Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Друштво

16.02.2021 у 08:54

Навршио деведесету, а и даље води пословне књиге

ЗЛАТИБОР – Деведесету годину напунио је данас Симо Жиловић са Златибора и не пада му на памет да због позних година остави професију која му је живот обележила. Чувени је књиговођа, још од средине педесетих прошлог века води пословне књиге овдашњим фирмама. Понешто од тога уради и сада у пензији, у којој је више од три деценије. Симо се бави и литературом: пише књиге, углавном завичајне, подсећа на прошлост златиборских села и фамилија. Ту му каријера није дуга као у рачуноводству. Прва књига изашла му је кад је имао 75 година, до сада их је шест објавио. – Ако човек жели да живи дуго мора да буде активан и умно и физички – казује за наш лист деведесетогодишњак, који повремено шета по неколико километара од своје куће у центру Златибора до насеља Гај и назад. А рад у вођењу и писању

Друштво

09.02.2021 у 16:17

Млеко из сеоског домаћинства на првом уличном млекомату

Чајетина – Домаће свеже пуномасно млеко, тог јутра помузено, могуће је однедавно у Чајетини наточити из млекомата, свима доступном. Постављен је први такав код нас у чајетинској Улици Александра Карађорђевића, а млеко је из оближњих Бранежаца, из сеоског домаћинства пољопривредника Милована Нинчића. Он је вредан домаћин, на свом газдинству има 10 крава од којих седам музара сименталске расе. Расположиве количине сматра за почетак довољним да обезбеђује потребно млеко за млекомат. Белу течност Чајетинци на овом апарату точе у стаклене флаше са широким грлом, уз кауцију (могу их купити или добити при првом коришћењу). Цена млека је 80 динара по литру. Притиском на одговарајуће дугме, у свако доба дана, могу да преузму један или два литра. Млекомат има аутоматски уређај за

Култура

08.02.2021 у 18:15

Поглед кроз замагљене прозоре живота

Ужице – Кад се у истој књизи песме певају на ромском и српском језику, двојезично описујући осећања и свакодневицу наших Рома, онда је то особено преплитање блискости и разлика две поетике, лирике, граматике. У једној збирци две вредности, допринос двема књижевностима. Управо то постиже песник ромске поезије из Ужица Предраг Пеђа Јовичић (56) и у новој књизи песама „Цигански велики сан“ („Романо баро суно“). Свом младалачком опредељењу веран и у зрелим годинама, једини Ром књижевни стваралац у округу златиборском, Јовичић је аутор пет самосталних књига и заступљен у 22 заједничке (прву своју још је у раној младости објавио). Остаје доследан стварању песама у прози и на ромском и на српском језику. – Прво напишем песму на српском, поведен емоцијама, расположењем, животном борбом. А

Друштво

02.02.2021 у 17:34

Ко хоће „по гасу” добиће по џепу

Ужице. – Брзину возила на обновљеном златиборском путу (магистрала Ужице ‒ Бела Земља) и то у оба правца, контролише постављени радар. Почетак његове примене, као и камера инсталираних на главним ужичким раскрсницама те овдашњег мониторинг центра за безбедност саобраћаја обелоданио је град Ужице, који је обезбедио ову опрему. „Набавка коју је спровео град Ужице подразумевала је набавку 25 камера и једног радара, као и неопходне пратеће опреме за мониторинг центар који се налази у Полицијској управи Ужице”, наводе у саопштењу града, власника те опреме чији је корисник МУП Србије (Полицијска управа Ужице). Овим поводом истиче се да готово сви већи градови у Србији користе камере у сврху безбедности саобраћаја (или су у завршној фази увођења потребне опреме), како би се повећао ниво

Друштво

31.01.2021 у 18:00

У Кремански биоскоп за два јајета

Кремна – Увек своје и посебно, село Кремна и данас помињу по Тарабића пророчанству, сеоском и пророчком туризму. Особена су Кремна и по својој монографији која има 1.073 стране. Тешко да неко село у Србији има обимнију. Аутор др Илија Мисаиловић толико је занимљивих појединости, људи и догађаја из прошлости села описао, каткад ерски духовито, да се књига као популарно штиво може читати. Један од Илијиних записа сећа на мало знани кремански искорак – да су међу првим селима у овом делу Србије, још пре Другог светског рата, имали биоскоп. Где ће прво живе слике него у село пророка. Могуће је, пише у монографији Мисаиловић, да је прва биоскопска пројекција у Кремнима била 1935. године. Стеван Р. Стаменић, тада ђак, сећао се да им је сеоски учитељ Миле Газдић саопштио важну

Друштво

29.01.2021 у 18:22

Шта се дешава с пословањем „Чиготе”

