Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Društvo

18.08.2022 u 15:35

Digitalni nomadi rade bez šefova i radnog vremena

Zlatibor. – Laptop pod ruku, dobra internet konekcija i znanje uz radni elan znače u ovo vreme siguran posao i zaradu. Nije bitno odakle se radi, urađeno stiže u svaki kutak sveta. Tako posluju savremeni digitalni nomadi, u koje se ubraja i Elizabet Liz Duong, 27-godišnja Australijanka poreklom iz Vijetnama. Njen „nomadski” život i rad kod nas nedavno je predstavljen u Inovacionom biznis centru Zlatibora, koji u okviru svog prostora (deo zdanja Kulturnog centra Zlatibor) sadrži i ono što treba digitalnim nomadima. Pre dve godine u Srbiju je došla Liz Duong (ili Liz Maos, kako je na „Jutjubu” znaju mnogobrojni pratioci), na drugi kraj sveta, i svidelo joj se. Ostala je ovde, našla prijatelje i srpski jezik naučila, a za naš narod kaže da je najgostoljubiviji na svetu (hvali i

Društvo

16.08.2022 u 20:23

Uče lončarski zanat sa liste Uneska

Sirogojno. – Muzej „Staro selo” u Sirogojnu, koji obeležava tri decenije postojanja i negovanja narodne tradicije, organizuje ove sedmice još jedan sadržaj posvećen vekovnom umeću. Reč je o radionici zlakuskog lončarstva, zanata živog duže od tri veka u užičkom selu Zlakusa. Majstor lončar iz Zlakuse Milojko Nikitović vodi ovu radionicu otvorenu za sve zainteresovane. Uči ih kako se na tradicionalan način, uz pomoć ručnog vitla, izrađuje zemljano posuđe. Ima i mladih i starijih polaznika. Četvorodnevne lončarske obuke organizuje Snežana Tomić, muzejski savetnik etnolog u „Starom selu”. – Izrada na ručnom vitlu lončarskih proizvoda, negleđosanih keramičkih posuda namenjenih termičkoj obradi hrane, tradicionalna zanatska veština razvijena u selu Zlakusa, postala je deo svetske kulturne

Društvo

11.08.2022 u 17:59

Pančićeva omorika uspela da se obnovi i nakon požara

Tara. – Navršila se godina otkada Zavod za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa Republike Srpske uz podršku devet partnerskih organizacija primenjuje projekat ''Podrška restauraciji i konzervaciji najstarije evropske vrste drveća Pančićeve omorike'', sa deset oglednih površina u podrinjskom području RS i Srbije, a pojedini rezultati već su vidljivi. Ima lokaliteta gde je zabeležen podmladak Pančićeve omorike, izveštavaju o tome u JP ''Nacionalni park Tara'', s planine na kojoj je ovaj redak četinar Josif Pančić otkrio 1875. godine. S tim što su prvu godinu primene ovog projekta (odobrenog od švajcarske fondacije'''Franklinia'') obeležili požari upravo na najvrednijim staništima Pančićeve omorike. – Prema dosadašnjim naučnim saznanjima, ova omorika uspeva da opstane samo na

Društvo

10.08.2022 u 15:53

Anketa o stanju ložišta u 500 kuća Užica i Priboja

Užice. – Nije suvišno ni usred letnje žege razmišljati o ogrevu za hladne dane i pripremi ložišta, to znaju oni što se greju na drva (nabaviti, iscepati, isušiti ih pre grejne sezone). Zato pitanje ‒ Jeste li spremni za zimu ‒ ovih dana javno upućuje Regionalna asocijacija vlasnika privatnih šuma (RAŠ) „Omorika”, koja deluje u Zlatiborskom okrugu, najavljujući za avgust svoju akciju istraživanja potrošnje ogreva u domaćinstvima Užica i Priboja, nazvanu „Građani u službi čistijeg vazduha”. – Plan je da se, na bazi statistički značajnog uzorka, sazna stanje ložišta i objekata u užim gradskim zonama ovih lokalnih samouprava. Dobijeni podaci biće objavljeni krajem septembra na sajtu www.privatnesume.rs, a koristiće se u cilju pronalaženja rešenja problema zagađenja vazduha Užica i Priboja.

Društvo

09.08.2022 u 16:49

Ulaganja u novo lice najstarije užičke škole

Užice – Odnos prema starinama menja se nabolje u Užicu, pričaju ovde nakon vesti da su izdvojene poveće pare za detaljnu obnovu zdanja Prve osnovne škole, najstarije školske zgrade u gradu, sagrađene 1884. godine. Zaključak ima smisla ako se zna da je višegodišnjim ulaganjima uređena i oživela srednjovekovna tvrđava Stari grad, te da je nedavno obnovljena spomen-česma na užičkom Trgu Svetog Save, podignuta 1900. godine. Pa se tim vrednim činjenjima lakše zaboravi da je kod plaže u prošloj godini srušena 120 godina stara zgrada Tkačnice (s najvišim dimnjakom), na čijem mestu sada brzo niču spratovi velikog stambeno-poslovnog kompleksa. U obnovu Prve osnovne škole kralja Petra Drugog (kako joj je pun naziv) ulaže se državnih 30, a gradskih 26 miliona dinara. Omogućeno je to budući da je

Društvo

08.08.2022 u 16:31

Kroz vekove „Stazom Račana”

