Понедељак, 22.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.04	117.75	117.39
	102.16	102.77	102.47
	126.3	127.06	126.68

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Аутор: Бранко Пејовић

Србија

05.05.2018 у 11:00

Човечни према побеђеном непријатељу

У Великом рату, а и пре њега, српска војска је према побеђеном непријатељу неретко исказивала витешко понашање и човечност. Наше војсковође су, како пише златиборски историчар Милисав Р. Ђенић, своју официрску част преносиле на своје ратнике захтевајући поштовање међународних правила о ратовању, што је довело да као народ будемо од противника поштовани, а од савезника цењени и вољени. У прилог томе Ђенић најпре помиње 1885. годину, време најжешћих борби између Србије и Бугарске, када је по Европи прикупљана помоћ у лековима и санитетском материјалу за нашег противника. Конвоји су били спремни да робу превезу до Софије, али се испречио фронт са српском војском. Тада на молбу Међународног црвеног крста краљ Милан Обреновић одобрава Војној команди да за један дан прекине рат, отвори

Србија

25.04.2018 у 21:33

Гојазни тинејџери за три недеље изгубе око шест килограма

Златибор – Расте број гојазне деце у нас, вишак килограма ствара здравствене проблеме, па и лекари активности прилагођавају упозоравајућим сазнањима. Први конгрес дечје ендокринологије у Србији, са низом тема о гојазности младих и ендокринолошким проблемима с њом у вези (болести штитасте жлезде и дијабетес код деце, поремећаји раста), почиње у четвртак, у „Чиготи” на Златибору. Министарство здравља Србије покровитељ је тог скупа, на коме ће током тродневног рада бити представљено више од 40 предавања стручњака. Овај искорак у дечјој ендокринологији не догађа се случајно у златиборској „Чиготи”: та специјална болница у сарадњи с државом већ деценију организовано ради на лечењу и превенцији гојазности младих. За 10 година рада програма „Чиготица”, основаног као државни пројекат да се

Магазин

28.04.2018 у 08:15

Творац европског музеја и Дивчевог опроштаја

Довољно је у овим нашим политичким временима, кад партије ведре и облаче, као нестраначка личност задржати се 25 година на директорском месту једне културне установе па да се каже да је човек успео у каријери. Славољуб Бато Пушица четврт века води Музеј у Пријепољу, најуспешнији у Србији, овенчан европским признањем, ангажован је у национално мешовитој средини где на рад ове културне установе нико нема замерке. Он је заслужан за обнову многих манастира и споменика прошлости. Славољуб Бато Пушица, човек – институција, како Пријепољци зову свог суграђанина је предузимљиви историчар који је на челу музеја малтене од његовог оснивања, а на јесен иде у пензију. Писало се о Пушици када су изворном лепотом поново засјали манастири Давидовица и Куманица, обновљене вредности у

Србија

23.04.2018 у 11:22

Живот од филмског до сликарског платна

Сирогојно – „Рујни Златибор” зове се управо отворена изложба слика у Музеју „Старо село” у Сирогојну аутора Радомира Верговића (79), ужичког уметника занимљиве каријере. Иза њега је више од пола века сликања и десетине изложби, мноштво награда међу којима је и УЛУПУДС-ова за животно дело, али неки га и сада, шест деценија откад се то догодило, у јавности помињу као глумца, првог филмског партнера Милене Дравић у њеној великој каријери на филму. Толико помињана једна улога из Верговићевих младалачких дана 1959. године, малтене чешће него његово полувековно изузетно сликарско стваралаштво. Филм, изгледа, није тек седма уметност како га популарно називају,

Србија

22.04.2018 у 09:57

Последњи запис каплара из Гостинице

Ратовао је, пропатио и силно желео повратак с војском у Србију, у родно село, каплар Мирко Савић, ратник из Гостинице код Ужица. Али ослобођење није дочекао, уочи српске победе пао је на солунском бојишту. Водио је Мирко у рату дневник, бележио страдања, описана су у њему и три последња дана уочи погибије. Сведочи о томе књига „Јунаци Карађорђеве звезде ужичког краја”, коју је 2015. објавио др Раде Познановић. У њој је тај запис о Мирку Савићу (1868–1918) који је имао шесторо деце: два сина и четири кћери (од којих су му један син и три ћерке као деца умрли). Мобилисан је Мирко са својим сином Велимиром, али је Велимир погинуо на почетку Великог рата. Несрећни отац је наставио да ратује и у прекиду дејстава, онако узгред, неку врсту дневника писао. Погинуо је каплар Мирко на

Србија

15.04.2018 у 11:01

Реприза живота у Годечеву

Годечево – Кажу да живот нема репризу, али то не важи у Годечеву, брдском селу између Косјерића и Бајине Баште, где се једина кафана зове „Реприза живота”. Тако су је назвали пре две деценије, а непрекидно ради још од 1912. Први њен газда пре 106 година звао се Грујо, садашњем је такође име Грујо. Између њих кафану су водила два Милоша, један за другим. Четири власника сродством повезана, на млађима је кафана остајала и опстајала – као реприза живота. – Такво име дао сам јој зато што се власништво преносило с колена на колено јер се њоме и живот настављао. Има још један разлог: кад људи заседну и мало попију, почињу приче и анегдоте о кафанама, па се онда

Србија

12.04.2018 у 22:00

Глава у једној, ноге у другој држави

Саставци – У селима прибојске месне заједнице Саставци, где у брдима на левој обали Лима живи српско и бошњачко становништво, има домаћина којима је кућа у Србији, а штала и окућница у Босни. Покојник је сахрањен у сеоском гробљу, нека му је лака земља, али му је глава у једној, а ноге у другој држави. Чудно исцртана државна граница на том делу, коју у Саставцима нико не види, а сви знају куда води, направила је овде „босанско острво” окружено Србијом: ова међа, без иједне видљиве граничне ознаке, необично сече ливаде и гробља, иде потоцима и пропланцима, дели имања браће и рођака, територије општина Прибој из Србије и Рудо из БиХ... Овде су полиција, пошта, амбуланта и школа званично установе Србије, а налазе се на босанској територији. У сеоској продавници, названој „Слога”,

Култура

01.04.2018 у 22:00

Теологију студирају, Нушића и Егзиперија играју

Ужице – Група студената београдског Православног богословског факултета одиграла је недавно на сцени ужичког Градског културног центра свој драмски комад „Плави дечак”. Занимљиву представу о животу, делима и искушењима књижевника Антоана де Сент Егзиперија, аутора „Малог принца”. Настао је „Плави дечак” по тексту и режији Радована Трећег Јовичића, студента теологије родом из Ужица, позоришног аутора који је још у средњошколским данима са својим представама и екипом освојио 12 награда на аматерским фестивалима. У овом комаду уз Јовичића – који се назвао Радован Трећи јер је у својој фамилији трећи с тим именом и презименом – играју његове колеге студенти

Србија

31.03.2018 у 20:53

Земљоделац се спасао кад је потопљена лађа француска

Креће се лађа француска, још се пева песма из Великог рата. Певао ју је и Владислав В. Петронијевић Аћимовић (1885–1943), српски ратник из златиборског села Голова, иако је једва живу главу сачувао током пловидбе на једној таквој лађи од Тулона ка Солуну и савезничком фронту, коју је непријатељ торпедовао и потопио. Данима је потом на невеликом сплаву плутао Владислав с неколико војника по отвореном мору, али се чудом спасао и после рата то до детаља описао. Белешка Владислава В. Петронијевића Аћимовића о томе, сачувана у личној архиви Жарка Божанића са Златибора, насловљена је „Рат на мору“. Пише земљоделац из Голова да је са другим српским војницима 19. септембра 1916. дошао у француски Тулон, одакле је био покрет савезничке војске лађом „Галија“ за Солун. Постројавање на

Србија

20.03.2018 у 22:00

Ордење последње жене народног хероја предато музеју

Ужице – Недавно је преминула и на београдском Новом гробљу сахрањена Даница Дана Милосављевић (1925–2018), партизанска хероина храброшћу исказана у биткама Другог светског рата, последња жена у Србији са Орденом народног хероја. А у Ужицу, њеном завичају, многа Данина одликовања и знамења њена породица предала је на чување овдашњем Народном музеју. Учинио је то Данин брат Александар Лале Милосављевић дошавши у музеј заједно са ћерком и двојицом унука. Предали су укупно 17 Даниних одликовања, ратних и мирнодопских, међу којима и Орден народног хероја, Орден заслуга за народ, Орден југословенске заставе са лентом и друга, као и преко 20 других њених медаља и признања. Ту је и указ председника Јосипа Броза Тита из 1953. којим се Дани Милосављевић додељује Орден народног хероја.

Претходна Следећа

Почетна / Бранко Пејовић

22.06.2026 у 13:37

Станковић: Потребни су нам преговори, договор и поверење, а не логика победника и поражених

22.06.2026 у 13:31

Влаховић: Светски конгрес економиста у Београду подиже углед Србије

22.06.2026 у 13:30

Монсунске кише у Индији, најављене обилне падавине

22.06.2026 у 13:27

Адвокати тврде да италијанске пресуде могу бити основ за поступке у Србији

22.06.2026 у 13:25

Свађа међу блокадерима после „Утиска недеље”: Мариника под ударом због наступа и односа према студентима

22.06.2026 у 13:18

Обрадовић представљен у Панатинаикосу: Велико задовољство што сам поново овде