Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Društvo

24.11.2020 u 21:33

Plakati sa porukom „Hvala dedi na pobedi”

Bajina Bašta – U Turističkom informativnom centru u Bajinoj Bašti nedavno su objavili plakate sa imenima više od 270 nosilaca Albanske spomenice sa područja ove opštine. U znak sećanja na istaknute ratnike Velikog rata, da se ne zaborave njihova imena i zasluge za otadžbinu. – Na tim plakatima, uz poruku „Hvala dedi na pobedi”, upisano je preko 270 imena, ali je sigurno da je znatno veći ovaj broj nosilaca Albanske spomenice iz našeg kraja. Nadamo se da će objavljivanje imena na ovaj način biti podstrek za istoričare i istraživače zavičajne istorije da na jednom mestu objedine i objave podatke o našim velikanima Velikog rata. I to ne samo o nosiocima spomenice, nego i o borcima i civilnim žrtvama tog sukoba, kako bismo se uvek sećali njihovog doprinosa ratnoj pobedi, ne samo početkom

Ekonomija

23.11.2020 u 08:45

Domaći turizam se nije predao koroni

UŽICE – Godina pandemije bolna i neizvesna, a turistički centri regije Zapadne Srbije posećeni iznad očekivanja. Domaći turizam je, u nepovoljno doba, dočekao svoju šansu. Ovde su mnogi gosti otkrivali nedovoljno poznata, a zanimljiva područja. U turističkoj regiji Zapadne Srbije, koja obuhvata planine, banje, sela Zlatiborskog i Moravičkog okruga (vodeća je kod nas po posećenosti posle Beograda), nedavno su sumirali rezultate minule sezone, s leta produžene i na jesen. U tom periodu desetine hiljada domaćih gostiju boravilo je u mestima ove regije pogodnim za zdrav odmor u prirodi. Prema rečima direktora TO regije „Zapadna Srbija” Miroslava Rađena, pojedini centri imali su izuzetnu popunjenost tokom nekoliko meseci (Tara, Zlatibor, Bajina Bašta, Mokra Gora, sela prijepoljskog

Društvo

21.11.2020 u 20:00

Ćirilica i latinica pod okupacijom

O danima pod okupacijom u Velikom ratu, odrastanju mladih tada u Beogradu i strahu od okupatorske policije, o ćirilici i latinici u to doba pisao je Milan Đoković u tekstu „Deca pod okupacijom 1915–1918”, objavljenom u knjizi „Golgota i vaskrs Srbije”. „Još pre nego što su pošli u prvi razred neki dečaci su naučili ćirilicu. Iza velike kapije, na ulazu iz Balkanske ulice, bila je gvozdena tabla. Na njoj je pisalo da je tu ’zabranjeno mokriti i svake druge nečistoće činiti’ i navođeni su paragrafi zakona po kojima se strogo kažnjavaju prekršioci. Ta tabla je bila prvi, nezvanični bukvar ćirilice. Ako je neko slovo na njoj i nedostajalo, deca su i ta slova nekako i negde otkrila”, beleži o vremenu okupacije Đoković u poglavlju „Ćirilica i latinica”. Nastavlja da su u prvom razredu škole, sa

Društvo

18.11.2020 u 08:24

Istoriju Užica stvarale su i stotine kafana i pekara

UŽICE – U vreme kada su kafane bile središte društvenog života, uz čašicu pića saznavale su se vesti, čaršijske i belosvetske. Razgovaralo se o svakodnevici, ugovarala se kupovina i prodaja. Na ta davna, mnogi kažu bolja i opuštenija vremena, podseća užički istoričar Milorad Iskrin u svojoj upravo objavljenoj knjizi „Kafane i pekare starog Užica 1832–2009”. Četiri godine je Iskrin, kome su sada 84 godine, na njoj radio, stotine kafana i pekara obuhvatio. Tako je nastalo ovo dopunjeno izdanje njegove knjige „Kafane i pekare Užica”, prošireno zapisima o ugostiteljskim objektima iz novijeg vremena. Prve kafane (hanovi, mehane, gostionice) u Užicu su nastale 1832. godine. Užička varoš je krajem 1866. imala 3.164 stanovnika i 446 kuća, a 260 dućana i 20 mehana. Četiri godine

Društvo

15.11.2020 u 09:44

Neprijatelj terao srpske civile pred puške srpskih vojnika

U kasnu jesen 1915, dok neprijatelj svom silinom nadire na Srbiju, povlače se žitelji severnijih srpskih varoši ka južnim krajevima. U Kraljevo se tada sliva više desetina hiljada izbeglica. Ovuda u odstupanju ka jugu prolaze i kralj, vlada, Vrhovna komanda. Ratni putevi u te krajeve dovode i ratnike Užičkog odreda, koji je pripadao Drinskoj diviziji. Hrabro braneći napadnute položaje na ovom području oni, zajedno sa drugim srpskim snagama, omogućavaju glavnini vojske i države povlačenje kroz Ibarsku klisuru na Kosmet i dalje ka Jadranskom moru, pre neprijatelja koji bi da je okruži i porazi. U tim teškim borbama oko Ibra neki Užičani daju živote za otadžbinu. Donedavno se u užičkom kraju nije dovoljno znalo oko učešća boraca sa ovog područja u tim dešavanjima. Kraljevčani su ove događaje

