Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Марина Вулићевић

Култура

28.01.2016 у 08:05

Шта је еротско у Андрићевом делу

Обично се сматра да у Андрићевој прози нема срећне везе између мушких и женских ликова, да су жене у свету мушког принципа мученице, а да је наш нобеловац у најбољем случају антрополошки песимиста. Међутим, студија проф. др Тихомира Брајовића „Грозница и подвиг, Огледи о еротској имагинацији у делу Иве Андрића” (издање београдске „Геопоетике”) феномен еротског у Андрићевом стваралаштву посматра из холистичке перспективе, целовитим виђењем људског бића, које обједињује наизглед супротне принципе духа и тела, свеца и страсника. Брајовић анализира слику приповедног света Андрићевих приповедака, новела и романа, доводећи их у везу са историјом и модерношћу европске филозофије и културе. Колико је за вас као тумача било важно ослањање на оно батајевско виђење целовитости људске природе,

Култура

25.01.2016 у 19:02

НИН-ова награда уручена Драгану Великићу

Престижна НИН-ова награда критике на најбољи роман на српском језику у 2015. години уручена је Драгану Великићу, за роман „Иследник” у издању „Лагуне”, на свечаности у Старом двору. Ово је иначе 62. НИН-ова награда по реду, а Великић је њом овенчан по други пут у својој књижевној каријери. Признање му је уручио министар културе и информисања Иван Тасовац, који је нагласио да је куриозитет то што се од ове године престижно НИН-ово признање додељује уз подршку Министарства културе.

Култура

25.01.2016 у 20:05

Младима је потребна подршка

„Постаћу снежна краљица, заледићу своје срце... Какав бих спортиста ја био када би постојале емоције код мене?... Само да ме не пита сутра... Ја као да сам изашао из романа Достојевског... Често сам много бесан, али много...”, различити су гласови јунака у поетско–прозном делу „(Не)питај ме како сам” Иване Лукић, нове добитнице награде „Политиког Забавника” за најбоље књижевно дело за младе, oбјављено у 2015. години. Ово престижно признање Ивани Лукић биће уручено данас у Скупштини града Београда, поводом обележавања 112 година „Политике”. Књигу „(Не)питај ме како сам” објавио је београдски „Креативни центар”, а вишегласју њених ликова заједнички су искреност, интелигенција, маштовитост, одважност, страх, веселост, утученост, успаниченост пред одговорношћу које носи одрастање. Сва та

Култура

18.01.2016 у 12:49

Драган Великић по други пут лауреат НИН-ове награде

Добитник НИН-ове награде критике за најбољи роман на српском језику у 2015. години је Драган Великић за дело „Иследник” у издању београдске „Лагуне”. Великић је иначе шездесет други добитник НИН-ове награде, на 65. годишњицу обновљеног недељника НИН. Познатом писцу ово је друго НИН-ово признање у каријери, којим је овенчан и 2007. године за роман „Руски прозор”. НИН-ова награда од ове године додељује се под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије.

Култура

12.01.2016 у 21:05

Лангов „Метрополис” праотац спота „Радио га га”

Када се сетимо Мадонине песме „Vogue” заправо је „видимо” као савршени, кратки, црно-бели филм, али малобројни заправо знају да је тај спот рано остварење редитеља Дејвида Финчера. Ову неправду, која се заборавом или незнањем, обично чини редитељима музичких спотова исправља студија историчара уметности, филмског критичара и новинара Петра Јончића „Музичке сликовнице осамдесетих” (издање „Службеног гласника”), која описује читаву индустрију видео-спотова осамдесетих година 20. века. Аутор анализира уметничке поступке, авангардне технике колажа – спајање слика логиком подсвесног, затим однос према женском телу, као и према модним, родним, сексуалним, политичким идентитетима, које су музички спотови покренули у оквиру популарне културе. Ова књига говори о позадини настанка

Култура

04.01.2016 у 22:31

Јужњачка застава-америчка свастика

Вестерни говоре о времену у Америци у којем су снимани више од било ког другог жанра који се не бави модерним добом, једна је од „теорија” Квентина Тарантина који је у фокусу медијске пажње због свог новог вестерна „Омражена осморка”. Овај филм иначе има три номинације за награду Златни глобус (проглашење је 10. јануара), и то за најбољи сценарио, за најбољу споредну женску улогу (Џенифер Џејсон Ли) и за најбољу музику (Енио Мориконе). Могло би се помислити да је „Омражена осморка” наставак претходног Тарантиновог вестерна „Ђангова освета” из 2012. године, по тематици расних трвења у Америци

Култура

26.12.2015 у 09:05

Херојска дипломатија Нушића и Ракића

Српска повест исприповедана у даху, кроз приче којима су узбудљивост и трагизам удахнуле суште животне чињенице, а повезала их тематика дипломатије у вртлогу историјских збивања, смештена је међу корице књиге Душка Лопандића „Време сјаја, време таме”, коју је објавио београдски „Архипелаг”. Душко Лопандић каријерни је дипломата који је, после четири године проведене у Лисабону, сада шеф српске мисије при Европској унији у Бриселу. Приче о дипломатским везама Србије са Европом у овом делу сежу до средњег века и ренесансе, од веза Србије са Византијом, преко старога Дубровника, затим устаничке Србије и њених вођа, до преломних тренутака уочи два светска рата. Војвода од Брољија рекао је да је дипломатија оно најбоље што је цивилизација могла да створи како би се избегло да сила уређује

Култура

21.12.2015 у 22:05

Зелено ће спасити свет

Многима омиљеној зеленој боји, данас неодвојивој од политике и идеологије очувања животне средине, водећи стручњак за историју боја и предавач историје западњачке симболике Француз Мишел Пастуро посветио је нову студију, после плаве и црне. Књигу „Историја једне боје: Зелена” објавио је „Службени гласник” у преводу Олгице Стефановић. Посматрајући повест зелене боје, Мишел Пастуро заправо посматра историјски развој људског друштва, културе, визуелних уметности, односа према моди и уређењу ентеријера, а посебно према начину производње зелене боје. Из ове, иначе, и богато илустроване књиге сазнајемо да стари Грци готово да нису „примећивали” зелене нијансе, али је зато за Римљане зелена била боја бујности и раста. Слично је симболизовала и код старих Египћана: плодност, рађање, младост, а

Култура

13.12.2015 у 11:31

Страх је феномен луксуза

Аутор књига „Филозофија рада”, „Филозофија зла”, „Филозофија досаде”, „Филозофија моде”, „Филозофија страха”, „Филозофија слободе” (издања „Геопоетике”) Лаш Фр. Х. Свенсен, норвешки је филозоф који је први пут боравио у Београду, у организацији Српског ПЕН центра и у оквиру манифестације „Недеља норвешке књижевности”. Наши страхови су симболични. Шта страх од смрти, болести, бола, рата, терориста... говоре о људској врсти? Ако се плашите значи да вам је стало до живота. Особа која се ничега не плаши њој ни до чега није ни стало. Рекао бих чак да је страх у неком смислу и користан. Међутим, његова штетност долази до изражаја у тренутку када почињемо да се плашимо погрешних ствари и то показујемо на погрешне начине. Са доласком на свет људи су врло рањива бића. Стога стално

Култура

08.12.2015 у 10:05

Светлост која мења поглед на свет

Нова књига Веселина Марковића „Светлост на води”, у издању београдског „Архипелага”, готово да је жанровски неодредљива због тога што се текстови садржани у њој налазе на граници путописа, есеја и прича. Али, оно што је овде заједничко различитим врстама књижевних израза јесте то што се односе на Норвешку, земљу у којој је аутор живео четири године, на њену природу, културу и људе. Веселин Марковић, поред осталог, добитник је Виталове награде за роман „Израњање”, а за роман „Ми различити” добио је Награду града Београда, признања „Бора Станковић” и „Матијевић”, док је нацрт тог романа добио стипендију „Борислав Пекић”. Веселин Марковић сада живи у Стразбуру. „Током првог норвешког лета осећао сам да нисам променио само земљу већ и начин на који гледам свет”, написали сте. Зашто је

Претходна Следећа

Почетна / Марина Вулићевић

16.06.2026 у 16:06

Хезболах: Иран тражи повлачење Израела из Либана у наредној фази преговора

16.06.2026 у 16:04

Гујон: Почињемо нови циклус сарадње са Комитетом за спољне везе Санкт Петербурга

16.06.2026 у 16:00

Ројтерс: Тесла доставила обмањујуће податке о безбедности возила регулаторима у ЕУ

16.06.2026 у 15:57

Трамп најавио могуће пооштравање санкција на руску нафту

16.06.2026 у 15:56

Хеликоптером превезени дете и мајка из Бањалуке у Београд

16.06.2026 у 15:53

Сремска Митровица добија модеран музеј сећања на страдале родољубе