Utorak, 23.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.05	117.75	117.4
	102.45	103.07	102.76
	126.6	127.36	126.98

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Autor: Mirjana Sretenović

Kultura

01.02.2017 u 09:17

Čorbuljak od pokošene trave

Od našeg specijalnog izveštača Hoboken, Nju Džersi – Na konferenciji o Jasenovcu, održanoj u gradiću Hobokenu, u državi Nju Džersi, govorio je Gojko Rončević koji je kao sedmogodišnjak bio tri meseca u dečjem logoru Jastrebarsko 1942. godine. Rončević je rođen u selu Trstenica, 40 kilometara južno od Zagreba, u etnički čistom srpskom selu, kao i većina sela na Kordunu, sa oko 900 stanovnika. Ustaše su mu ubile oca, majku, sestru i dva brata. – Ustaška NDH stavila je van zakona, bez ikakvih građanskih prava Srbe, Jevreje i Rome. Bilo je geslo: trećinu Srba pobiti, trećinu pokrstiti, trećinu proterati. Započeo je progon i pogrom srpskog stanovništva. Progonitelji nisu bili okupatori (Nemci i Italijani), već prvi susedi, ustaše koje su bez ikakvog povoda napadale, pljačkale, ubijale i

Kultura

31.01.2017 u 09:15

Suze i bele ptice pored kamena Jasenovca u Njujorku

Od našeg specijalnog izveštača Njujork – U Parku holokausta u Bruklinu srpska delegacija postavila je venac na kamenu Jasenovca i Aušvica, u znak sećanja na žrtve stradale u logorima tokom Drugog svetskog rata. Na čistom prostoru, samo u prisustvu ptica koje su se oglašavale iznad nas, dirljiv i emotivan trenutak za sve prisutne: Berija Litučija, osnivača njujorškog Instituta za izučavanje Jasenovca, Gideona Grajfa, stručnjaka za Aušvic, Inu Stavicki, predsednicu memorijalnog Parka holokausta, Milana Milanovića, ambasadora pri UN, srpske naučnike, i posebno za preživele logoraše Jelenu Radojičić i Gojka Rončevića koji su celu porodicu izgubili u logorima u NDH.

Kultura

30.01.2017 u 12:00

Eho jasenovačkih žrtava

Od našeg izveštača Hoboken, Nju Džersi – Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav”, koja je otvorena u Nju Džersiju, povodom 75 godina od osnivanja ovog logora na teritoriji NDH, nije uperena ni protiv jednog naroda, religije ni države, već protiv fašističkih ideologija – piše na jednom od plakata na postavci u izložbenom prostoru u Hobokenu. Posetioci mogu da pročitaju da je u Jasenovcu, od avgusta 1945. do aprila 1945, ubijeno na stotine hiljada Srba, Jevreja i Roma, kao i antifašista drugih nacionalnosti.

Kultura

29.01.2017 u 12:52

Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” otvorena u Americi

Od našeg specijalnog izveštača Njujork, Nju Džersi – Veterani koji su preživeli mučenja u koncentracionim logorima tokom Drugog svetskog rata pozdravljeni su u sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku gde je upriličeno svečano obeležavanje 27. januara, Međunarodnog dana holokausta. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš istakao je da o zločinima protiv čovečnosti treba govoriti u ime onih koji su izgubili živote u holokaustu, dodajući da se zaborav zločina sprečava širenjem znanja o tom periodu, kao i sećanjem na nastradale žrtve. Poslata je poruka o neophodnosti poštovanja ljudskih prava i odgovornosti da se obrazovanje o holokaustu proširi na ceo svet, posebno na mlade. Prisutnima se obratio i Noa Kleger (1926), koji je pričao o zarobljeništvu u Aušvicu i tome kako je kao novinar

Kultura

26.01.2017 u 18:15

Izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav“ od sutra u Njujorku

Povodom 75 godina od osnivanja Jasenovca, u Njujorku će sutra, 27. januara, na Dan holokausta i Dan Sv. Save, biti otvorena izložba koja je najavljena kao najveća postavka o Jasenovcu priređena ikada u inostranstvu. Izložbu „Istina o Jasenovcu – pravo na nezaborav”, na kojoj će biti izloženo 180 panoa sa tekstovima Međunarodne ekspertske grupe istoričara, 25 skulptura vajara Ljubiše Mančića i Katarine Tripković i 21 crtež slikara Dragana Jelovca, autentični predmeti Memorijalnog centra Donja Gradina i knjige o ovoj tematici, organizovali su Institut za holokaust iz Izraela i Institut za Jasenovac iz Njujorka, uz podršku ministarstava spoljnih poslova Srbije i Izraela.

Kultura

25.01.2017 u 08:30

Ćutanje je vid otpora, a ućutkivanje iskazivanje moći

Ćutanje nije neki od reči ispražnjeni prostor, nego je progutana i promišljena reč, zapisala je svojevremeno Isidora Sekulić. O tom fenomenu ćutanja kao poslednjoj odbrani smislene komunikacije pisala je Zorica Tomić, profesorka kulturologije na Filološkom fakultetu u Beogradu i nekadašnja ambasadorka Srbije pri Unesku, u svojoj novoj studiji pod nazivom „Knjiga o ćutanju” u izdanju „Čigoja štampe”. Knjiga je ušla u širi izbor za nagradu „Nikola Milošević”. – Ćutanje je jedan od najzanimljivijih komunikativnih fenomena. Ono je suptilno i neprimetno pletivo komunikacije. Iako verujemo da komunicirati znači pre svega govoriti, ćutanje je integralni deo komunikacije. Ono može da ima potpuno različita značenja u zavisnosti od konteksta i komunikativnih standarda. Ono je i

Kultura

19.01.2017 u 18:00

Svetislav Ivan Petrović – zaboravljeni srpski Rudolf Valentino

Kada je 1928. glumac Svetislav Ivan Petrović (1894–1962), koji je izgradio lepu međunarodnu karijeru, došao u posetu Beogradu, izazvao je pravu pometnju, gotovo histeriju u gradu. Beograđani su hitali da vide ovu „senzaciju”, najpopularniju zvezdu iz ovih krajeva. Tadašnja štampa prenela je atmosferu sa dočeka: „Sa svih strana Beograda, kao rečna bujica, jurile su beogradske devojke da vide Svetislava Petrovića, gajeći u duši potajnu nadu da će se bar jedan njegov vatreni pogled zadržati na njima

Kultura

12.01.2017 u 08:30

Uzbuđeno smo čekali prvu publiku

Novoustanovljena nagrada koja nosi ime po poznatom novinaru Nebojši Popoviću biće uručena večeras Svetlani i Zoranu Popoviću za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti u 20 časova u Dvorani kulturnog centra Beograda. Bračni par koji decenijama istrajno obogaćuje našu kulturu kaže da nagradu prima s tugom i s ponosom, jer su poznatog autora i urednika Nebojšu Popovića (1958‒2015) lično poznavali i cenili njegov posvećeni rad.

Kultura

04.01.2017 u 22:30

NATO fantomi u srpskoj prozi

U ambasadi Srbije u Londonu nedavno je predstavljena knjiga „Duhovi kruže Srbijom: reprezentacije istorije i rata u književnoj imaginaciji” Dejvida Norisa koji od 1981. predaje na Katedri za slavistiku Univerziteta u Notingemu. U ovoj knjizi, koja nije prevedena na srpski, autor se bavio ratnim traumama u srpskoj prozi. Noris je autor studija „Balkanski mit – pitanja identiteta” i „Beograd”, pisao je o doživljaju vremena u prozi Andrića i Crnjanskog, intertekstualnosti u „Očevima i ocima” Slobodana Selenića, slici grada u „Gorskom vijencu”, narativnim formama u prozi i na filmu devedesetih godina... Analizirali ste srpsku književnost s kraja 20. veka koju progone aveti istorije i rata, ali i noviju prozu u kojoj se pisci vraćaju toj tematici kao nezaceljenim ranama? Tokom osamdesetih

Kultura

28.12.2016 u 19:05

Uvek smo između dve vatre

Film „Flafi” mlade rediteljke Milice Filipovski ušao je u deset najboljih kratkometražnih filmova prikazanih ove godine u Kanadi. Premijera je bila 12. septembra na Međunarodnom filmskom festivalu u Torontu, a rediteljka se nada skoroj premijeri i u Srbiji. „Flafi” traje 24 minuta i prati sudbinu tročlane porodice koja namerava da se odseli u Kanadu. U ovoj kanadsko-srpskoj koprodukciji igraju: Tamara Krcunović, Srđan Miletić, Helena Jakovljević, Feđa Stojanović, Ljiljana Stjepanović, Slaven Došlo, Katarina Marković, Slaviša Čurović i Nikola Radulović. – Filmom sam ispričala ličnu priču, bez političke konotacije. U filmovima o emigraciji mahom vidimo ljude kada dođu u novu zemlju, kako se snalaze i prilagođavaju. A meni je pri selidbama uvek najteže nekoliko dana pre samog odlaska.

Prethodna Sledeća

Početna / Mirjana Sretenović

23.06.2026 u 11:15

Ćerka Veljka Mališića u strukturama blokadera na Medicinskom fakultetu

23.06.2026 u 11:11

Studenti arhitekture iz celog sveta dobijaju priliku da svoje ideje pokažu na Ekspu 2027

23.06.2026 u 11:10

Tajfun Mekala juri ka Filipinima

23.06.2026 u 11:09

Petković zadovoljan posle preokreta Alžira protiv Jordana

23.06.2026 u 11:07

Lavrov: Rusija će zaštititi Belorusiju u slučaju spoljne agresije

23.06.2026 u 11:04

Požar iz Crne Gore prešao na teritoriju Hrvatske