Уторак, 16.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Друштво

18.08.2022 у 15:35

Дигитални номади раде без шефова и радног времена

Златибор. – Лаптоп под руку, добра интернет конекција и знање уз радни елан значе у ово време сигуран посао и зараду. Није битно одакле се ради, урађено стиже у сваки кутак света. Тако послују савремени дигитални номади, у које се убраја и Елизабет Лиз Дуонг, 27-годишња Аустралијанка пореклом из Вијетнама. Њен „номадски” живот и рад код нас недавно је представљен у Иновационом бизнис центру Златибора, који у оквиру свог простора (део здања Културног центра Златибор) садржи и оно што треба дигиталним номадима. Пре две године у Србију је дошла Лиз Дуонг (или Лиз Маос, како је на „Јутјубу” знају многобројни пратиоци), на други крај света, и свидело јој се. Остала је овде, нашла пријатеље и српски језик научила, а за наш народ каже да је најгостољубивији на свету (хвали и менталитет,

Друштво

16.08.2022 у 20:23

Уче лончарски занат са листе Унеска

Сирогојно. – Музеј „Старо село” у Сирогојну, који обележава три деценије постојања и неговања народне традиције, организује ове седмице још један садржај посвећен вековном умећу. Реч је о радионици злакуског лончарства, заната живог дуже од три века у ужичком селу Злакуса. Мајстор лончар из Злакусе Милојко Никитовић води ову радионицу отворену за све заинтересоване. Учи их како се на традиционалан начин, уз помоћ ручног витла, израђује земљано посуђе. Има и младих и старијих полазника. Четвородневне лончарске обуке организује Снежана Томић, музејски саветник етнолог у „Старом селу”. – Израда на ручном витлу лончарских производа, неглеђосаних керамичких посуда намењених термичкој обради хране, традиционална занатска вештина развијена у селу Злакуса, постала је део светске културне

Друштво

11.08.2022 у 17:59

Панчићева оморика успела да се обнови и након пожара

Тара. – Навршила се година откада Завод за заштиту културно-историјског и природног наслеђа Републике Српске уз подршку девет партнерских организација примењује пројекат ''Подршка рестаурацији и конзервацији најстарије европске врсте дрвећа Панчићеве оморике'', са десет огледних површина у подрињском подручју РС и Србије, а поједини резултати већ су видљиви. Има локалитета где је забележен подмладак Панчићеве оморике, извештавају о томе у ЈП ''Национални парк Тара'', с планине на којој је овај редак четинар Јосиф Панчић открио 1875. године. С тим што су прву годину примене овог пројекта (одобреног од швајцарске фондације'''Франклиниа'') обележили пожари управо на највреднијим стаништима Панчићеве оморике. – Према досадашњим научним сазнањима, ова оморика успева да опстане само на

Друштво

10.08.2022 у 15:53

Анкета о стању ложишта у 500 кућа Ужица и Прибоја

Ужице. – Није сувишно ни усред летње жеге размишљати о огреву за хладне дане и припреми ложишта, то знају они што се греју на дрва (набавити, исцепати, исушити их пре грејне сезоне). Зато питање ‒ Јесте ли спремни за зиму ‒ ових дана јавно упућује Регионална асоцијација власника приватних шума (РАШ) „Оморика”, која делује у Златиборском округу, најављујући за август своју акцију истраживања потрошње огрева у домаћинствима Ужица и Прибоја, названу „Грађани у служби чистијег ваздуха”. – План је да се, на бази статистички значајног узорка, сазна стање ложишта и објеката у ужим градским зонама ових локалних самоуправа. Добијени подаци биће објављени крајем септембра на сајту www.privatnesume.rs, а користиће се у циљу проналажења решења проблема загађења ваздуха Ужица и Прибоја. Друга

Друштво

09.08.2022 у 16:49

Улагања у ново лице најстарије ужичке школе

Ужице – Однос према старинама мења се набоље у Ужицу, причају овде након вести да су издвојене повеће паре за детаљну обнову здања Прве основне школе, најстарије школске зграде у граду, саграђене 1884. године. Закључак има смисла ако се зна да је вишегодишњим улагањима уређена и оживела средњовековна тврђава Стари град, те да је недавно обновљена спомен-чесма на ужичком Тргу Светог Саве, подигнута 1900. године. Па се тим вредним чињењима лакше заборави да је код плаже у прошлој години срушена 120 година стара зграда Ткачнице (с највишим димњаком), на чијем месту сада брзо ничу спратови великог стамбено-пословног комплекса. У обнову Прве основне школе краља Петра Другог (како јој је пун назив) улаже се државних 30, а градских 26 милиона динара. Омогућено је то будући да је град Ужице

Друштво

08.08.2022 у 16:31

Kроз векове „Стазом Рачана”

