Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.05	101.66	101.35
	127	127.76	127.38

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Друштво

15.03.2021 у 18:36

У амбису „златиборског пута”

Ужице – Док се данас лако вози недавно обновљеном магистралом од Ужица до Златибора, чувеним „златиборским путем”, вео заборава све више прекрива доба од пре једног века, када је овај пут прављен. Велико знање и умеће уложено да се кроз стеновит предео пробије солидан друм. О томе је писао хроничар ужичке прошлости Предраг В. Ковачевић у тексту „Како је Ћалдо отворио капију Златибора”. То је прича о животу и подухватима инжењера Секуле Кнежевића Ћалдовића (1889–1970), најзаслужнијег за настанак и дуго трајање „златиборског пута”. Прелаз код златиборског тунела и данас зову „Ћалдов вијадукт”. Између два рата, па и у послератно доба, Ћалдовић је био цењени инжењер за саобраћајнице. Родом је из Сирогојна, подигли су га стриц и стрина, а да се школује у Ужицу и потом студира на

Друштво

14.03.2021 у 18:00

Нова црква у Ужицу после 177 година

Ужице – Након три и по године градње ускоро оживљава прва нова црква у Ужицу, изграђена после 177 година. На Вакрс почињу богослужења у новосаграђеној Цркви Покрова Пресвете Богородице у ужичком насељу Крчагово. Храму особене лепоте, светилишту за понос овог дела града. Ужице одавно има две цркве: старија, посвећена Светом Марку, оживела је пре три столећа у насељу Царина, а већа зидана у центру вароши, посвећена Светом Ђорђу, освештана је 1844. године. Још од тада се чека да у овом граду, који се потом вишеструко увећао и проширио, буде подигнут нови црквени храм. Најпре је изабрано место на једном узвишењу Крчагова, где је локална самоуправа обезбедила плац за ову намену. Простор црквеног комплекса захвата око 40 ари. Ту је направљена црква висока 17 метара (звоник кад буде

Друштво

10.03.2021 у 09:57

Протест због нове МХЕ на водоакумулацији Врутци

УЖИЦЕ – Да ли ће се градити нова МХЕ на акумулацији Врутци на реци Ђетињи, са које се Ужице снабдева водом? Та градња је извесна и припреме за њу трају, упозоравају у ужичкој Грађанској читаоници „Либерграф”, чији су активисти у јесен 2019. иницирали протест житеља Биоске и околних села којим је спречена планирана градња МХЕ „Рочњак”. Овог пута „Либерграф” је организовао протестно окупљање Ужичана пред градском кућом, на Дан жена, у неповољним епидемијским приликама. Управо због могуће градње нове МХЕ на Врутцима, у бризи да Ужице због тога поново, као пре седам година, не остане без довољно воде за пиће. Уз позив грађанима на будност услед овог и сличних случајева угрожавања животне средине, како рече директор „Либерграфа” Владан Синђић. – Да ли ће и до када грађани Ужица користити

Друштво

04.03.2021 у 12:13

Рециклирани отпад гориво за индустрију цемента

Ужице – „Ере рециклирају”' гласи порука ужичкој јавности ових дана поводом остварених почетних резултата у примарној селекцији отпада. Важне су ту активности SUBREC прекограничног пројекта, финансираног од ЕУ, којим се ова селекција успоставља у приградским насељима Ужица и Тузле. Навршила се година од почетка преузимања ужичког комуналног отпада у оквиру тог пројекта, током које је прикупљено 314 тона предселектованог отпада из 2.500 овдашњих домаћинстава из предграђа (укључујући и амбалажно стакло преузето из 20 жутих контејнера распоређених по граду). – Целокупне количине оваквог отпада усмерене су ван Ужица: 39 одсто је завршило на тржишту рециклажних сировина, 61 проценат усмерен је у цементну индустрију као алтернативно гориво – наводи се о томе на сајту града Ужица, па помиње и

Друштво

03.03.2021 у 20:53

Златибор се шири ка Рибничком језеру

Чајетина – Прво су испланирали најдужу панорамску гондолу, једно време оспоравану, а ипак остварену. Она већ многе путнике превози и доноси зараду и брзо ће отплатити уложено у њу. Сада планирају следећа инвестирања, нови туристички развој. И то уз трасу гондоле, на све посећенијем простору. Модерне објекте и садржаје за савремене туристе. То су дела и намере општине Чајетина, чијим је средствима (више од 13 милиона евра) направљена златиборска „Голд гондола”. Предстоје нова милионска улагања у „Златни град”, како су назвали будуће туристичко одредиште Златибора код Рибничког језера. Ту инвестицију ових дана најављује председник општине Чајетина Милан Стаматовић. Подсећа да је „Голд гондола” почетком ове године прорадила и одмах се показала као пун погодак. – Изузетно је

