Четвртак, 25.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.95	103.57	103.26
	126.99	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

09.11.2016 у 08:50

Љубавници у замци Сеула

Роман чији су главни протагонисти чешки супружници, који врхунац своје брачне кризе доживљавају усред шпијунске афере између две Кореје, написала је Чехиња Маркета Хејкалова, гошћа на управо завршеном Сајму књига у Београду. Њен роман „Рујни зраци северног сунца” на српском је објавио Клио, у преводу Владана Матића. Хејкалова, која је и есејиста, преводилац, члан међународног борда ПЕН центра, издавач, стручњак на финску књижевност, у новој књизи одлучила се за шпијунски роман чији протагонисти откривају да свет није скуп представа кроз које су се до тада кретали у ритму свакодневних навика. Приликом представљања књиге, писац Вуле Журић је рекао да нисмо детаљно упознати с оним шта се дешава у чешкој савременој књижевности, од тренутка када је она престала да буде књижевност која се

Култура

03.11.2016 у 07:40

Наш стид од опанака обиће нам се о главу

Памтим када сам осамдесетих година пролазио Врачаром, није било улице ни подрума у којима се не би чула свирка неког бенда. Данас тражим такав звук, али тога више нема. Млади можда немају могућности или не виде сврху бављења музиком – рекао је композитор Владимир Граић на панел дискусији у Српској академији наука и уметности, коју је организовао Међународни музички центар „Maestro international” на тему афирмације квалитетног музичког стваралаштва Србије.

Култура

27.10.2016 у 13:43

Најбољи издавачи „Клио” и „Лагуна”

Награду за издавача године деле издавачке куће „Клио” и „Лагуна”, одлучио је жири 61. Међународног београдског сајма књига. У образложењу жирија који је радио у саставу: проф. др Драган Симеуновић, председник, мр Милица Лилић, проф. Слободан Кањевац, Драгана Ковачевић и Слободан Зубановић наведено је да „Клио” већ годинама спада у ред наших најплоднијих, и по издавачком дијапазону, као и по објављеним садржајима, најквалитетнијих издавача. „'Клио' је направио значајан искорак у смеру још динамичније и селективније издавачке продукције, још више тежећи него раније актуелним садржајима из домена књижевности, науке и уметности.

Култура

26.10.2016 у 14:05

Волим изазове и често их изазивам

48. БЕМУС Пијаниста Ратимир Мартиновић извешће вечерас у Скупштини града (20 ч.) целокупан клавирски опус Василија Мокрањца. Овог професора на новосадској музичкој академији у 2017. очекују концерти и рад у жиријима на такмичења у Италији, Мексику, Немачкој, САД, Пољској и Кини, а радиће и на промоцији музике Василија Мокрањца у Европи, САД и Русији. Наш саговорник је и директор Фондације Василије Мокрањац, основане пре два дана, која има за циљ утемељење награда са његовим именом, штампање нота, снимање и промоције ЦД издања, концерте.

Култура

13.10.2016 у 22:00

Зашто гласање на факултетима треба да буде јавно

Културна јавност ових дана бурно је реаговала због чињенице да два угледна ванредна професора Иван Меденица са Факултета драмских уметности и Љиљана Благојевић са Архитектонског факултета нису изабрана у звање редовног професора, о чему је наш лист писао ове недеље. Академик Бранислав Митровић председавао је комисијом која је написала предреферат којим се потврђује да др Љиљана Благојевић испуњава услове за редовног професора на архитектури. Да би се конкурс расписао било је потребно шест гласова подршке са њене матичне катедре. Тајним гласањем професорка Благојевић добила је пет гласова подршке, с тим да нико није образложио свој негативан глас. Потом је реаговало 12 од укупно 18 редовних професора овог факултета, који су поднели иницијативу да се распише конкурс...

