Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Мирјана Сретеновић

Култура

11.11.2020 у 08:30

Швајцарци о Србима

Швајцарски професор права, политичар и књижевник Вирџил Росел, творац данашњег швајцарског Грађанског законика, написао је о српском народу песму с насловом „Србима”, која почиње стихом: „Волим ја херојски, мали народ тај”. На њега, између осталих, подсећа публициста Живко Марковић у двојезичној књизи „Швајцарци о Србима” за коју тренутно тражи издавача. Марковић 30 година живи у Швајцарској, припрема још неколико дела, а написао је књиге „Срби у Швајцарској (Српски студенти – од 1863. до 1918)”, и „Срби у Швајцарској (1914‒1918, удружења и појединци)”. ‒ Књига „Швајцарци о Србима” садржи најбоље есеје о српској епској поезији (Пол Фор, Вирџил Росел, Пол Зајпел), досад непознати путопис швајцарске лекарке Марије де Ружијечке, која је прошла албанску голготу са српском војском и

Култура

22.10.2020 у 20:15

Разложни гласови су се изгубили у медијској хистерији

Последњих деценија споменици историјским личностима у Србији постали су предмет подела јавности на естетском, али чини се више на политичком нивоу. Историја памти разне примере око којих се домаћа јавност ускомешала и некад „истерала своје”. Познато је оспоравање постављања Мештровићевог Победника на Теразијама са моралног и уметничког аспекта. Споменик Вуку Караџићу, рад вајара Ђорђа Јовановића из 1932. године, требало је да буде постављен у Универзитетском парку у Београду, али су градске власти процениле да је био превелик за то место. После неколико година нашао се у Парку Ћирила и Методија, окренут према улици, што је наљутило аутора. Стручна јавност је последњих година реаговала против естетике споменика Николи Тесли на београдском аеродрому, цару Николају у Улици краља Милана у

Култура

15.10.2020 у 09:50

Вредно је радио је на приближавању култура

У кругу породице, пријатеља, сарадника и поштовалаца дела Горана Паскаљевића, јуче је у Југословенској кинотеци одржана комеморација овом познатом редитељу, аутору филмова „Посебан третман”, „Варљиво лето 68”, „Време чуда”, „Танго аргентино”, „Туђа Америка”, „Буре барута”, „Како је Хари постао дрво”, „Оптимисти”, „Земља богова” и других, чију је ретроспективу филмова приредио музеј МОМА у Њујорку 2008. године. На комеморацији су, између осталих, били: Мира Бањац, Бранка Петрић, Слободан Шијан, Горан Марковић, Зоран Кики Лесендрић, Млађан Динкић... „Паскаљевићева дела пуна су емоција, емпатије, хумора и лирике”, нагласила је глумица Светлана Цеца Бојковић, која је своју прву улогу одиграла у његовом филму „Пас који је волео возове”. – Био је чудесан филмски аутор богатог дела.

Култура

12.10.2020 у 20:10

Култ краља Милутина и кнеза Лазара у руској цркви

Којим путевима сe српска литургијска поезија у част српских светаца преселила у руску цркву, дуги низ година истраживала је др Ана Рашковић у архивама Русије и Ватикана. Службе српским светима, према њеним речима, које неспорно спадају у најзначајнија дела српске средњовековне књижевности, дубоко су узидане у темељ нашег националног идентитета и, посредством музике као свог најприроднијег пута, преносиле су се широм православне васељене. У сеоби српских култова у Русију, која почиње још крајем 14. века, покренут је интензиван процес културне размене између два блиска православна народа. Управо у руској средини између 16. и 19. века настају најбројнији записи песама у част српских светих. На иницијативу недавно преминулог академика Димитрија Стефановића, за којег Ана Рашковић каже да је

Култура

05.10.2020 у 20:15

О Шекспировом политичком катехизису

Још од почетка стручне каријере Коста Чавошки је, поред права, велику пажњу посвећивао политичкој филозофији. То је био разлог што је још 1975. објавио књигу посвећену Карлу Поперу и његовој филозофији отвореног друштва. Потом је написао опсежну студију о Џону Локу, a недавно је објавио књигу„Политичка филозофија у Шекспировим драмама” у издању „Катене мунди”. ‒ Мене су, иначе, увек привлачили велики историчари, мислиоци и песници, па сам тако 2001. био коаутор књиге посвећене апсолутној и ублаженој правди у Есхиловој „Орестији”. И пре него што сам почео да проучавам Шекспирове драме, знао сам да је реч, поред осталог, и о великом мислиоцу. Његова духовна снага огледала се у далекосежним политичким замислима како његовог тако и сваког времена пре и после њега. За све то било је