Економија

02.03.2021 у 20:20

Вагони домаћег кромпира пропашће непродати

Пријепоље – Нека нам неко каже шта да радимо са оволиким непродатим првокласним планинским кромпиром. Складишта и магацини су нам пуни, а купаца ни за лек. Не иде продаја ни по најнижој цени. Очекујемо да држава брзо нешто предузме, јер ће кромпир ускоро да проклија и пропадне. Ваљало би некако помоћи многим пољопривредницима који трпе због овога... То за наш лист каже стари повртар Саво Жунић (83) из Сељашнице код Пријепоља, највећи произвођач кромпира и купуса у Лимској долини. Домаћин на гласу, који са синовима Стеваном (49) и Дејаном (46) стално улаже у ову производњу: имају седам хектара под поврћем (кромпир гаје на Јабуци и Бабинама на више од 1.000 метара надморске висине), своје хладњаче, системе за наводњавање, сву механизацију, наравно и велику производњу. Тај посао су и

Магазин

01.03.2021 у 17:24

Видре и соколови у клисури Ђетиње

Ужице – С првим топлијим данима, шетачи ступају у клисуру реке Ђетиње, на пешачко-бициклистичку стазу кроз „ћирине” тунеле од ужичке плаже до Стапарске бање. Овај простор, окружен каменитим литицама, остао је недодирнут у доба градитељског ширења Ужица. Кроз клисуру је тада вијугала уска „ћирина” пруга на којој се смењују тунели, а терен кањона усеченог у окомита брда није био привлачан градитељима кућа и објеката за одмор. Кад су седамдесетих скинуте шине са угашене пружне трасе, остао рај за дивље животиње и ретке биљке. Тишину је нарушавала само шумовита Ђетиња. Тако је било све до почетка овог миленијума, кад су јачи постали гласови о благодетима здравих активности у очуваној природи. Клисура Ђетиње је проглашена пределом изузетних одлика, означена као јединствено место које треба

Друштво

27.02.2021 у 21:15

Човеку мора срце да се следи

„Кад је објављен рат Србији 1914. била је мобилизација српске војске. Као и 1912. све је скочило на ноге лагане. И сам сам, без позивања, одјурио на место мобилизације (Зајечар). Без оклевања, одмах после организације, кренули смо на ратиште. Правац је био Зајечар, Параћин, Аранђеловац, Шабац. Непријатељ је већ био прешао Саву и Дрину. Овај напад назвао је Казнени поход поводом, кобајаги, поменутог атентата. Перо није у стању да опише нити кичица да наслика зверства која је аустријска хорда вршила над српским живљем. Тога примера нема, нити је било у прошлости за време разних варварских најезда. Човеку се кожа јежи и грози се посматрајући извршене призоре. Код мештана је био овладао смртни страх гледајући очима призоре којима нису били равни ни они за време првог хришћанства, кад су

Економија

25.02.2021 у 21:45

Свет хоће прерађено органско воће

Ужице – Органска производња је светски тренд, природни продукти лакше налазе пут до купаца у свету. Воће из незагађених подручја Србије (малина посебно) одавно је на цени, с тим што се однедавно светском тржишту нуде и наши воћни производи вишег нивоа прераде, не само плодови. Тако заживљава оно што код нас одавно предлажу као начин да се боље приходује, да уносна делатност лакше поднесе повремене поремећаје цене воћа у извозу. Ово је показао и управо завршени светски сајам органске хране „Биофах”, који се традиционално одржава у немачког граду Нирнбергу. Трајао је од 17. до 20. овог месеца, а први пут је (због пандемије) организован у дигиталном формату. Преко интернета, са дигиталним штандовима пуним разноврсних продуката од око 3.000 излагача органске хране из 130 држава. Све као у

Друштво

16.02.2021 у 08:54

Навршио деведесету, а и даље води пословне књиге

ЗЛАТИБОР – Деведесету годину напунио је данас Симо Жиловић са Златибора и не пада му на памет да због позних година остави професију која му је живот обележила. Чувени је књиговођа, још од средине педесетих прошлог века води пословне књиге овдашњим фирмама. Понешто од тога уради и сада у пензији, у којој је више од три деценије. Симо се бави и литературом: пише књиге, углавном завичајне, подсећа на прошлост златиборских села и фамилија. Ту му каријера није дуга као у рачуноводству. Прва књига изашла му је кад је имао 75 година, до сада их је шест објавио. – Ако човек жели да живи дуго мора да буде активан и умно и физички – казује за наш лист деведесетогодишњак, који повремено шета по неколико километара од своје куће у центру Златибора до насеља Гај и назад. А рад у вођењу и писању

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

17.06.2026 у 02:36

Рики Мартин први пут наступио у Србији

17.06.2026 у 02:23

Два гола Халандa за победу Норвешку против Ирака

17.06.2026 у 02:08

„Ростех” уводи вештачку интелигенцију у рат против беспилотних летелица

17.06.2026 у 01:46

Сунчано и топло, до 31 степен

17.06.2026 у 01:18

Лавров: Није лоше да Украјина уђе у ЕУ– тако би се Унија распала

17.06.2026 у 00:51

Три особе из јужног Велса ухапшене, заплењено 12 тона канабиса