Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.75	117.39
102.16	102.77	102.47
126.3	127.06	126.68

Kultura

11.11.2020 u 08:30

Švajcarci o Srbima

Švajcarski profesor prava, političar i književnik Virdžil Rosel, tvorac današnjeg švajcarskog Građanskog zakonika, napisao je o srpskom narodu pesmu s naslovom „Srbima”, koja počinje stihom: „Volim ja herojski, mali narod taj”. Na njega, između ostalih, podseća publicista Živko Marković u dvojezičnoj knjizi „Švajcarci o Srbima” za koju trenutno traži izdavača. Marković 30 godina živi u Švajcarskoj, priprema još nekoliko dela, a napisao je knjige „Srbi u Švajcarskoj (Srpski studenti – od 1863. do 1918)”, i „Srbi u Švajcarskoj (1914‒1918, udruženja i pojedinci)”. ‒ Knjiga „Švajcarci o Srbima” sadrži najbolje eseje o srpskoj epskoj poeziji (Pol For, Virdžil Rosel, Pol Zajpel), dosad nepoznati putopis švajcarske lekarke Marije de Ružiječke, koja je prošla albansku golgotu sa srpskom

Kultura

22.10.2020 u 20:15

Razložni glasovi su se izgubili u medijskoj histeriji

Poslednjih decenija spomenici istorijskim ličnostima u Srbiji postali su predmet podela javnosti na estetskom, ali čini se više na političkom nivou. Istorija pamti razne primere oko kojih se domaća javnost uskomešala i nekad „isterala svoje”. Poznato je osporavanje postavljanja Meštrovićevog Pobednika na Terazijama sa moralnog i umetničkog aspekta. Spomenik Vuku Karadžiću, rad vajara Đorđa Jovanovića iz 1932. godine, trebalo je da bude postavljen u Univerzitetskom parku u Beogradu, ali su gradske vlasti procenile da je bio prevelik za to mesto. Posle nekoliko godina našao se u Parku Ćirila i Metodija, okrenut prema ulici, što je naljutilo autora. Stručna javnost je poslednjih godina reagovala protiv estetike spomenika Nikoli Tesli na beogradskom aerodromu, caru Nikolaju u Ulici kralja Milana u

Kultura

15.10.2020 u 09:50

Vredno je radio je na približavanju kultura

U krugu porodice, prijatelja, saradnika i poštovalaca dela Gorana Paskaljevića, juče je u Jugoslovenskoj kinoteci održana komemoracija ovom poznatom reditelju, autoru filmova „Poseban tretman”, „Varljivo leto 68”, „Vreme čuda”, „Tango argentino”, „Tuđa Amerika”, „Bure baruta”, „Kako je Hari postao drvo”, „Optimisti”, „Zemlja bogova” i drugih, čiju je retrospektivu filmova priredio muzej MOMA u Njujorku 2008. godine. Na komemoraciji su, između ostalih, bili: Mira Banjac, Branka Petrić, Slobodan Šijan, Goran Marković, Zoran Kiki Lesendrić, Mlađan Dinkić... „Paskaljevićeva dela puna su emocija, empatije, humora i lirike”, naglasila je glumica Svetlana Ceca Bojković, koja je svoju prvu ulogu odigrala u njegovom filmu „Pas koji je voleo vozove”. – Bio je čudesan filmski autor bogatog

Kultura

12.10.2020 u 20:10

Kult kralja Milutina i kneza Lazara u ruskoj crkvi

Kojim putevima se srpska liturgijska poezija u čast srpskih svetaca preselila u rusku crkvu, dugi niz godina istraživala je dr Ana Rašković u arhivama Rusije i Vatikana. Službe srpskim svetima, prema njenim rečima, koje nesporno spadaju u najznačajnija dela srpske srednjovekovne književnosti, duboko su uzidane u temelj našeg nacionalnog identiteta i, posredstvom muzike kao svog najprirodnijeg puta, prenosile su se širom pravoslavne vaseljene. U seobi srpskih kultova u Rusiju, koja počinje još krajem 14. veka, pokrenut je intenzivan proces kulturne razmene između dva bliska pravoslavna naroda. Upravo u ruskoj sredini između 16. i 19. veka nastaju najbrojniji zapisi pesama u čast srpskih svetih. Na inicijativu nedavno preminulog akademika Dimitrija Stefanovića, za kojeg Ana Rašković kaže

Kultura

05.10.2020 u 20:15

O Šekspirovom političkom katehizisu

Još od početka stručne karijere Kosta Čavoški je, pored prava, veliku pažnju posvećivao političkoj filozofiji. To je bio razlog što je još 1975. objavio knjigu posvećenu Karlu Poperu i njegovoj filozofiji otvorenog društva. Potom je napisao opsežnu studiju o Džonu Loku, a nedavno je objavio knjigu„Politička filozofija u Šekspirovim dramama” u izdanju „Katene mundi”. ‒ Mene su, inače, uvek privlačili veliki istoričari, mislioci i pesnici, pa sam tako 2001. bio koautor knjige posvećene apsolutnoj i ublaženoj pravdi u Eshilovoj „Orestiji”. I pre nego što sam počeo da proučavam Šekspirove drame, znao sam da je reč, pored ostalog, i o velikom misliocu. Njegova duhovna snaga ogledala se u dalekosežnim političkim zamislima kako njegovog tako i svakog vremena pre i posle njega. Za sve to bilo je

