spornu zbirnu listu kandidata za ovaj savet. – Skupštinski odbor za kulturu usvojio je spornu listu kandidata i pored toga što sam ukazivala na to da nije legitimno da Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Ministarstvu kulture samoinicijativno predlaže članove za Nacionalni savet, već da to pravo imaju isključivo reprezentativna umetnička udruženja – naglasila je Čabraja.

Kultura

15.04.2018 u 22:00

Prave književne vrednosti ne povinuju se trenutku

Književni kritičar i esejista Marko Nedić autor je dve nove knjige kritičkih tekstova: „Povratak priči” (izdanje „Akademske knjige”) i „Čaranje i pletenje priče” (izdanje „Filipa Višnjića”). Krajem prošle godine dobio je književnu nagradu „Nikolaj Timčenko”, koju dodeljuje Zadužbina „Nikolaj Timčenko” iz Leskovca, upravo za knjigu ogleda „Čaranje i pletenje priče” posvećenu tumačenju savremene srpske proze. Nedić spada u red najznačajnijih proučavalaca savremene srpske proze, kojom se intenzivno bavi još od sedamdesetih godina prošlog stoleća. O srpskoj pripovedačkoj umetnosti objavio je do sada osam knjiga. Tematski raspon Nedićevih književnoistorijskih i

Kultura

09.04.2018 u 22:00

Književni kritičar u Hičkokovom zapletu

Zoran Paunović, jedan od naših najboljih prevodilaca sa engleskog jezika, univerzitetski profesor u Novom Sadu i Beogradu, književni kritičar i esejista, autor je nove knjige eseja „Prozor u dvorište” (izdanje „Geopoetike”) o engleskoj, američkoj, pa i srpskoj književnosti. U ovom delu Paunović podrobno analizirajući anglosaksonsku prozu, poeziju i dramu, uspostavlja veze između stvaralaca različitih epoha, Šekspira, Vilijama Blejka, Bajrona, Dikensa, Džojsa, Foknera, Dona DeLila, Harolda Pintera, Ostera... Pred našim očima smenjuju se različite poetike, drugačija vrednovanja nekih pisaca, kao što je Grejem Grin, i zbog toga što „kritičari ne vole pisce koji imaju čitaoce”. Čini se da je jedna od važnih literarnih linija koju povlačite u knjizi eseja „Prozor u dvorište” ona

Kultura

05.04.2018 u 22:00

Da li smo zaboravili da pišemo projekte

Nezavisna kulturna scena Srbije predstavila je juče u beogradskom Medija centru detaljnu analizu rezultata konkursa Sekretarijata za kulturu Beograda za 2018. godinu, u saradnji sa Centrom za empirijske studije kulture jugoistočne Evrope. Prema ovoj studiji, najveći deo novca iz gradskog budžeta dobila su udruženja građana, sa čak 49,10 odsto od ukupnih sredstava ili 57.059.500 dinara. Takođe, prema ovoj analizi, takozvanim „sumnjivim organizacijama” podržano je na konkursu 65 projekata, dok je projekata ukupno bilo 411. Pod „sumnjivim organizacijama” ovde se misli na one koje nisu registrovane za oblast kulture, zatim, na one koje su se kao takve registrovale neposredno pred ovaj konkurs Sekretarijata za kulturu ili na one koje su se neposredno pred pomenuti konkurs preregistrovale

Kultura

03.04.2018 u 22:00

Poništiti konkurs za podršku projektima u kulturi

Srpski PEN centar, Asocijacija Nezavisna kulturna scena Srbije, Srpsko književno društvo i Forum za kulturu Evropskog pokreta u Srbiji, posle razgovora u okviru okruglog stola u Srpskom PEN centru, usvojili su zahteve: poništavanje Konkursa grada Beograda za podršku projektima u kulturi 2018, organizovanje javne rasprave o sprovođenju kriznog konkursa i o utvrđivanju kriterijuma ovog konkursa, kao i izbora članova komisija za konkurse u kulturi. Među zahtevima je i objavljivanje kompletne dokumentacije o rezultatima Konkursa za kulturu grada Beograda za podršku projektima u kulturi 2018, kao i narativnih i finansijskih izveštaja projekata podržanih na Konkursu za kulturu grada Beograda 2017. godine. Takođe, zatražena je i ostavka gradske sekretarke za kulturu Ivone Jevtić.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević