Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.38
100.74	101.35	101.05
127	127.77	127.38

Kultura

28.01.2016 u 08:05

Šta je erotsko u Andrićevom delu

Obično se smatra da u Andrićevoj prozi nema srećne veze između muških i ženskih likova, da su žene u svetu muškog principa mučenice, a da je naš nobelovac u najboljem slučaju antropološki pesimista. Međutim, studija prof. dr Tihomira Brajovića „Groznica i podvig, Ogledi o erotskoj imaginaciji u delu Ive Andrića” (izdanje beogradske „Geopoetike”) fenomen erotskog u Andrićevom stvaralaštvu posmatra iz holističke perspektive, celovitim viđenjem ljudskog bića, koje objedinjuje naizgled suprotne principe duha i tela, sveca i strasnika. Brajović analizira sliku pripovednog sveta Andrićevih pripovedaka, novela i romana, dovodeći ih u vezu sa istorijom i modernošću evropske filozofije i kulture. Koliko je za vas kao tumača bilo važno oslanjanje na ono batajevsko viđenje celovitosti ljudske

Kultura

25.01.2016 u 19:02

NIN-ova nagrada uručena Draganu Velikiću

Prestižna NIN-ova nagrada kritike na najbolji roman na srpskom jeziku u 2015. godini uručena je Draganu Velikiću, za roman „Islednik” u izdanju „Lagune”, na svečanosti u Starom dvoru. Ovo je inače 62. NIN-ova nagrada po redu, a Velikić je njom ovenčan po drugi put u svojoj književnoj karijeri. Priznanje mu je uručio ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac, koji je naglasio da je kuriozitet to što se od ove godine prestižno NIN-ovo priznanje dodeljuje uz podršku Ministarstva kulture.

Kultura

25.01.2016 u 20:05

Mladima je potrebna podrška

„Postaću snežna kraljica, zalediću svoje srce... Kakav bih sportista ja bio kada bi postojale emocije kod mene?... Samo da me ne pita sutra... Ja kao da sam izašao iz romana Dostojevskog... Često sam mnogo besan, ali mnogo...”, različiti su glasovi junaka u poetsko–proznom delu „(Ne)pitaj me kako sam” Ivane Lukić, nove dobitnice nagrade „Politikog Zabavnika” za najbolje književno delo za mlade, objavljeno u 2015. godini. Ovo prestižno priznanje Ivani Lukić biće uručeno danas u Skupštini grada Beograda, povodom obeležavanja 112 godina „Politike”. Knjigu „(Ne)pitaj me kako sam” objavio je beogradski „Kreativni centar”, a višeglasju njenih likova zajednički su iskrenost, inteligencija, maštovitost, odvažnost, strah, veselost, utučenost, uspaničenost pred odgovornošću koje nosi odrastanje.

Kultura

18.01.2016 u 12:49

Dragan Velikić po drugi put laureat NIN-ove nagrade

Dobitnik NIN-ove nagrade kritike za najbolji roman na srpskom jeziku u 2015. godini je Dragan Velikić za delo „Islednik” u izdanju beogradske „Lagune”. Velikić je inače šezdeset drugi dobitnik NIN-ove nagrade, na 65. godišnjicu obnovljenog nedeljnika NIN. Poznatom piscu ovo je drugo NIN-ovo priznanje u karijeri, kojim je ovenčan i 2007. godine za roman „Ruski prozor”. NIN-ova nagrada od ove godine dodeljuje se pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije.

Kultura

12.01.2016 u 21:05

Langov „Metropolis” praotac spota „Radio ga ga”

Kada se setimo Madonine pesme „Vogue” zapravo je „vidimo” kao savršeni, kratki, crno-beli film, ali malobrojni zapravo znaju da je taj spot rano ostvarenje reditelja Dejvida Finčera. Ovu nepravdu, koja se zaboravom ili neznanjem, obično čini rediteljima muzičkih spotova ispravlja studija istoričara umetnosti, filmskog kritičara i novinara Petra Jončića „Muzičke slikovnice osamdesetih” (izdanje „Službenog glasnika”), koja opisuje čitavu industriju video-spotova osamdesetih godina 20. veka. Autor analizira umetničke postupke, avangardne tehnike kolaža – spajanje slika logikom podsvesnog, zatim odnos prema ženskom telu, kao i prema modnim, rodnim, seksualnim, političkim identitetima, koje su muzički spotovi pokrenuli u okviru popularne kulture. Ova knjiga govori o pozadini nastanka