Култура

11.10.2016 у 17:49

Браћа Савић – српска браћа Лимијер

У време када је у свету био популаран роман „Пут око света за 80 дана” Жила Верна, директор београдског „Малог журнала” Пера Савић опкладио се 1910. године да ће да пошаље свог човека да обиђе свет. Платиће му пут, а овај ће из сваког града да шаље чланке и новитете за његове новине. Креће тако новинар Милорад Рајчевић да обилази Италију, Швајцарску, Енглеску, Немачку, Јапан, Кореју, Кину, Тајланд, Бурму, Индију, Персију, Арабију, Сахару, Египат, Турску, Грчку, Румунију и Бугарску. На повратку са пута, код Гроцке, дочекују га музика, окићени фијакери; читава парада. Тако је Милорад Рајчевић ушао у Београд. Пера Савић један је од напредне браће Савић из Шапца. Његов отац Милан, председник шабачког суда, који је завршио права у Бечу, отац петорице синова и ћерке, послао је наследнике у

Култура

09.10.2016 у 21:00

Архитекта Љиљана Благојевић дели судбину Ивана Меденице

Вест да Иван Меденица пре два дана није прошао избор у звање редовног професора на Факултету драмских уметности изазвала је бурне реакције у медијима и на друштвеним мрежама, а колеге са ФДУ-а упутиле су писмо јавности где изражавају подршку овом познатом позоришном критичару, уметничком директору Битефа, којег су студенти у анкетама изабрали за најбољег професора. У писму је наведено да стручне референце Ивана Меденице превазилазе критеријуме за избор у звање редовног професора и да је овакав резултат гласања последица личних анимозитета и сујета. У писму које су потписали: редовни професори на ФДУ Јанко Баљак, Дарко Бајић, Милош Павловић, Драган Веселиновић...

Култура

08.10.2016 у 09:15

Разлика између листопада и октобра

„Ако одем у хрватску продавницу и пазим да ли ћу да изговорим реч „тисућа” или „хиљада”, ја више нисам слободан човек. Или ако у Београду кажем „листопад” уместо „октобар”. Трагедија у Југославији довела је до тога да нам је отета слобода да говоримо и мислимо слободно – рекао је прексиноћ Вук Перишић, правник и преводилац из Хрватске, на трибини „Ко коме краде језик”, у оквиру дводневне конференције „Језици и национализми”, одржаној у крцатом Центру за културну деконтаминацију. Ако би нам неко рекао да је цела трагедија са Југославијом била само ружан сан, наставио је Перишић, и да ће све бити као пре, „ја се и тада нећу излечити од сталног опреза јесам ли употребио ову или ону варијанту”. – Замислите кад би у Француској забранили неке речи, па кад чујете како неко говори, кажете

Култура

04.10.2016 у 16:15

Зашто Предић није насликао „Сеобу Срба”

Нова сезона рада Дома Јеврема Грујића – Музеја историје, уметности и дипломатије, који се налази у Светогорској 17, биће отворена изложбом „Још један поглед на Уроша Предића” – избор дела из фонда Народног Музеја Панчево, аутора Димитрија Јованова, кустоса и историчара уметности. Поставку ће отворити министар културе и информисања Владан Вукосављевић у уторак у 18 часова, а посетиоци могу да је погледају до четвртог новембра, и то четвртком и петком од 15 до 20 часова са вођеном туром у 17 часова, а суботом и недељом од 11 до 16 часова са вођењем у подне. Овом приликом биће изложено 24 дела нашег великог сликара – 22 долазе из Панчевачког музеја, док су два дела део збирке Дома Грујића. Међу њима су портрети брачног пара Љубице и Ђоке Хаџи-Павловић (оба из 1930. године), парадни

Култура

27.09.2016 у 21:05

Да ли су књижевне вечери досадне

„Моја издавачка кућа не организује ни књижевне вечери зато што су оне досадне” – рекао је Владислав Бајац, директор издавачке куће „Геопоетика” на трибини „Савремена европска књижевност у преводу: коме и о чему пишу писци данас”. Ова дебата одржана је у просторијама Информационог центра Европске уније, Краља Милана 7, у организацији Народне библиотеке Србије, поводом Европског дана језика, 26. септембра. Модератор је била Милена Ђорђијевић, која је подстицајним питањима усмеравала разговор, а тема се врло брзо проширила и на то како читаоцима данас представити књижевност. Бајац је додао да не може да се измисли „топла вода” када се организује промоција књиге

Претходна Следећа

Почетна / Мирјана Сретеновић

25.06.2026 у 02:40

Бразил убедљив против Шкотске за прво место

25.06.2026 у 02:22

Лавров: САД желе да купе европски део „Северног тока“

25.06.2026 у 01:59

Топло, температуре до 35 степени

25.06.2026 у 01:48

Пожар у дата центру у Њу Делхију, клијенти страхују за податке

25.06.2026 у 01:24

Урушила се литица код плаже Бијариц, пронађено тело жене

25.06.2026 у 01:08

Око 90 оваца погинуло од удара грома у планини код Крашјег Врха