Среда, 24.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

01.02.2017 у 09:17

Чорбуљак од покошене траве

Од нашег специјалног извештача Хобокен, Њу Џерси – На конференцији о Јасеновцу, одржаној у градићу Хобокену, у држави Њу Џерси, говорио је Гојко Рончевић који је као седмогодишњак био три месецa у дечјем логору Јастребарско 1942. године. Рончевић је рођен у селу Трстеница, 40 километара јужно од Загреба, у етнички чистом српском селу, као и већина села на Кордуну, са око 900 становника. Усташе су му убиле оца, мајку, сестру и два брата. – Усташка НДХ ставила је ван закона, без икаквих грађанских права Србе, Јевреје и Роме. Било је гесло: трећину Срба побити, трећину покрстити, трећину протерати. Започео је прогон и погром српског становништва. Прогонитељи нису били окупатори (Немци и Италијани), већ први суседи, усташе које су без икаквог повода нападале, пљачкале, убијале и палиле

Култура

31.01.2017 у 09:15

Сузе и беле птице поред камена Јасеновца у Њујорку

Од нашег специјалног извештача Њујорк – У Парку холокауста у Бруклину српска делегација поставила је венац на камену Јасеновца и Аушвица, у знак сећања на жртве страдале у логорима током Другог светског рата. На чистом простору, само у присуству птица које су се оглашавале изнад нас, дирљив и емотиван тренутак за све присутне: Берија Литучија, оснивача њујоршког Института за изучавање Јасеновца, Гидеона Грајфа, стручњака за Аушвиц, Ину Ставицки, председницу меморијалног Парка холокауста, Милана Милановића, амбасадора при УН, српске научнике, и посебно за преживеле логораше Јелену Радојичић и Гојка Рончевића који су целу породицу изгубили у логорима у НДХ.

Култура

30.01.2017 у 12:00

Ехо јасеновачких жртава

Од нашег извештача Хобокен, Њу Џерси – Изложба „Јасеновац – право на незаборав”, која је отворена у Њу Џерсију, поводом 75 година од оснивања овог логора на територији НДХ, није уперена ни против једног народа, религије ни државе, већ против фашистичких идеологија – пише на једном од плаката на поставци у изложбеном простору у Хобокену. Посетиоци могу да прочитају да је у Јасеновцу, од августа 1945. до априла 1945, убијено на стотине хиљада Срба, Јевреја и Рома, као и антифашиста других националности.

Култура

29.01.2017 у 12:52

Изложба „Јасеновац – право на незаборав” отворена у Америци

Од нашег специјалног извештача Њујорк, Њу Џерси – Ветерани који су преживели мучења у концентрационим логорима током Другог светског рата поздрављени су у седишту Уједињених нација у Њујорку где је уприличено свечано обележавање 27. јануара, Међународног дана холокауста. Генерални секретар УН Антонио Гутереш истакао је да о злочинима против човечности треба говорити у име оних који су изгубили животе у холокаусту, додајући да се заборав злочина спречава ширењем знања о том периоду, као и сећањем на настрадале жртве. Послата је порука о неопходности поштовања људских права и одговорности да се образовање о холокаусту прошири на цео свет, посебно на младе. Присутнима се обратио и Ноа Клегер (1926), који је причао о заробљеништву у Аушвицу и томе како је као новинар извештавао о питањима

Култура

26.01.2017 у 18:15

Изложба „Јасеновац – право на незаборав“ од сутра у Њујорку

Поводом 75 година од оснивања Јасеновца, у Њујорку ће сутра, 27. јануара, на Дан холокауста и Дан Св. Саве, бити отворена изложба која је најављена као највећа поставка о Јасеновцу приређена икада у иностранству. Изложбу „Истина о Јасеновцу – право на незаборав”, на којој ће бити изложено 180 паноа са текстовима Међународне експертске групе историчара, 25 скулптура вајара Љубише Манчића и Катарине Трипковић и 21 цртеж сликара Драгана Јеловца, аутентични предмети Меморијалног центра Доња Градина и књиге о овој тематици, организовали су Институт за холокауст из Израела и Институт за Јасеновац из Њујорка, уз подршку министарстава спољних послова Србије и Израела.

Култура

25.01.2017 у 08:30

Ћутање је вид отпора, а ућуткивање исказивање моћи

Ћутање није неки од речи испражњени простор, него је прогутана и промишљена реч, записала је својевремено Исидора Секулић. О том феномену ћутања као последњој одбрани смислене комуникације писала је Зорица Томић, професорка културологије на Филолошком факултету у Београду и некадашња амбасадорка Србије при Унеску, у својој новој студији под називом „Књига о ћутању” у издању „Чигоја штампе”. Књига је ушла у шири избор за награду „Никола Милошевић”. – Ћутање је један од најзанимљивијих комуникативних феномена. Оно је суптилно и неприметно плетиво комуникације. Иако верујемо да комуницирати значи пре свега говорити, ћутање је интегрални део комуникације. Оно може да има потпуно различита значења у зависности од контекста и комуникативних стандарда. Оно је и психолошки и

Култура

19.01.2017 у 18:00

Светислав Иван Петровић – заборављени српски Рудолф Валентино

Када је 1928. глумац Светислав Иван Петровић (1894–1962), који је изградио лепу међународну каријеру, дошао у посету Београду, изазвао је праву пометњу, готово хистерију у граду. Београђани су хитали да виде ову „сензацију”, најпопуларнију звезду из ових крајева. Тадашња штампа пренела је атмосферу са дочека: „Са свих страна Београда, као речна бујица, јуриле су београдске девојке да виде Светислава Петровића, гајећи у души потајну наду да ће се бар један његов ватрени поглед задржати на њима

Култура

12.01.2017 у 08:30

Узбуђено смо чекали прву публику

Новоустановљена награда која носи име по познатом новинару Небојши Поповићу биће уручена вечерас Светлани и Зорану Поповићу за допринос промоцији и критичком промишљању филмске уметности у 20 часова у Дворани културног центра Београда. Брачни пар који деценијама истрајно обогаћује нашу културу каже да награду прима с тугом и с поносом, јер су познатог аутора и уредника Небојшу Поповића (1958‒2015) лично познавали и ценили његов посвећени рад.

Култура

04.01.2017 у 22:30

НАТО фантоми у српској прози

У амбасади Србије у Лондону недавно је представљена књига „Духови круже Србијом: репрезентације историје и рата у књижевној имагинацији” Дејвида Нориса који од 1981. предаје на Катедри за славистику Универзитета у Нотингему. У овој књизи, која није преведена на српски, аутор се бавио ратним траумама у српској прози. Норис је аутор студија „Балкански мит – питања идентитета” и „Београд”, писао је о доживљају времена у прози Андрића и Црњанског, интертекстуалности у „Очевима и оцима” Слободана Селенића, слици града у „Горском вијенцу”, наративним формама у прози и на филму деведесетих година... Анализирали сте српску књижевност с краја 20. века коју прогоне авети историје и рата, али и новију прозу у којој се писци враћају тој тематици као незацељеним ранама? Током осамдесетих

Култура

28.12.2016 у 19:05

Увек смо између две ватре

Филм „Флафи” младе редитељке Милице Филиповски ушао је у десет најбољих краткометражних филмова приказаних ове године у Канади. Премијера је била 12. септембра на Међународном филмском фестивалу у Торонту, а редитељка се нада скорој премијери и у Србији. „Флафи” траје 24 минута и прати судбину трочлане породице која намерава да се одсели у Канаду. У овој канадско-српској копродукцији играју: Тамара Крцуновић, Срђан Милетић, Хелена Јаковљевић, Феђа Стојановић, Љиљана Стјепановић, Славен Дошло, Катарина Марковић, Славиша Чуровић и Никола Радуловић. – Филмом сам испричала личну причу, без политичке конотације. У филмовима о емиграцији махом видимо људе када дођу у нову земљу, како се сналазе и прилагођавају. А мени је при селидбама увек најтеже неколико дана пре самог одласка. Тада се

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

24.06.2026 у 22:10

Ђурић и министри спољних послова Уругваја, Аргентине и Сент Винсента и Гренадина: Србија улаже у стварање мостова са земљама Латинске Америке

24.06.2026 у 22:03

Брнабићева оштро одговорила Божовићу: Нема звучног топа, али им не смета да оптуже Вучића да је пуцао на грађане

24.06.2026 у 21:56

Теодора Костовић прошла у финале квалификација за Вимблдон

24.06.2026 у 21:55

Грађани Србије могу у Панаму без виза

24.06.2026 у 21:51

Фицо: Словачка неће учествовати у пакету помоћи НАТО-а за Кијев

24.06.2026 у 21:48

Бесент: Надам се да ће се Русија вратити долару