Култура

03.10.2020 у 17:24

Одржан велики школски час о Јасеновцу

Крагујевац – Јединствен сусрет ученика Прве крагујевачке гимназије и преживелих логораша који су као седмогодишњаци били у логору у НДХ за време Другог светског рата догодио се прекјуче у Музеју „21. октобар”. Разговор саговорника које дели седам деценија протекао је у преношењу искустава и порука будућим генерацијама. Тиме је затворена изложба „Јасеновац – право на незаборав” у овом музеју, коју је видело 3.000 посетилаца. Србољуб Живановић, некада професор на Лондонском универзитету, форензичар и антрополог, говорио је ђацима како је 1964. учествовао у комисији која је ископавала масовне гробнице у Јасеновцу. – Тамо је убијено више од 700.000 Срба, 23.000 Јевреја и 80.000 Рома. То је потврдила Међународна комисија за утврђивање истине о Јасеновцу са седиштем у Лондону. Комисија је

Култура

01.10.2020 у 22:00

Антика је свуда око нас

Од грчке и римске прошлости раздвајају нас епохе и векови, а антика је и даље у нашој свакодневици више него жива и присутна. Осим учења латинског језика у гимназијама и популарних књига грчких митова, антику најчешће срећемо на улици: на рекламама и фирмама, у називима угоститељских и услужних објеката ‒ наводи Лада Стевановић у недавно објављеној књизи „Антика и ми(т), преиспитивање доминантних токова рецепције антике”. Лада Стевановић (Фото: лична архива) Ауторка књиге, виша научна сарадница у Етнографском институту САНУ, дипломирала је класичне науке на Филозофском факултету у Београду, докторирала у Љубљани на смеру за антропологију античких светова. ‒ Нарочито је упадљив број издавачких кућа код нас, а и у свету, које у свом називу имају неки грчку реч. Па

Култура

30.09.2020 у 14:00

Oдлазак Исидоре Жебељан

После дуге болести преминула је Исидора Жебељан, једна од најзначајнијих српских композиторка, редовна чланица САНУ, чија музика је извођена широм света. Исидора Жебељан рођена је у Београду 1967. Дипломирала је на Факултету музичке уметности у класи Властимира Трајковића, где је од 2002. радила као професор композиције. За своја дела добила је важна признања у земљи и у иностранству, међу којима је и Мокрањчева награда. Изабрана је за члана САНУ 2006, а за члана Светске академије уметности и наука 2012. Њена музика извођена је у Великој Британији, Италији, Холандији, Аустрији, Француској, САД... Берлински часопис „Der Freitag” изабрао је Исидору Жебељан за једну од десет најперспективнијих јавних личности на свету за 2009. годину. Као прва јавна личност са Балкана 2014. добила је

Култура

25.09.2020 у 21:12

Преминуо Горан Паскаљевић

Прослављени српски филмски редитељ Горан Паскаљевић преминуо је у 74. години, јавио је РТС, подсетивши да је наш познати аутор оставио дубок траг у кинематографији остварењима „Варљиво лето '68”, „Буре барута”, „Време чуда”, „Танго аргентино”, „Туђа Америка”. Режирао је и први филм у индијско-српској копродукцији „У земљи богова”. Горан Паскаљевић дипломирао је филмску режију на Прашкој академији.

Култура

07.09.2020 у 20:55

Отворена изложба „Јасеновац – право на незаборав”

Крагујевац – У спомен-парку Шумарице, у Музеју „21. октобар” у Крагујевцу јуче је отворена највећа изложба о Јасеновцу у Србији после Другог светског рата под називом „Јасеновац – право на незаборав”. Велики школски час о Јасеновцу одржан је на платоу испред овог музеја. Изложбу је отворио министар спољних послова Ивица Дачић рекавши да не постоји оправдање за одсуство сећања на јасеновачке жртве, додајући да је заборав злочина нови злочин. – Изложба је покушај да страхоте Јасеновца буду представљене свим заинтересованима. Сећање на жртве је наша обавеза. Уколико не негујемо културу сећања и нисмо на опрезу ризикујемо да нам се понови историја. И они бројеви жртава које Хрвати помињу, покушавајући да их смање, ужасни су и велики – казао је Дачић, подсетивши да су у Јасеновцу убијена

Претходна Следећа

2
3
4
5
6
7
8
9
10

Почетна / Мирјана Сретеновић

22.06.2026 у 12:10

Фицу упућен позив да избегава сусрете са Зеленским

22.06.2026 у 12:08

Седница Скупштине Београд у четвртак, на дневном реду и предлог измене буџета Града

22.06.2026 у 12:05

у Поречу у експлозији плинске боце повређена старија женска особа

22.06.2026 у 12:03

Ронилац пронашао пиштољ на дну мора код Кавале

22.06.2026 у 12:02

Вучић: Још 2021. у Давосу сам схватио да ништа у будућности неће бити исто

22.06.2026 у 12:01

Ухапшена тројица осумњичених за кријумчарење миграната преко Дрине