Нова комисија одлучује о раду Љиљане Благојевић

Универзитетски омбудсман Бранко Ракић, редовни професор на Правном факултету у Београду, тренутно има око 80 тзв. „живих” предмета које решава, а значајан број њих тиче се избора професора у више звање на факултетима. Још 2011. тражио је од управе универзитета да се правила боље поставе и да гласањe за научна звања будe јавнo, као што je на појединим факултетима. И поново ће, каже, то да учини.

Омбудсман је посредовао и поводом жалбе др Љиљане Благојевић са Архитектонског факултета која у јуну није изабрана у звање редовног професора због недовољног броја позитивних гласова са своје катедре на тајном гласању. Зашто је катедра није подржала – ни тада ни сада није желела да коментарише. Потом је расписан конкурс за ванредног професора, на који се није јавила јер њен предреферат није писан за ту област. Недавно је формирана нова комисија и опет расписан конкурс за наставника (доцента, ванредног или редовног професора), на који је предaла документа.

Омбудсман наглашава да декану архитектуре Владану Ђокићу није било спорно да треба да се распише конкурс, било је само питање за коју област и за које звање. Истиче да добра воља постоји и додаје да ће вероватно опет бити тајно гласање, с том разликом да ће гласати цело наставно веће, а не само катедра, као први пут. Овде је, сматра Ракић, више реч о лошим прописима, то јест о тајном гласању где не мора да се образложи негативан глас.

Професор Ракић даље наводи да има случајева да неко не може да напредује у више звање јер му је пронађено да при избору у ранија звања није имао одређене бодове, али у то време, како каже, није био исти начин бодовања који се данас тражи. – То би било толико сулудо као када би мени неко ретроактивно рекао да нисам положио веронауку у основној школи и да ми се зато сада не признаје основна школа – истиче омбудсман.

Предреферат за Љиљану Благојевић у јуну је написао професор емеритус Бранислав Митровић који за наш лист каже да је срећа за факултет да има такав профил професора који може да покрива више области у савременој архитектури.

– Реч је о изузетном кандидату који је виђен у најелитнијим архитектонским срединама и педагошким установама у свету. Могли бисмо да претпоставимо да студенти баш и не желе да подрже тако захтевног професора, а управо они су јој дали подршку, као и 130 архитеката који раде широм света. На моје дописе нико није одговорио, сем омбудсмана који је реаговао на један, за мене изненађујући, начин јер овде више и не рачунате да ће неко да брине туђу бригу – каже Бранислав Митровић.

Према његовим речима, актуелна ситуација у фокус не ставља толико конкретну личност, колико међуљудске односе.

– Ја могу некога да волим или не волим, али ако сам врхунски професионалац, не могу да подривам оно што је моја делатност. Неизбор колегинице је сакривање иза тајног гласања где без образложења негирате квалитет. Тиме показујемо да су наши критеријуми и пориви веома дискутабилни и шаљемо лошу поруку младима. Показали смо помањкање расположења да се ствар реши унутар факултета. Да не изађе дух из боце. Професорки је мање потребан факултет, колико је она потребна факултету – сматра Митровић. Подсећа да су рецензенти њене књиге „Модернизам у Србији”, у издању познатог „МИТ преса”, Кенет Фремптон и Лебеус Вудс, вероватно најзначајнији критичари данашњице.

– Две трећине редовних професора са факултета подржало је нашу колегиницу која је показала да је толерантна да заборави све што је било и да уђе у поновно вредновање. Комисија је квалитетна и чекамо њене резултате – истиче овај професор емеритус. Сматра да су овде научни резултати математички јасни и да не могу да буду питање укуса.