Kultura

03.10.2020 u 17:24

Održan veliki školski čas o Jasenovcu

Kragujevac – Jedinstven susret učenika Prve kragujevačke gimnazije i preživelih logoraša koji su kao sedmogodišnjaci bili u logoru u NDH za vreme Drugog svetskog rata dogodio se prekjuče u Muzeju „21. oktobar”. Razgovor sagovornika koje deli sedam decenija protekao je u prenošenju iskustava i poruka budućim generacijama. Time je zatvorena izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav” u ovom muzeju, koju je videlo 3.000 posetilaca. Srboljub Živanović, nekada profesor na Londonskom univerzitetu, forenzičar i antropolog, govorio je đacima kako je 1964. učestvovao u komisiji koja je iskopavala masovne grobnice u Jasenovcu. – Tamo je ubijeno više od 700.000 Srba, 23.000 Jevreja i 80.000 Roma. To je potvrdila Međunarodna komisija za utvrđivanje istine o Jasenovcu sa sedištem u Londonu.

Kultura

01.10.2020 u 22:00

Antika je svuda oko nas

Od grčke i rimske prošlosti razdvajaju nas epohe i vekovi, a antika je i dalje u našoj svakodnevici više nego živa i prisutna. Osim učenja latinskog jezika u gimnazijama i popularnih knjiga grčkih mitova, antiku najčešće srećemo na ulici: na reklamama i firmama, u nazivima ugostiteljskih i uslužnih objekata ‒ navodi Lada Stevanović u nedavno objavljenoj knjizi „Antika i mi(t), preispitivanje dominantnih tokova recepcije antike”. Lada Stevanović (Foto: lična arhiva) Autorka knjige, viša naučna saradnica u Etnografskom institutu SANU, diplomirala je klasične nauke na Filozofskom fakultetu u Beogradu, doktorirala u Ljubljani na smeru za antropologiju antičkih svetova. ‒ Naročito je upadljiv broj izdavačkih kuća kod nas, a i u svetu, koje u svom nazivu imaju neki grčku reč. Pa

Kultura

30.09.2020 u 14:00

Odlazak Isidore Žebeljan

Posle duge bolesti preminula je Isidora Žebeljan, jedna od najznačajnijih srpskih kompozitorka, redovna članica SANU, čija muzika je izvođena širom sveta. Isidora Žebeljan rođena je u Beogradu 1967. Diplomirala je na Fakultetu muzičke umetnosti u klasi Vlastimira Trajkovića, gde je od 2002. radila kao profesor kompozicije. Za svoja dela dobila je važna priznanja u zemlji i u inostranstvu, među kojima je i Mokranjčeva nagrada. Izabrana je za člana SANU 2006, a za člana Svetske akademije umetnosti i nauka 2012. Njena muzika izvođena je u Velikoj Britaniji, Italiji, Holandiji, Austriji, Francuskoj, SAD... Berlinski časopis „Der Freitag” izabrao je Isidoru Žebeljan za jednu od deset najperspektivnijih javnih ličnosti na svetu za 2009. godinu. Kao prva javna ličnost sa Balkana 2014. dobila je

Kultura

25.09.2020 u 21:12

Preminuo Goran Paskaljević

Proslavljeni srpski filmski reditelj Goran Paskaljević preminuo je u 74. godini, javio je RTS, podsetivši da je naš poznati autor ostavio dubok trag u kinematografiji ostvarenjima „Varljivo leto '68”, „Bure baruta”, „Vreme čuda”, „Tango argentino”, „Tuđa Amerika”. Režirao je i prvi film u indijsko-srpskoj koprodukciji „U zemlji bogova”. Goran Paskaljević diplomirao je filmsku režiju na Praškoj akademiji.

Kultura

07.09.2020 u 20:55

Otvorena izložba „Jasenovac – pravo na nezaborav”

Kragujevac – U spomen-parku Šumarice, u Muzeju „21. oktobar” u Kragujevcu juče je otvorena najveća izložba o Jasenovcu u Srbiji posle Drugog svetskog rata pod nazivom „Jasenovac – pravo na nezaborav”. Veliki školski čas o Jasenovcu održan je na platou ispred ovog muzeja. Izložbu je otvorio ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekavši da ne postoji opravdanje za odsustvo sećanja na jasenovačke žrtve, dodajući da je zaborav zločina novi zločin. – Izložba je pokušaj da strahote Jasenovca budu predstavljene svim zainteresovanima. Sećanje na žrtve je naša obaveza. Ukoliko ne negujemo kulturu sećanja i nismo na oprezu rizikujemo da nam se ponovi istorija. I oni brojevi žrtava koje Hrvati pominju, pokušavajući da ih smanje, užasni su i veliki – kazao je Dačić, podsetivši da su u Jasenovcu

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Mirjana Sretenović