Тара – Од манастира Рача на планини Тари води шумска стаза којом су још у 17. веку ходили рачански монаси, до камених испосница у близини врела Лађевац, где су у миру преписивали и украшавали црквене књиге. Била је то Рачанска преписивачка школа, једна од најзначајнијих у Срба у том тегобном времену. Значај школе препознат је по мноштву богослужбених књига које се у ово доба чувају у музејима, као и по ширењу писмености и преписивачког рада све до Сент Андреје. Управо том шумском стазом рачанских монаха, поред реке Раче, однедавно води савремена шетна „Стаза Рачана”. Духовна и историјска траса занимљива за туристе дугачка је око два километра. Повезује манастир Рачу с водопадом врела Лађевац кроз природни резерват „Клисура Раче”. Поучним паноима, сећа на знаменита чињења монаха и

Магазин

06.08.2022 у 12:15

Векови уз влакна и преслицу

Чупање конопље и њена прерада у влакна, шишање оваца и прерада вуне, преслице, вретена, кућни разбоји за ткање, игле за плетење... Нижу се појмови захтевних послова из прошлости, данас углавном заборављених, без којих некад у нашим селима не би било ни текстила ни народног одевања. Сећање на та вековна умећа, као својеврстан омаж српским женама из прошлих времена на чија плећа су свакодневно падале и ове обавезе, оживљава управо представљена књига „Текстилне сировине Златибора”. Ауторка је Снежана Томић, музејски саветник, етнолог музеја „Старо село” у Сирогојну, пуних 30 година у том послу у овој установи која такође обележава три деценије постојања. Неуморна Снежана, увек на извору народних знања која истражује и описује, те у етнолошком раду сарађује с Министарством културе,

Култура

03.08.2022 у 20:31

Црно-бело „Старо село” Петра Оторанова

Сирогојно. – Три деценије постојања обележио је Музеј „Старо село” у Сирогојну и тим поводом отворена је изложба „Тридесет година касније – фотограф Петар Оторанов (1927‒1997)”, аутора Јелене Тоскић из Драгана Цицварића. У славу и сећање на Перу Оторанова, врсног фоторепортера „Политике” који је својим незаборавним фотографијама био и својеврсни хроничар Сирогојна, плетиља, првих изложби и презентација Музеја на отвореном „Старо село”. – Приказали смо део његове веома значајне заоставштине, јединствену лепоту црно-белих фотографија по којима је био познат. На увид посетиоцима, љубитељима фотографије и млађој популацији која одраста у друкчијем колористичком, дигиталном свету. Овде су документарни фотоси који сведоче о стварању „Старог села”, уметнички из ликовне збирке музеја, призори

Култура

03.08.2022 у 14:54

О неговању среће кроз игру

Ужице – У крају из кога се „ужичко коло” светом проширило, недавно је обављено снимање дела националног пројекта „Српско коло”, за документарни филм и серијал од 15 епизода. У Ужицу, који је један од 15 градова Србије и пет Републике Српске у којима „Оптимистик филм” (након великог успеха оствареног документарцем „Теслин народ”) снима „Српско коло”, у овом подухвату играло је мноштво фолклораца на овдашњим местима која одишу традицијом. Тај национални пројекат, у режији Жељка Мирковића, остварује се у сарадњи са Ансамблом „Коло”, САНУ, Етнографским музејом Београда, Српским националним савезом из Питсбурга (САД), Туристичком организацијом Србије и Националним ансамблом „Венац” с Косова и Метохије, уз подршку Министарства за културу Србије, Покрајинског секретаријата за културу

Друштво

01.08.2022 у 16:42

Златибор речима позлаћен

Златибор – Од давнина је писано и писаће се о Златибору, где догодине обележавају 130 година организованог туризма. А то на посебан начин, афоризмима којима је наденуо име златиборизми, чини и поета из Ваљева Душан Видаковић, у управо објављеној књизи „Златиборска свеска” Ређа их стотине, народним језиком и са јасном поруком. Описује здрав одмор, природу, људе, четовање испод четинара, крепки јабланички луч, рујански озон, доброселички босиљак. Речима језди заталасаном висоравни од Рујна до Дубраве, од Семегњева до Сирогојна. Добар глас му одзвања са Чукера, видици Коњодера његов су мелем против сужења свести. Лозинка му је Рожанство, а одзив блаженство. Душан Видаковић (Фото лична архива) „Златибор је брат наде, супруг љубави, отац вере и син Србије”, „Бор и

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

16.06.2026 у 01:51

ЕУ и Молдавија отвориле први преговарачки кластер о приступању

16.06.2026 у 01:32

Претежно сунчано, температура до 29 степени

16.06.2026 у 01:08

Шта предвиђа споразум од 14 тачака Ирана и САД

16.06.2026 у 00:55

Вашингтон Визардс: Алекс Сар успешно оперисан

16.06.2026 у 00:43

Војници одлучују исход у Украјини

16.06.2026 у 00:17

Венс: Меморандум САД и Ирана оквиран, детаљи тек тек следе