Društvo

10.11.2020 u 10:37

Krcunovi šamari načelniku i prva streljanja

UŽICE – S pažnjom čekana knjiga o Slobodanu Peneziću Krcunu „Glasnost ćutanja” stigla je pred čitaoce. Upravo je izašla u izdanju Istorijskog arhiva Užice, gde se u Krcunovom ličnom fondu čuvaju dokumenti (koje je 2018. ustanovi predao Srđa Penezić) o ovoj kontroverznoj ličnosti. Priređivač knjige je Željko Marković, direktor užičkog arhiva. Na njenim stranicama su Krcunovi autobiografski zapisi, ratna pisma, posleratni govori, članci, referati iz vremena kada je bio visoki funkcioner Titove vlasti, koje je arhivu ustupio dr Venceslav Glišić. Štošta je Krcun beležio o svojim činjenjima mnogo toga i prećutao. Ima tu detalja o osnivanju OZN-e kojom je rukovodio, pominje se likvidacija naoružanih odmetničkih grupa, tu je i poglavlje „Na čelu srpske OZN-e” (sa četiri Krcunova govora), ali nema

Društvo

08.11.2020 u 17:37

Putevima srpske vojske stigao do groba čukundede

Užice – Dušan Drndarević iz Zlakuse, lepog sela grnčara i turizma, ima samo 19 godina. A već je dobio nagradu grada Užica i priznanje užičkog Istorijskog arhiva, prepešačio kilometre Solunskim frontom i drugim poprištima velikih bitaka srpske vojske, objavio vrednu knjigu „Tragom prošlosti”. Studira dva fakulteta – FDU i geografiju. Zaljubljenik u nacionalnu istoriju, uspeo je i da ostvari važan porodični cilj – kod Skadra je pronašao do tada nepoznato mesto gde je 1915. stradao njegov čukundeda, ratnik Radivoje Drndarević. Tek stasali Dušan bio je 2018. jedan od članova ekspedicije „Otadžbina pamti”. Neumorno je pešačio oko 100 kilometara duž grebena Solunskog fronta do vrha Kajmakčalana, pa još dva puta toliko po Srbiji tragom bitaka u kojima su učestvovali njegovi preci u balkanskim i

Društvo

03.11.2020 u 07:36

Mesto gde počinje lepota

TARA – Na planini Tari, gde su vazduh i podneblje lek za umorne, minulo leto, usred zdravstveno nepovoljne sezone, ostaje upamćeno kao izuzetno kad je o turističkoj poseti reč. Domaći turisti su ovde dolazili u velikom broju, najčešće boraveći u hotelima Vojne ustanove „Tara” („Omorika” i „Beli bor”). Tu se u pojedinim periodima, posebno tokom avgusta, tražila slobodna soba, sve je bilo krcato. A sada kad jesen stavlja pozlatu na beskrajne šume ove planine, interesovanje gostiju nije zamrlo, s tim što je odmor u ovim objektima prilično jeftiniji. Na snazi je akcijski popust od 20 odsto na cene polupansiona – da odmor u poznatim hotelima bude dostupan i za prosečan džep. U sadržajima bogatom hotelu „Omorika” (zdanje u mermeru, staklu i drvetu, s 350 ležajeva, renoviranim smeštajem,

Društvo

25.10.2020 u 10:29

Francuski put braće iz Ražane

Pročitao tekst „Srpski đaci ozareni francuskom kulturom” u ovoj rubrici prošlog meseca Bratislav Milanov Đurović iz Beograda, i sam vičan pisanju (objavio letopis plemena Maleševci). Video fotografiju, pa se i obradovao: učinilo mu se da jedan đak mnogo liči na njegovog dedu Miladina Đurovića, koji se tokom Velikog rata takođe školovao u Francuskoj. Odmah nam se Bratislav javio i za poreklo te slike raspitivao, a potom, našavši je u originalu, ipak ustanovio da na objavljenoj fotografiji nije njegov deda. No to nije smetalo da nam, kao potomak francuskog đaka, ispriča o dedinom boravku u Francuskoj tokom Velikog rata. Kazuje Đurović da je istraživao istoriju porodice, te da su omiljene teme sećanja dede Miladina (1897‒1985) bile prelaz preko Albanije i Francuska. S njim je tamo u to vreme

Kultura

21.10.2020 u 12:16

Intelektualna svestranost Aleksandra Deroka

Užice – Nove plodove, na dobrobit užičke kulture, daje višegodišnja saradnja Umetničke zbirke SANU sa Gradskom galerijom Užice. Ovog puta u vidu izložbe radova Aleksandra Deroka iz te zbirke (za čije utemeljenje je i i Deroko zaslužan), koja je minule sedmice otvorena u užičkoj galeriji. Derokova ovde postavljena dela „Oplakivanje”, „Lament nad Srbijom 1813”, „Alasi”, „Slikar pred panoramom Beograda”, „Autoportret u plavom”, „Žena pred ogledalom”, „Apstrakcija” i druga (tempera na kartonu, tuš na papiru, crteži olovkom i flomasterom) nastala su u periodu od dvadesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Ovaj svestrani stvaralac – naučnik, umetnik, pedagog, intelektualac renesansnog širokog polja interesovanja, ratnik, sportista, znamenita ličnost Beograda svog vremena, akademik –

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Autor: Branko Pejović