Kultura

04.01.2016 u 22:31

Južnjačka zastava-američka svastika

Vesterni govore o vremenu u Americi u kojem su snimani više od bilo kog drugog žanra koji se ne bavi modernim dobom, jedna je od „teorija” Kventina Tarantina koji je u fokusu medijske pažnje zbog svog novog vesterna „Omražena osmorka”. Ovaj film inače ima tri nominacije za nagradu Zlatni globus (proglašenje je 10. januara), i to za najbolji scenario, za najbolju sporednu žensku ulogu (Dženifer Džejson Li) i za najbolju muziku (Enio Morikone). Moglo bi se pomisliti da je „Omražena osmorka” nastavak prethodnog Tarantinovog vesterna „Đangova osveta” iz 2012. godine, po tematici rasnih trvenja u Americi

Kultura

26.12.2015 u 09:05

Herojska diplomatija Nušića i Rakića

Srpska povest ispripovedana u dahu, kroz priče kojima su uzbudljivost i tragizam udahnule sušte životne činjenice, a povezala ih tematika diplomatije u vrtlogu istorijskih zbivanja, smeštena je među korice knjige Duška Lopandića „Vreme sjaja, vreme tame”, koju je objavio beogradski „Arhipelag”. Duško Lopandić karijerni je diplomata koji je, posle četiri godine provedene u Lisabonu, sada šef srpske misije pri Evropskoj uniji u Briselu. Priče o diplomatskim vezama Srbije sa Evropom u ovom delu sežu do srednjeg veka i renesanse, od veza Srbije sa Vizantijom, preko staroga Dubrovnika, zatim ustaničke Srbije i njenih vođa, do prelomnih trenutaka uoči dva svetska rata. Vojvoda od Broljija rekao je da je diplomatija ono najbolje što je civilizacija mogla da stvori kako bi se izbeglo da sila

Kultura

21.12.2015 u 22:05

Zeleno će spasiti svet

Mnogima omiljenoj zelenoj boji, danas neodvojivoj od politike i ideologije očuvanja životne sredine, vodeći stručnjak za istoriju boja i predavač istorije zapadnjačke simbolike Francuz Mišel Pasturo posvetio je novu studiju, posle plave i crne. Knjigu „Istorija jedne boje: Zelena” objavio je „Službeni glasnik” u prevodu Olgice Stefanović. Posmatrajući povest zelene boje, Mišel Pasturo zapravo posmatra istorijski razvoj ljudskog društva, kulture, vizuelnih umetnosti, odnosa prema modi i uređenju enterijera, a posebno prema načinu proizvodnje zelene boje. Iz ove, inače, i bogato ilustrovane knjige saznajemo da stari Grci gotovo da nisu „primećivali” zelene nijanse, ali je zato za Rimljane zelena bila boja bujnosti i rasta. Slično je simbolizovala i kod starih Egipćana: plodnost, rađanje,

Kultura

13.12.2015 u 11:31

Strah je fenomen luksuza

Autor knjiga „Filozofija rada”, „Filozofija zla”, „Filozofija dosade”, „Filozofija mode”, „Filozofija straha”, „Filozofija slobode” (izdanja „Geopoetike”) Laš Fr. H. Svensen, norveški je filozof koji je prvi put boravio u Beogradu, u organizaciji Srpskog PEN centra i u okviru manifestacije „Nedelja norveške književnosti”. Naši strahovi su simbolični. Šta strah od smrti, bolesti, bola, rata, terorista... govore o ljudskoj vrsti? Ako se plašite znači da vam je stalo do života. Osoba koja se ničega ne plaši njoj ni do čega nije ni stalo. Rekao bih čak da je strah u nekom smislu i koristan. Međutim, njegova štetnost dolazi do izražaja u trenutku kada počinjemo da se plašimo pogrešnih stvari i to pokazujemo na pogrešne načine. Sa dolaskom na svet ljudi su vrlo ranjiva bića. Stoga stalno

Kultura

08.12.2015 u 10:05

Svetlost koja menja pogled na svet

Nova knjiga Veselina Markovića „Svetlost na vodi”, u izdanju beogradskog „Arhipelaga”, gotovo da je žanrovski neodredljiva zbog toga što se tekstovi sadržani u njoj nalaze na granici putopisa, eseja i priča. Ali, ono što je ovde zajedničko različitim vrstama književnih izraza jeste to što se odnose na Norvešku, zemlju u kojoj je autor živeo četiri godine, na njenu prirodu, kulturu i ljude. Veselin Marković, pored ostalog, dobitnik je Vitalove nagrade za roman „Izranjanje”, a za roman „Mi različiti” dobio je Nagradu grada Beograda, priznanja „Bora Stanković” i „Matijević”, dok je nacrt tog romana dobio stipendiju „Borislav Pekić”. Veselin Marković sada živi u Strazburu. „Tokom prvog norveškog leta osećao sam da nisam promenio samo zemlju već i način na koji gledam svet”, napisali ste.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Marina Vulićević