Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Друштво

30.11.2020 у 09:15

Слава борцима с Кадињаче

УЖИЦЕ – Државном церемонијом у Меморијалном комплексу „Кадињача” и овог 29. новембра обележена је годишњица битке у којој су 1941. године, бранећи Ужичку републику од знатно надмоћнијег фашистичког окупатора, изгинули борци Радничког батаљона. Комеморативни скуп, у организацији владиног Одбора за неговање традиција ослободилачких ратова Србије, уз подршку града Ужица и ужичког музеја, протекао је с мање окупљених него претходних година, уз маске и одстојање, у складу са здравственим приликама. Парастос палим ратницима служили су свештеници ужичке цркве, а венце и цвеће на спомен-пирамиду положили су представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, Субнора, града Ужица и општине Севојно, ужичког одбора СПС, Удружења Шесте

Друштво

24.11.2020 у 21:33

Плакати са поруком „Хвала деди на победи”

Бајина Башта – У Туристичком информативном центру у Бајиној Башти недавно су објавили плакате са именима више од 270 носилаца Албанске споменице са подручја ове општине. У знак сећања на истакнуте ратнике Великог рата, да се не забораве њихова имена и заслуге за отаџбину. – На тим плакатима, уз поруку „Хвала деди на победи”, уписано је преко 270 имена, али је сигурно да је знатно већи овај број носилаца Албанске споменице из нашег краја. Надамо се да ће објављивање имена на овај начин бити подстрек за историчаре и истраживаче завичајне историје да на једном месту обједине и објаве податке о нашим великанима Великог рата. И то не само о носиоцима споменице, него и о борцима и цивилним жртвама тог сукоба, како бисмо се увек сећали њиховог доприноса ратној победи, не само почетком

Економија

23.11.2020 у 08:45

Домаћи туризам се није предао корони

УЖИЦЕ – Година пандемије болна и неизвесна, а туристички центри регије Западне Србије посећени изнад очекивања. Домаћи туризам је, у неповољно доба, дочекао своју шансу. Овде су многи гости откривали недовољно позната, а занимљива подручја. У туристичкој регији Западне Србије, која обухвата планине, бање, села Златиборског и Моравичког округа (водећа је код нас по посећености после Београда), недавно су сумирали резултате минуле сезоне, с лета продужене и на јесен. У том периоду десетине хиљада домаћих гостију боравило је у местима ове регије погодним за здрав одмор у природи. Према речима директора ТО регије „Западна Србија” Мирослава Рађена, поједини центри имали су изузетну попуњеност током неколико месеци (Тара, Златибор, Бајина Башта, Мокра Гора, села пријепољског краја),

Друштво

21.11.2020 у 20:00

Ћирилица и латиница под окупацијом

О данима под окупацијом у Великом рату, одрастању младих тада у Београду и страху од окупаторске полиције, о ћирилици и латиници у то доба писао је Милан Ђоковић у тексту „Деца под окупацијом 1915–1918”, објављеном у књизи „Голгота и васкрс Србије”. „Још пре него што су пошли у први разред неки дечаци су научили ћирилицу. Иза велике капије, на улазу из Балканске улице, била је гвоздена табла. На њој је писало да је ту ’забрањено мокрити и сваке друге нечистоће чинити’ и навођени су параграфи закона по којима се строго кажњавају прекршиоци. Та табла је била први, незванични буквар ћирилице. Ако је неко слово на њој и недостајало, деца су и та слова некако и негде открила”, бележи о времену окупације Ђоковић у поглављу „Ћирилица и латиница”. Наставља да су у првом разреду школе, са

Друштво

18.11.2020 у 08:24

Историју Ужица стварале су и стотине кафана и пекара

УЖИЦЕ – У време када су кафане биле средиште друштвеног живота, уз чашицу пића сазнавале су се вести, чаршијске и белосветске. Разговарало се о свакодневици, уговарала се куповина и продаја. На та давна, многи кажу боља и опуштенија времена, подсећа ужички историчар Милорад Искрин у својој управо објављеној књизи „Кафане и пекаре старог Ужица 1832–2009”. Четири године је Искрин, коме су сада 84 године, на њој радио, стотине кафана и пекара обухватио. Тако је настало ово допуњено издање његове књиге „Кафане и пекаре Ужица”, проширено записима о угоститељским објектима из новијег времена. Прве кафане (ханови, механе, гостионице) у Ужицу су настале 1832. године. Ужичка варош је крајем 1866. имала 3.164 становника и 446 кућа, а 260 дућана и 20 механа. Четири године касније

Друштво

15.11.2020 у 09:44

Непријатељ терао српске цивиле пред пушке српских војника

У касну јесен 1915, док непријатељ свом силином надире на Србију, повлаче се житељи севернијих српских вароши ка јужним крајевима. У Краљевo се тада слива више десетина хиљада избеглица. Овуда у одступању ка југу пролазе и краљ, влада, Врховна команда. Ратни путеви у те крајеве доводе и ратнике Ужичког одреда, који је припадао Дринској дивизији. Храбро бранећи нападнуте положаје на овом подручју они, заједно са другим српским снагама, омогућавају главнини војске и државе повлачење кроз Ибарску клисуру на Космет и даље ка Јадранском мору, пре непријатеља који би да је окружи и порази. У тим тешким борбама око Ибра неки Ужичани дају животе за отаџбину. Донедавно се у ужичком крају није довољно знало око учешћа бораца са овог подручја у тим дешавањима. Краљевчани су ове догађаје

Друштво

10.11.2020 у 10:37

Крцунови шамари начелнику и прва стрељања

УЖИЦЕ – С пажњом чекана књига о Слободану Пенезићу Крцуну „Гласност ћутања” стигла је пред читаоце. Управо је изашла у издању Историјског архива Ужице, где се у Крцуновом личном фонду чувају документи (које је 2018. установи предао Срђа Пенезић) о овој контроверзној личности. Приређивач књиге је Жељко Марковић, директор ужичког архива. На њеним страницама су Крцунови аутобиографски записи, ратна писма, послератни говори, чланци, реферати из времена када је био високи функционер Титове власти, које је архиву уступио др Венцеслав Глишић. Штошта је Крцун бележио о својим чињењима много тога и прећутао. Има ту детаља о оснивању ОЗН-е којом је руководио, помиње се ликвидација наоружаних одметничких група, ту је и поглавље „На челу српске ОЗН-е” (са четири Крцунова говора), али нема

Друштво

08.11.2020 у 17:37

Путевима српске војске стигао до гроба чукундеде

Ужице – Душан Дрндаревић из Злакусе, лепог села грнчара и туризма, има само 19 година. А већ је добио награду града Ужица и признање ужичког Историјског архива, препешачио километре Солунским фронтом и другим поприштима великих битака српске војске, објавио вредну књигу „Трагом прошлости”. Студира два факултета – ФДУ и географију. Заљубљеник у националну историју, успео је и да оствари важан породични циљ – код Скадра је пронашао до тада непознато место где је 1915. страдао његов чукундеда, ратник Радивоје Дрндаревић. Тек стасали Душан био је 2018. један од чланова експедиције „Отаџбина памти”. Неуморно је пешачио око 100 километара дуж гребена Солунског фронта до врха Кајмакчалана, па још два пута толико по Србији трагом битака у којима су учествовали његови преци у балканским и

Друштво

03.11.2020 у 07:36

Место где почиње лепота

ТАРА – На планини Тари, где су ваздух и поднебље лек за уморне, минуло лето, усред здравствено неповољне сезоне, остаје упамћено као изузетно кад је о туристичкој посети реч. Домаћи туристи су овде долазили у великом броју, најчешће боравећи у хотелима Војне установе „Тара” („Оморика” и „Бели бор”). Ту се у појединим периодима, посебно током августа, тражила слободна соба, све је било крцато. А сада кад јесен ставља позлату на бескрајне шуме ове планине, интересовање гостију није замрло, с тим што је одмор у овим објектима прилично јефтинији. На снази је акцијски попуст од 20 одсто на цене полупансиона – да одмор у познатим хотелима буде доступан и за просечан џеп. У садржајима богатом хотелу „Оморика” (здање у мермеру, стаклу и дрвету, с 350 лежајева, реновираним смештајем,

Друштво

25.10.2020 у 10:29

Француски пут браће из Ражане

Прочитао текст „Српски ђаци озарени француском културом” у овој рубрици прошлог месеца Братислав Миланов Ђуровић из Београда, и сам вичан писању (објавио летопис племена Малешевци). Видео фотографију, па се и обрадовао: учинило му се да један ђак много личи на његовог деду Миладина Ђуровића, који се током Великог рата такође школовао у Француској. Одмах нам се Братислав јавио и за порекло те слике распитивао, а потом, нашавши је у оригиналу, ипак установио да на објављеној фотографији није његов деда. Но то није сметало да нам, као потомак француског ђака, исприча о дедином боравку у Француској током Великог рата. Казује Ђуровић да је истраживао историју породице, те да су омиљене теме сећања деде Миладина (1897‒1985) биле прелаз преко Албаније и Француска. С њим је тамо у то време

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

17.06.2026 у 17:44

ГЗЈЗ: анализа воде из отворених базена показује да је безбедна за купање

17.06.2026 у 17:42

Нови председник ФЕД-а мења правила игре за инвеститоре

17.06.2026 у 17:38

Пољска и Немачка потписале билатерални споразум о одбрани

17.06.2026 у 17:37

Нови мост у Свилајнцу до 1. маја: мајстори користе низак водостај Велике Мораве

17.06.2026 у 17:31

Макрон: Г7 пооштрава казне Русији и јача украјинске капацитете

17.06.2026 у 17:27

Захарова: Oдговорни за напад на аутобус са децом у Брјанској области биће кажњени