Златибор – Специјална болница „Чигота” на Златибору, деценијама на добром гласу по раду и опремљености, тема је другачијих прича и написа у последње време. Помињу се пословне тешкоће узроковане пандемијом, кашњење зарада запосленима, одлазак из фирме (уз отпремнине) појединих дугогодишњих радника... А мало је званичних изјава које то потврђују или оспоравају. Позната је одавно „Чигота” по вредним медицинским резултатима, посебно код лечења болести штитасте жлезде и метаболизма (за шта су овде долазили и пацијенти са удаљених континената), по чувеном програму за мршављење кроз који је за 31 годину прошло преко 50.000 корисника, одличној опремљености за туристичку делатност која је пословни ослонац установе, по стабилности пословања у минулим временима... Савремена медицинска опрема,

Магазин

29.01.2021 у 15:20

Поглед из кабине најдуже гондоле на свету

Цео пространи Златибор туристима се отворио као на длану. Прорадила је златиборска „Голд гондола”, највећа инвестиција нашег туризма (општина Чајетина је 13 милиона евра уложила у овај капитални пројекат), из чијих кабина поглед сеже пределима најпосећеније планине Србије. Тек сада се, у вожњи овом панорамском жичаром, схвата често помињано објашњење домаћина да Златибор није само онај преизграђени центар и да се на само који минут одатле налазе прелепи простори ненарушени природе. Грађена четири године А „Голд гондола”, упорно грађена четири године, посебна је и у светским оквирима: са својих девет километара жице најдужа је једножична на свету. Испред кинеске „Тјенмен шан” (7,4 километра), на чијој траси је сниман филм „Аватар”. Опрема златиборске гондоле (као и стручни

Друштво

28.01.2021 у 18:42

Гондолом се возе и страни амбасадори

Златибор. – Интересовање туриста Златибора за вожње „Голд гондолом” превазилази очекивања. На полазној станици у центру овог туристичког места, одакле кабине крећу ка врху Торник (25 минута вожње), свакодневно су још од свечаног отварања (14. јануара), редови оних који по мразу стрпљиво чекају да се возе најдужом панорамском жичаром на свету. Привлачи златиборска гондола младе и старе, породице с децом, скијаше, љубитеље погледа с висина... Из дана у дан број њених путника већи је од хиљаде, а то доноси и добру зараду (цена возне карте за одрасле је 1.000, за децу 550 динара). По подацима ЈП „Голд гондола Златибор”, у непуних пола месеца рада панорамске жичаре њоме се укупно возило око 16.000 особа. Међу путницима су ових дана били и страни амбасадори. Поводом њеног отварања у

Друштво

25.01.2021 у 18:17

Косана уз „Политику” и у стотој

Ужице – Напунила је пре месец дана Ужичанка Косана Деспотовић 99 година и ушла у стоту, а „Политику”, мало старију од ње, чита од раног детињства. Некад редовно, сада повремено, колико јој вид дозволи. Њена верност нашем листу не престаје девет и по деценија. Косана је очуваног здравља и бистрог ума, позне године добро носи. Још види да чита, није одустала од „Политике”, која јој је породична традиција. Вид јој, ипак, сада дозвољава да прочита само крупније наслове, али прелиста странице омиљеног листа кад млађи донесу. Ни ретким здравственим проблемима не предаје се ова стара ужичка госпођа. – Кад је здравствени радници прегледају кажу да јој је здравље такво као да је коју деценију млађа. Имала је, истина, у последњих месец дана мањих здравствених тешкоћа и сада се теже креће, уз

Друштво

24.01.2021 у 10:00

Народ сав у крпама, опљачкан до голе душе

Био је Велики рат и Србија окупирана, уз страдања људи и терор окупатора. Завладала је пљачка и отимачина народног иметка. Оно стоке, хране, оруђа што се у кућама Срба затекло, непријатељ је немилице отимао. Као да није овамо дошао из богатих царских држава. „Чим је окупатор ушао у земљу, сместа је укинуо све земљорадничке задруге, пољопривредне станице, воћне и виноградске расаднике, а њихову имовину, која је износила стотине милиона у злату, просто је опљачкао и оставио без игде ичега. Приватним је лицима опљачкао њихову имовину: вршалице, плугове, дрљаче, тријере и ветрењаче... Затим је покупљена вуна из постељних ствари: а она је у нашој земљи била у душецима и јастуцима у огромној количини. Потом су покупљени сви судови од бакра и месинга, којих је у нашем народу била огромна

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

17.06.2026 у 23:22

Француска полиција овлашћена да користи водене топове против тражилаца азила

17.06.2026 у 23:06

Руски авион са 189 путника нестао са радара

17.06.2026 у 22:56

Вучић сутра са председником Државног збора Словеније

17.06.2026 у 22:53

Иранска агенција Тасним објавила пун текст Меморандума Ирана и САД

17.06.2026 у 22:44

Ново изненађење на Мундијалу: фудбалери ДР Конго зауставили Португал и Роналда

17.06.2026 у 22:44

Касем: Између Либана и Израела мора се постићи реципрочна безбедност