Tara – Od manastira Rača na planini Tari vodi šumska staza kojom su još u 17. veku hodili račanski monasi, do kamenih isposnica u blizini vrela Lađevac, gde su u miru prepisivali i ukrašavali crkvene knjige. Bila je to Račanska prepisivačka škola, jedna od najznačajnijih u Srba u tom tegobnom vremenu. Značaj škole prepoznat je po mnoštvu bogoslužbenih knjiga koje se u ovo doba čuvaju u muzejima, kao i po širenju pismenosti i prepisivačkog rada sve do Sent Andreje. Upravo tom šumskom stazom račanskih monaha, pored reke Rače, odnedavno vodi savremena šetna „Staza Račana”. Duhovna i istorijska trasa zanimljiva za turiste dugačka je oko dva kilometra. Povezuje manastir Raču s vodopadom vrela Lađevac kroz prirodni rezervat „Klisura Rače”. Poučnim panoima, seća na znamenita činjenja monaha i

Magazin

06.08.2022 u 12:15

Vekovi uz vlakna i preslicu

Čupanje konoplje i njena prerada u vlakna, šišanje ovaca i prerada vune, preslice, vretena, kućni razboji za tkanje, igle za pletenje... Nižu se pojmovi zahtevnih poslova iz prošlosti, danas uglavnom zaboravljenih, bez kojih nekad u našim selima ne bi bilo ni tekstila ni narodnog odevanja. Sećanje na ta vekovna umeća, kao svojevrstan omaž srpskim ženama iz prošlih vremena na čija pleća su svakodnevno padale i ove obaveze, oživljava upravo predstavljena knjiga „Tekstilne sirovine Zlatibora”. Autorka je Snežana Tomić, muzejski savetnik, etnolog muzeja „Staro selo” u Sirogojnu, punih 30 godina u tom poslu u ovoj ustanovi koja takođe obeležava tri decenije postojanja. Neumorna Snežana, uvek na izvoru narodnih znanja koja istražuje i opisuje, te u etnološkom radu sarađuje s Ministarstvom kulture,

Kultura

03.08.2022 u 20:31

Crno-belo „Staro selo” Petra Otoranova

Sirogojno. – Tri decenije postojanja obeležio je Muzej „Staro selo” u Sirogojnu i tim povodom otvorena je izložba „Trideset godina kasnije – fotograf Petar Otoranov (1927‒1997)”, autora Jelene Toskić iz Dragana Cicvarića. U slavu i sećanje na Peru Otoranova, vrsnog fotoreportera „Politike” koji je svojim nezaboravnim fotografijama bio i svojevrsni hroničar Sirogojna, pletilja, prvih izložbi i prezentacija Muzeja na otvorenom „Staro selo”. – Prikazali smo deo njegove veoma značajne zaostavštine, jedinstvenu lepotu crno-belih fotografija po kojima je bio poznat. Na uvid posetiocima, ljubiteljima fotografije i mlađoj populaciji koja odrasta u drukčijem kolorističkom, digitalnom svetu. Ovde su dokumentarni fotosi koji svedoče o stvaranju „Starog sela”, umetnički iz likovne zbirke muzeja, prizori

Kultura

03.08.2022 u 14:54

O negovanju sreće kroz igru

Užice – U kraju iz koga se „užičko kolo” svetom proširilo, nedavno je obavljeno snimanje dela nacionalnog projekta „Srpsko kolo”, za dokumentarni film i serijal od 15 epizoda. U Užicu, koji je jedan od 15 gradova Srbije i pet Republike Srpske u kojima „Optimistik film” (nakon velikog uspeha ostvarenog dokumentarcem „Teslin narod”) snima „Srpsko kolo”, u ovom poduhvatu igralo je mnoštvo folkloraca na ovdašnjim mestima koja odišu tradicijom. Taj nacionalni projekat, u režiji Željka Mirkovića, ostvaruje se u saradnji sa Ansamblom „Kolo”, SANU, Etnografskim muzejom Beograda, Srpskim nacionalnim savezom iz Pitsburga (SAD), Turističkom organizacijom Srbije i Nacionalnim ansamblom „Venac” s Kosova i Metohije, uz podršku Ministarstva za kulturu Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu

Društvo

01.08.2022 u 16:42

Zlatibor rečima pozlaćen

Zlatibor – Od davnina je pisano i pisaće se o Zlatiboru, gde dogodine obeležavaju 130 godina organizovanog turizma. A to na poseban način, aforizmima kojima je nadenuo ime zlatiborizmi, čini i poeta iz Valjeva Dušan Vidaković, u upravo objavljenoj knjizi „Zlatiborska sveska” Ređa ih stotine, narodnim jezikom i sa jasnom porukom. Opisuje zdrav odmor, prirodu, ljude, četovanje ispod četinara, krepki jablanički luč, rujanski ozon, dobroselički bosiljak. Rečima jezdi zatalasanom visoravni od Rujna do Dubrave, od Semegnjeva do Sirogojna. Dobar glas mu odzvanja sa Čukera, vidici Konjodera njegov su melem protiv suženja svesti. Lozinka mu je Rožanstvo, a odziv blaženstvo. Dušan Vidaković (Foto lična arhiva) „Zlatibor je brat nade, suprug ljubavi, otac vere i sin

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović